Četvrto i peto mesto koje je Dušan Borković osvojio na trkama u Makauu bez daljeg spadaju u njegove najzapaženije rezultate na TCR sceni, pa i šire. Iako to nisu podijumi, a njih je vozač “seata” u sezoni skupio šest, uzimajući u obzir koliko je staza Makau Guja kompleksna i nepredvidljiva, debi nastup završen parom top 5 plasmana zaslužuje samo pohvale i može se gledati i kao vredniji od izlaska na pobedničko postolje na nekom “normalnom” mestu.
Kao što je istakao u saopštenju za medije neposredno po završetku trkačkog vikenda u Makauu, srpski vozač žali što godinu nije završio kao peti u generalnom. Da su trke trajale makar 75% planirane distance, i da ih je Borković završio onako kako je završio i dramatično skraćena oba nastupa, na tabeli bi preskočio i Mata Homolu i Đanija Morbidelija. Ovako, Slovak mu u krajnjem poretku beži dva poena, a Italijan samo bod.
Pančevac očigledno veruje da bi i u bojevom tempu ostao peti i četvrti na kompletnih dva puta po 10 Makau krugova, a da li bi zaista tako bilo, nikada se neće saznati.
Prema sopstvenim rečima, Borković je u prvoj trci loše startovao, zato su ga prestigli Neš i Morbideli. Đani se slupao već na drugoj krivini i tu je Dušan video mogućnost da završi kao peti u generalnom.
“Pomislio sam da pokušam, jer to zaslužujem. Mislim da sam bio baš loš u prvoj polovini sezone, mnogo puta sam se slupao. Počeo sam da vozim glavom, promenio sam pristup i to mi je omogućilo da u isto vreme budem brz i završavam trke”, ispričao je on za TouringCarTimes.
Brzi Srbin nagoveštava da je na najkomplikovanijoj uličnoj stazi na svetu možda mogao da učini i više, samo da nije pravio kompromise nišaneći konačno peto mesto, a ono mu je izmaklo jer su obe trke donosile samo po polovinu bodova.
“Ne želim da kažem da je moj tempo bio najbolji, ali sam svakako bio brz. Neša sam u prvoj trci prestigao, zatim je Tijago bio ispred mene. Osećao sam da sam jači od njega u drugom sektoru, ali nisam hteo da rizikujem. Kad se slupao i Mato Homola, znao sam da bih mogao da budem peti u generalnom, pa nisam želeo da ugrozim ni auto, ni poene.”
Startujući četvrti u trci 2, Borković je ponovo odlučio da se kloni incidenata, što je pristup koji je mogao da se isplati, jer su i Homola i Morbideli bili eliminisani posle udesa u prvoj vožnji. Ipak, njegovim ambicijama presudila je ponovo nedovoljna pređena distanca i nova prepolovljena kvota bodova.
“Znao sam da treba da završim drugu trku, ali ni to nije bila prava trka. Tijago je iskoristio odličan start “honde”, ali svi ostali su razmišljali o tituli. Osećao sam da sam brži od Vernea, ali nisam hteo da rizikujem, znao sam da mogu da završim i iza Oriole, pa nisam pokušavao ni da se odbranim i pustio sam ga da prođe. Peto mesto u generalnom ne bi bilo loše, pošto nekoliko trka nisam završio”, ispričao je Borković, kome je za utehu ostala činjenica da je u prvom nastupu u Makauu imao dobar tempo.
Kada govori o svojoj profesionalnoj budućnosti, Borković pokazuje želju da nastavi u kategoriji u kojoj je, ali izgleda da bi opet hteo da promeni automobil: “Budućnost zavisi od većeg broja faktora, recimo od automobila koji mogu da vozim. Kao i svima, potreban mi je brz i pouzdan auto. Svakako bih voleo da ostanem u TCR Internacionalnoj seriji, to je tako dobar šampionat. Bilo je ovde nekoliko gostujućih vozača i nisu bili brži od nas, to pokazuje da je nivo visok, a vozački kvalitet izvanredan.”
Rečenica o “ne bržim gostujućim vozačima” krajnje je sporna. Roberto Kolčago je kao gost osvojio pol poziciju i trku 1 na Sepangu. Monteiro je bio treći u kvalifikacijama u Makauu, a zatim trijumfovao u trci 2. I nastupi Akua Pelinena i Kevina Glisona mogu se posmatrati kao “gostujući”, budući da ni Finac ni Amerikanac nisu vozili kompletne sezone, a opet su pobeđivali: prvi u Maleziji, drugi u Belgiji. Jedino ako bi se prihvatilo da osvajači TCR trka nisu i brzi trkači, gornja izjava bi mogla da stoji.
Borković tradicionalno voli da analizira i upoređuje brzine, a ne rezultatsku uspešnost, što je pokazao i kada, čestitajući Kominiju naslov, nije odoleo da sebe uporedi sa dvostrukim šampionom TCR Internacionalne serije i osvajačem Megan trofeja 2011.
“Želim da čestitam titulu mom dobrom prijatelju Stefanu. Ne mislim da je po izvornom tempu brži od mene, ali je najkompletniji vozač u kategoriji. I van staze, on je opuštena osoba, zna kad da forsira, kada da popusti, pa čak i kad da nekoga udari. Sjajan je. Ja, na primer, mislim da je Gabrijele Tarkvini jedan od najboljih vozača na svetu, ali kada ga uporedim sa Stefanom, mislim da je Stefano čak i bolji. Fantastičan vozač”, konstatovao je prvi i zasad jedini Srbin u TCR Internacionalnoj seriji.