Proslavljeni srpski automobilista Milovan Mikica Vesnić ponovio je svoj uspeh iz 2013. i još jednom je doneo najblistaviji CEZ trofej u Srbiju.
Kao već dvostruki šampion Centralne Evrope, podelio je sa nama utiske iz 2015. i delimično otkrio o čemu razmišlja kada je 2016. godina u pitanju. U saradnji sa BS produkcijom iz Kragujevca, uradili smo sa njim priču u Gorjanima, mestu iz kojeg je potekao i gde police krase mnogobrojni trofeji koje su on i njegov otac Milun osvajali za 40 godina bavljenja auto-sportom.
Kakvi su ti utisci sa ceremonije dodele FIA CEZ nagrada i šta si novo, a bitno za svoju karijeru tamo čuo ili doznao?
– Domaćini u Zagrebu su napravili svečanost na zavidnom nivou, koju je uveličao i Žan Tod. Tokom ceremonije sam saznao dosta stvari koje su bitne za mene, posebno kad su u pitanju propisi za iduću godinu. Sigurno je da će biti dosta promena, od Centralnoevropskog šampionata pa sve do ETCC-a i WTCC-a. Na svim poljima se pravilnici menjaju i nadam se da ćemo za najdalje mesec dana imati sasvim jasnu sliku o tome šta nas kao takmičare očekuje 2016.
Kako bi uporedio osvajanje svoje prve CEZ titule 2013. sa ovom osvojenom 2015? Da li ti je sada bilo lakše?
– Sigurno je bilo lakše ove godine, posebno zbog toga što sam drugi put vozio isti šampionat na istim autodromima. Bolje sam poznavao i organizaciju i staze i samim tim mi je bilo lakše da osvojim titulu. Ja sam kratko pre početka sezone uzeo nov automobil, koji smo pripremali u hodu, utrošivši mnogo dana i noći. Već od Hungaroringa pa nadalje pokazali smo koliko smo ozbiljni, pripremljeni i rešeni da osvojimo titulu.
Verovatno bi ostao pri svojim rečima iz 2013, kada si sve domaće trkače uputio na CEZ kao pravo poprište ako traže ozbiljno prvenstvo, staze, organizaciju i takmičenje?
– Naravno da stojim iza tih svojih reči. Svaki naš takmičar – ako ima uslove i želi da se trka na pravim autodromima, gde je organizacija prava – treba da dođe u CEZ. Centralnoevropski šampionat je pravi ako govorimo o kružnim trkama, tu ima najviše takmičara i najjača je konkurencija. Iskoristio bih priliku da pozovem sve kolege sa naših prostora, koji mogu da sakupe dovoljno novca, da se pojave jednom takvom takmičenju.
Kako ocenjuješ treće mesto Rudolfa Pešovića u Srednjoj Evropi? Vozio je za tvoj tim, pa možeš da proceniš njegov napredak tokom sezone.
– Ja sam stvarno zadovoljan onim što je Rudi uradio ove godine, to mu je bio najozbiljniji projekat u karijeri. Dosta je napredovao, uzevši u obzir šta mu se sve dešavalo u prethodnim godinama. Njegov rezultat je dokaz koliko je u sve ušao spreman i ozbiljan. Moja ekipa i ja smo dali svoj maksimum da on bude što uspešniji. Imao je veoma ozbiljan incident na Salcburgringu, za taj udes uopšte nije bio kriv, a auto mu je bio potpuno uništen. Hteo je da izveze celu sezonu, pokazao da je i finansijski spreman, nabavio je drugi auto od Krenek motorsporta i završio posao kao treći u generalnom plasmanu CEZ-a.
Pošto je Rudi da bi dovršio sezonu kupio BMW koji je vozio Petr Fulin, pretpostavljamo da to znači da će on i 2016. nastupati u CEZ-u?
– Upravo tako. Taj automobil je u dosta dobrom stanju, a imamo i dosta rezervnih delova za njega, tako da je sigurno da će Rudi voziti CEZ 2016. Mi smo taj BMW već počeli ozbiljno da pripremamo i ja se iskreno nadam da će njegovi rezultati naredne sezone biti još bolji.
Šta su tvoji planovi za iduću sezonu? U kom pravcu razmišljaš?
– Ja, kao i obično, imam puno planova i želja, i mislim da je pomalo rano da najavim iduću sezonu. “Voksol vektra” je u garaži i čeka da se vidi kakvim finansijama ćemo raspolagati. Pravilnici u šampionatima se menjaju, i to će uticati na to gde ću ja dogodine nastupiti. Blagovremeno ću vas obavestiti o svemu.
“Vektra” se prodaje. Šta bismo iz toga mogli da zaključimo?
– Taj auto jeste oglašen za prodaju i ako se javi ozbiljan kupac, koji će ponuditi adekvatan novac, ja ću ga prodati. Onda bih nabavio novi auto i automatski nastupio u nekom drugom šampionatu. Međutim, vreme nam curi, sve smo bliži novoj sezoni i nisam baš siguran da će se ta prodaja desiti do početka novog prvenstva.
Čujemo da ti je plan da fuzionišeš svoj tim sa Lein rejsingom. Na šta bi se to tačno odnosilo, šta bi podrazumevalo i u kojoj seriji bi se primenjivalo?
– Moja saradnja sa Lein rejsingom je započeta ove godine. To je jako dobro krenulo i odmah je urodilo plodom, što se odrazilo na njihove rezultate. Imamo plan da ja pomognem Mladenu Lalušiću. On je mlad i perspektivan, vozio je Seat leon Evrokup i dve ETCC runde, a pošlo mu je za rukom da osvoji i drugo mesto u CEZ enduransu. Iduće godine ću im pomoći u celom projektu, bez obzira na to šta oni odluče da voze. Moja pomoć bi bila u tehničkom smislu, najpre u procesu pripreme automobila, a onda i kroz prenošenje mog iskustva na Mladena, da skrati put trkačkog školovanja.
Ako iko, ti si u Srbiji sigurno najpozvaniji da budeš vozački mentor i tehnički savetodavac. Jesi li se prvi put time bavio i kako ti je izgledao taj “mentorsko-savetodavni” segment trkačkog posla, kako si se osećao u njemu?
– Kao što se zna, moj život je auto-sport. Dosta dobro se razumem u mehaniku, znam kako trkački auto mora da funkcioniše. To su ljudi iz Leina videli na našem prvom zajedničkom nastupu. Meni nije prvi put da pomažem u tom smislu, pomagao sam i drugim takmičarima koji su bili sa mnom u timu. Ove godine je to bio Rudi Pešović, a nekada Zoran Timotić, koji je vozio naš šampionat sa superturing autom. Imam dosta iskustva, to je posao koji najbolje znam da radim i u trkanju za mene ništa nije nepoznato i ne može da me dovede u dilemu.
Cenimo da je ETCC za tebe nedovršen posao. Planiraš li da se tamo uskoro vratiš i šta misliš o izmenama u propisima koje su organizatori napravili za 2016, kao i o najavljenom kalendaru?
– Svakako je za mene ETCC nedovršen posao koji želim da dovršim. Što se promene ETCC pravila tiče – i ne samo ovih najnovijih – imam utisak da rade sve kontra od onoga što bi trebalo da rade, i sa tim se slažu i moje kolege. Kad sam prošle godine učestvovao u kategoriji S2000 bilo je i po 12 automobila u klasi na startu, a ove godine su imali svega četiri ili pet vozača po klasi, što je po meni zaista premalo za jedno ozbiljno evropsko takmičenje. Ja se nadam da će se oni dozvati pameti i da će neke propise prilagoditi vozačima koji su sa ovih prostora i već učestvuju u ETCC-u, pre svega da bi podigli broj takmičara u svakoj klasi.
Kakvo je tvoje mišljenje o TCR konceptu trkanja koji je postigao mnogo za vrlo kratko vreme, a izgleda da će pokoriti još više zemalja. Da li je baš to što nudi Marčelo Loti nedostajalo trkačkoj sceni?
– Mislim da je TCR najpametniji izbor svakog ozbiljnog automobiliste. Za razliku od ETCC-a, tehnička pravila su jasno definisana i sve se zna. Loti je sve uradio na najbolji mogući način i napravio je pravu stvar. Jedini problem je što ima dosta trka van Evrope, a to povećava troškove. U prvoj godini je bio veliki odziv vozača i mislim da je TCR šampionat koji će tek da zaživi.
Čuli smo da može da se desi da voziš VIP auto na jednoj rundi Škoda oktavija kupa…
– To smo saznali na sajmu u Esenu od gospodina Jozefa Kreneka, sa kojim godinama imamo dobru saradnju. Njegova želja da budem gostujući VIP vozač mi imponuje, a ideja me je oduševila, ali do prve trke u Mađarskoj ima vremena, videćemo kako će se sve odvijati.