Pošto je 2013. osvojio naslov prvaka Centralne Evrope, Milovan Mikica Vesnić rešio je da zamah stečen na autodromima Starog kontinenta iskoristi u jačoj konkurenciji. I on je, poput Borkovića godinu dana ranije, odabrao S2000 klasu ETC kupa, za 2014. preimenovanu u TC2, računajući da će to, kao i u prethodnim sezonama biti elita takmičenja organizovanog u pet rundi: Pol Rikar, Slovakija ring, Salcburgring, Spa, Perguza.
Međutim, organizator je u seriju uveo celu novu TC2 turbo klasu, koju su činili bivši WTCC automobili, pa su u ETC kupu startovali TC2T, TC2, S1600 i monomarka. Saznanje da njegova klasa neće biti i najjača prilično je oneraspoložilo Vesnića i njegov tabor, ali se tokom godine pokazalo da će apsolutni poredak biti najmanji problem užičkog trkača.
Za pohod na ETCC Vesnić je kupio BMW 320si, verujući da je obezbedio valjanu spravu, što nije bilo slučaj. Odabiru marke automobila nije se moglo zameriti ništa, ali konkretnom primerku jeste. Bavarac je bio pretežak, a inženjer Krenek motorsporta, tokom sezone zamoljen da ga osmotri, procenio je da je da su amortizeri i kočnice već uveliko prevaziđeni i da je potrebno uložiti pozamašnu svotu za nabavku evolucije koju voze Česi i koja bi Milovanov BMW učinila konkurentnim.
Kvarovi motora i transmisije upropastili su test planove u predsezoni i sprečili Mikicu da upozna svoj auto. Kada u rukama pilota perfekcioniste vozilo radi šta hoće i ono komanduje zbivanjima, jasno je da nešto ozbiljno nije u redu, a takva je slika viđena na otvaranju sezone u Francuskoj. Slovačka je donela malo ohrabrenje u tempu i konkurentnosti, ali i banalno otkazivanje elektronike, koje je Vesnića sprečilo da završi prvu trku i da startuje na drugoj.
Dok je bivše takmičarsko oružje, „opel vektru STW“ poznavao u dušu, tehnički najpotkovaniji srpski tim toliko se malo srodio sa BMW-om da se dešavalo da i ne sme da traži bolji set-ap od „prihvatljivog“, bojeći se da će nešto poremetiti i da će sve opet krenuti naopako. Probne vožnje bile bi put ka rešenju, ali ionako pretanak budžet nije mogao da ih pokrije. Vesnićeva ekipa testirala je samo jednom, a inače je sve vreme učila i probala u najgore vreme, tokom samih trkačkih vikenda.
Scena uoči starta trke 2 na Salcburgringu verovatno je bila najlepša u godini koju Milovan neće pamtiti po dobrom. Inverzni raspored dao mu je pol poziciju, ali je sa nje krenuo prerano. U vođstvu je proveo samo par krugova, a onda je morao u kazneni prolazak kroz boks. Tu se tek videlo koliko je Vesniću nedostajala rutina na startu iz mesta. Nju nije stekao ni u Francuskoj, ni u Slovačkoj, jer do Salcburga na drugim trkama vikenda uopšte nije ni vozio – na Pol Rikaru da bi sačuvao auto, na Slovakija ringu zbog pomenutog kvara.
Tako se i tu se i završilo. Opcija za nastavak nije bilo: glavni sponzor je potpuno propustio da ispuni svoje ugovorne obaveze, kampanja je dovoljno dugo živela kao samofinansirajući poduhvat, a posle Austrije je i taj izvor presušio. Posledično, Vesnić i njegova ekipa nisu ni otišli na Spa Frankoršamp, kao ni na poslednju rundu na Perguzi.
Slavni i uvaženi Užičanin sigurno nije mislio da će se njegov izlazak na ETCC scenu okončati prerano, dvanaestim mestom u odabranoj klasi i da će uz njegovo ime na tabeli stajati tek 7 osvojenih poena. Nekompletna sezona u Kupu ostavila je gorak osećaj nedovršenog posla u taboru Vesnića i voleli bismo da verujemo da trkač iz Gorjana na toj pozornici još nije rekao svoju poslednju reč.
Osvajači ETC kupa 2014. bili su Nikolaj Karamišev (TC2T), Petr Fulin (TC2), Dmitrij Bragin (monomarka) i Žil Brukner (S1600).
