Neverovatno je da neko u sezoni osvoji neki regionalni šampionat tako što će pobediti na svakoj trci u kalendaru.
Očekivali smo i nadali se da ove sezone to može da ostvari Dušan Borković u TCR šampionatu Istočne Evrope s obzirom na njegovu i dominaciju njegovog tima i… Borković je uspeo, i to je jedinstven slučaj za bilo koju regionalnu seriju takmičenja.
Zašto to do sada nikome nije uspelo?
Takav uspeh je u stvari velika sreća, da vas niko ne udari i ne izgura sa staze. Borkoviću je u tome pomoglo što je sve trke startovao sa prvog mesta pa su znatno smanjene i šanse sudara odnosno udesa.
Naravno pošto je to pre svega tehnički sport, potrebno je i da ne otkaže automobil, da nemate kvar na automobilu ili gumi defekt, za šta su se pobrinuli izuzetni mehaničari njegovog M1RA tima.
Ipak, najvažnije je da dobro vozite u svim vremenskim uslovima, podesite vozilo za svaku trku, izaberete odgovarajuće gume i ne potrošite ih pre kraja trke više nego konkurenti. Da i posle osvojene titule zadržite motiv dovoljnog i kontrolisanog rizika na preostalim trkama.
Da nemate zadatak od svog tima da pomognete timskom drugu da osvoji trku i uveliča uspeh ekipe.
Da ne odete posle osvojene titule da „gostujete“ na neku trku višeg ranga takmičenja ili ko zna šta još…
U ovim uslovima pandemije, recimo, da uspete da odete na svaku trku i da se ne razbolite.
Pošto je Borković savladao sve te „prepreke“, ostvario je rekord za Ginisa.
Pobedio je na svim trkama jedne regionalne serije takmičenja i plus osvojio sva prva mesta na kvalifikacijama, što se nikad do sada nije dogodilo i sa velikom verovatnoćom da i neće više. Zato je to rekord za Ginisovu knjigu rekorda.
Borković kao da je takav uspeh „već „najavio“ 2015. godine u borbi za titulu osvajača ETCC (Evropskog turističkog kupa), kada je zamalo pobedio na po jednoj od dve trke svake runde u kalendaru serije, osim na poslednjoj, gde mu to nije uspelo jer je na prvoj trci odustao, a na drugoj završio na 13. mestu.
Pregledao sam arhivu auto-sporta da li je to možda nekome uspelo u endurans serijama, gde se više vozača smenjuje u vožnji jednog automobila i pronašao da postoje samo dva slučaja u ovom dvadesetprvom veku.
Prvi 2006. godine, kada je posada koju su sačinjavali francuski vozači Emanuel Kolar i Žan Kristof Bujon u svom prototipu “peskarolo C60 H džad”, pobedila na svih 5 trka u kalendaru u Evropskoj Le Man seriji.
Drugi slučaj kada su kineski vozači Ho-Pin Tung i David Čeng pobedili na sve 4 trke u Azijskoj Le Man seriji 2014. godine, vozeći „morgan-nisan“ prototip.
Da dominacija jednog modela automobila nije dovoljna da se ostvare pobede na svim trkama jedne serije dokazala je Tojota.
Delovalo je da će model „tojota ts 050 hibrid“ pobediti na svih 8 trka Svetskog endurans šampionata 2018/19. i on je to stvarno i uspeo. Međutim, u Silverstonu je diskvalifikovan kao prvoplasirani i pobeda je dodeljena timu Rebelion.
U nacionalnim TCR šampionatima ove godine Luis Kent nije pobedio samo na poslednjoj od 7 trka u TCR šampionatu Britanije.
Ipak, najmalerozniji u nastojanju da pobedi na svim trkama je Grk Kostas Papantonis, osvajač TCR šampionata Ujedinjenih Arapskih Emirata. On je pobedio na 11 od 12 trka (šest prošle i pet ove godine), ali ne i na poslednjoj trci, koju je osvojio njegov sin, inače njegov jedini konkurent u klasi u svih 12 trka i tako ga sprečio da ostvari stopostotni bilans.