Mladi Luka Engstler od ove sezone je fabrički vozač Hjundai motorsporta, a kuća iz Alcenaua smestila ga je u svoju četvoročlanu postavu za Svetski kup turing automobila.
Momak iz Vigenzbaha za sobom ima dva WTCR vikenda, jedan je vozio kao vajldkard, drugi kao zamena za stalnog Hjundai trkača. Zbog covid-19 pandemije njegovo čekanje na prvi nastup u svojstvu fabričkog pilota odužilo se preko svih očekivanja.
U prinudnoj takmičarskoj pauzi i izolaciji Luka se potrudio da sebe bolje upozna kao sportistu i da se hrani što je moguće zdravije kako bi ostao u formi. Ako ikome, njemu je bilo lako da održava kontakt s ekipom. Budući da će nastupati za tim svog oca Franca Engstlera – a kolega mu je Holanđanin Niki Katsburg – njemu je radionica ekipe bukvalno s druge strane ulice u kojoj živi.
Pre svega, gde se nalaziš?
“Kako se sada ne trkamo, kod kuće sam sa roditeljima. Mama je stvarno srećna zbog toga jer sam poslednji put u kući ovoliko dugo bio kada mi je bilo 11 ili 12 godina i kada nisam sve svoje vreme provodio na kartodromima i trkačkim stazama. I uživam u tome da provodim vreme s porodicom i prijateljima.”
Čime se baviš?
“Sportom. Bavim se mnogim sportovima da bih ostao zdrav i naučio više o svom telu. Puno čitam, gledam video snimke da bih shvatio kako da poboljšam svoju fizičku i mentalnu spremu, pokušavam da jedem zdravo i da ostanem fit. Mislim da bismo mogli da imamo vrlo kratku i intenzivnu WTCR sezonu i zato je veoma važno da se koncentrišem na trkanje. Živimo blizu Alpa i ovde mi je lako da treniram.”
Kako održavaš formu?
“Meni je ovo prilično zgodno jer nam je dozvoljeno da se srećemo s jednom osobom iz drugog domaćinstva. Tako da mogu da se nađem sa svojim partnerom za trening ili fizioterapeutom i idemo u planine, vozimo bicikle ili pešačimo. Pokušao sam da se bavim svakim sportom koji nam je dozvoljen u doba restrikcija, samo da bih video da li će početi da mi se sviđa neka druga vrsta vežbi. Normalno ne bih bio isuviše često na biciklu, ali sad mi se dopada poneka vožnja mauntinbajkom, s tim što naravno pazim da se ne povredim.”
Kako se snalaziš u produženoj trkačkoj pauzi?
“Poslednje dve godine bile su mi veoma intenzivne. Vozio sam mnogo šampionata u isto vreme – čak i tri u jednoj sezoni – da bih dobio priliku da pokažem da sam spreman za WTCR. U tom cilju morali smo žestoko da radimo. U 2019. moja sezona je počela u drugoj nedelji januara i završila se malo pre Božića. Sada mi se dopada što učim više o sebi, o tome šta je dobro za mene, koliko mi sna treba. Prve nedelje sam pokušao da se malo opustim i da radim stvari koje nikada nisam mogao, na primer da dugo spavam, jer sam uvek bio pod pritiskom zbog trka koje dolaze. To je bilo prilično kul, ali sam brzo shvatio da to nije način na koji želim da živim. Zato sam uzeo prazan list hartije i skicirao sam svoju dnevnu rutinu. Mislim da je važno da se kao sportista držite svog plana, iako to u ovim vremenima nije lako. Ustajem rano, pokušavam da izvedem četiri ili pet treninga čisto da bih do određene mere ostao pod stresom, jer mislim da nam će kada ponovo startujemo biti teško da se opet “uključimo.”
I, šta si naučio?
“Želim da pokušam da budem sam svoj kuvar na trkama ove sezone. Ako trke budu u Evropi, razmišljam da putujem kamperom kako bih mogao da pripremam sebi hranu. Važno mi je da budem fit i zato što može da se desi da posle eventualnog lošeg vikenda nemamo dve slobodne nedelje kako bismo se resetovali. Pokušavam da budem spreman i činim sve što mogu. Često se svojim automobilom odvezem na Nordšlajfe da izvezem neki krug. Odvezao sam bicikl do Salcburga, pokušao sam da naučim Salcburgring jer se tamo nikada pre nisam trkao.”
Zašto ti se kuvanje našlo u centru pažnje?
“Oduvek sam pokušavao da jedem zdravo, ali se ranije na to nisam isuviše koncentrisao. Kad doživim loš vikend, uvek napravim spisak stvari koje treba da promenim i analiziram šta mogu da uradim bolje. U nedeljama pre trke uvek jedem dobro, a tokom vikenda na autodromima imate ograničen izbor i sve postaje teže – na primer nemate sastojke za činiju akai bobica za doručak! Znam da je to ključni faktor kako bih bio uspešan, ali postoje i druge stvari koje moram prvi put da izvedem na stazi, da osvajam trke, da dokažem da zaslužujem WTCR sedište. Sada imam malo više vremena da se usredsredim na druga područja koja mogu da poboljšam.”
Održavaš li kontakt s ekipom?
“To je pogodnost boravka u kući s roditeljima – meni je radionica Engstler motorsporta bukvalno preko puta! Čim se probudim mogu da pređem tamo i da pričam sa svojim inženjerom ili glavnim mehaničarem, da im pomognem u pripremi automobila za TCR Nemačka i pokažem im da se borimo zajedno. Skoro svake večeri vozim bicikl sa svojim glavnim mehaničarem. Moj inženjer i ja radimo na tome da budemo što je moguće bolje pripremljeni za prvu trku i iako smo za sada na čekanju, svi se raduju što ćemo učestovati u WTCR ove sezone. Borićemo se s najboljim svetskim timovima i vozačima, mnogo smo se trudili da stignemo dovde i sad možemo da kažemo da se borimo u Svetskom kupu.”
Izgleda da se intenzivno pripremaš za svoju prvu punu WTCR sezonu. Kako ćeš se osećati kada taj čas dođe?
“Kad pomislim na to, lice mi se i danas razvuče u širok osmeh jer još ne mogu potpuno da poverujem da sam tu. To mi je pokazalo da se isplati imati cilj i svom silom se truditi da ga ostvarite. Bilo je teških vremena i na tom putu je bilo i mnogo odricanja. Još moram puno da naučim, ali želim da pokažem da danonoćno radim. Čak sam kazao Andrei (Adamu, šefu Hjundai motorsporta – prim.) da me pozove za šta god mu treba. Čak i ako samo treba da se auto iz radionice preveze u prikolicu, ja ću biti tamo. Trkanje je moj život i za nega ću sve učiniti, a sva moja pažnja već je posvećena prvom treningu prve ovogodišnje WTCR runde.”