U pandemijskoj sezoni koja neće biti nalik nijednoj drugoj, organizator Svetskog kupa turing automobila morao je da pomiri svoje izvorne planove sa često protivrečnim zahtevima koje je praktično nametnuo korona virus.
Među posledicama su: superkratak i prerađen kalendar sa samo šest autodroma na rasporedu, svetsko takmičenje koje se izvodi samo u Evropi, neki vikendi sa dva, a neki sa tri sprinta, iako je početno opredeljenje bilo da se prvenstvo vrati na stari koncept sa dve trke po vikendu.
Od svih solomonskih rešenja izgleda da je najkomplikovanije ono koje se tiče kvalifikacija. Kako se voze, na šta utiču, kako se boduju, kako se formiraju startne rešetke – sve to zaslužuje poseban osvrt.
Na pet od šest rundi voziće se kvalifikacije u tri segmenta (Q1, Q2, Q3), osim u Nemačkoj, jer dužina kruga na Nirburgringu Nordšlajfe (25.378 metara) kao i dosad iziskuje jednu neprekidnu sesiju od 60 minuta.
Glavnu promenu dosadašnjeg sportskog pravilnika predstavlja način popunjavanja startne rešetke za trku 1. Tu će se automobili ređati prema plasmanu koji vozači ostvare u prvoj od tri kvalifikacione runde.
Analiziramo detaljnije.
Kada se održava, Q1 runda traje 20 minuta. Najbrža petorica osvajaju bodove po skali 5-4-3-2-1. Prolazak u Q2 rundu obezbeđuju prvih dvanaest, a najbržem vozaču pripada pol-pozicija za trku 1.
Kada se održava, Q2 runda traje 10 minuta. Ona ne donosi bodove, a prvoj petorici daje prolazak u Q3 fazu kvalifikacija.
Proceduru za Q3 rundu već poznajemo. Svaki učesnik ima pravo na jedan brzi krug, a redosled nastupanja utvrđuje se po završetku Q2 faze. Najbrži vozač u Q2 prvi bira koji će po redu voziti Q3, za njim vlasnik drugog najbržeg Q2 kruga, i tako redom. Svi učesnici Q3 stiču bodove po skali 5-4-3-2-1. Najbrži osvaja pol-poziciju za trku 3.
WTCR ima dva načina formiranja startnih rešetki, u zavisnosti od toga da li se tokom takmičarskog vikenda voze dve trke (Zolder, Nirburging Nordšlajfe) ili tri (Slovakija ring, Hungaroring, Motorland Aragon, Adrija).
Za runde sa tri trke važi sledeće.
U trci 1 rešetka se formira na osnovu poretka iz Q1 runde.
U trci 2 rešetka se formira na osnovu kombinovanog rezultata svih kvalifikacionih sesija, s inverzijom prvih 10. Startna mesta 11 i 12 zauzimaju vozači koji su ih osvojili u Q2 rundi, a od 13. pozicije naniže rešetka se popunjava na osnovu plasmana iz Q1 runde.
Na trci 3 čelo kolone zauzima petorka poređana prema poretku u Q3. Od mesta 6 do 12 nižu se vozači prema postignutim vremenima u Q2, a od 13. pozicije naniže prema Q1 vremenima.
Ako se voze dve trke za vikend, sistem je drugačiji – on važi praktično samo za Zolder.
U trci 1 raspored prvih pet redova dobija se inverzijom prvih 10 u kombinovanom poretku kvalifikacija. Mesta 11 i 12 zauzimaju vozači koji su ih osvojili u Q2 rundi, a od 13. pozicije naniže ređaju se preostali automobili po klasifikaciji iz Q1.
U trci 2 prva petorica startuju prema poretku u Q3, mesta od 6. do 12. definisana su Q2 rezultatom, a ona od trinaestog opredeljuju vremena zabeležena u Q1.
Na Nirburgringu će biti drugačije. Startna rešetka trke 1 dobija se inverzijom prvih 10 u konačnom poretku kvalifikacija, a rešetka za trku 2 odraz je tog konačnog poretka.
Najzad, bodovanja. Kako smo već pomenuli, najbrža petorica u Q1 i Q3 osvajaju poene po skali 5-4-3-2-1. Nirburgring je ponovo izuzetak, tu najbrža petorica na kraju jednosatnih kvalifikacija stiču bodove po skali 10-8-6-4-2.
U trkama se boduju rezultati najuspešnijih 15 vozača, po skali: 25-20-16-13-11-10-9-8-7-6-5-4-3-2-1
Isti bodovni sistem primenjuje se i u rangiranju timova koji se takmiče za FIA WTCR titulu u ekipnoj kategoriji.