Tijago Monteiro je osvojio pol-poziciju pred svojom publikom u Portugalu, u glavnoj trci je vodio svih 14 krugova i pobedio. To je drugi njegov trijumf ove sezone, treći Hondin u 2016, i deveti u Tijagovoj WTCC karijeri.
Veoma emotivan trenutak kad je nekoliko hiljada ljudi u Vila Realu, zajedno sa Monteirom, pevalo portugalsku himnu, automobilista iz Porta pamtiće celog života.
“Neverovatan je osećaj kad osvojite trku svetskog prvenstva pred svojim navijačima, podršku kakvu sam doživeo na podijumu nisam nikada ranije iskusio. Start je bio ključ pobede – usredsredio sam se na to da krenem što je bolje moguće, jer prvih nekoliko sekundi vrede 90% trke. Startovao sam dobro i kontrolisao sam zbivanja.”
Novinari su – naročito portugalski – za pobednika imali mnogo pitanja, a najpre su želeli da znaju može li se u auto-sportu poželeti i doživeti nešto veće onog što je Tijago osetio u Vila Realu.
“Ne može biti bolje od ovoga”, izričit je bio slavljenik. “To je veoma je dirljiv i veoma važan trenutak. Da bi se ovo desilo, potreban vam je sjajan tim za leđima, sjajni ljudi, ogroman rad i meni se šansa pružila. Naravno, sve veća podrška koja mi je stizala ovih poslednjih meseci uoči Vila Reala bila je luda i to sam u nedelju osetio. Jasno je, pobedio sam, ali mislim da bi podrška bila slična i da nisam pobedio, jer su ljudi tako strastveni, srećni su što se ova trka održava i spremni su na sve napore da bi se ovde ponovo organizovala.”
“Naravno, neverovatno je kad osvojite domaću trku s pol-pozicije, ljudi kojima je to uspelo znaju na šta mislim. U kokpitu sam mogao da čujem navijače, motor radi, imamo slušalice u ušima, a u poslednjih nekoliko krugova sam ipak mogao da ih čujem kako viču. To je jedini period kada sam malo izgubio fokus, zato što sam ih čuo. Ivan mi je tokom cele trke bio blizu, nikad nije popuštao pritisak, držao me na oprezu i morao sam da vozim vrlo agresivno.”
Tijago je pre trkačkog vikenda u Vila Realu izjavio da ne odustaje od borbe za naslov. Posle portugalske runde, vratio se na drugo mesto u generalnom, ali i dalje zaostaje preko 100 bodova za Hoseom Marijom Lopesom. Vanevropska turneja počinje u avgustu, upravo Pečitovom domaćom trkom na stazi Terme Rio Ondo.
“Idemo na njegov domaći teren, svakako će biti veoma motivisan”, nastavio je Monteiro. “Njegova prednost je velika, ali sam kazao da ne odustajemo i odustati nećemo. Kao što vidite, matematički je još sve moguće, ali nam treba i sreća. Međutim, pogrešio je u kvalifikacijama, a svi mogu da pogreše. Ovo je takmičenje na izuzetno visokom nivou, ljudi mogu da puknu pod pritiskom, pa ćemo pokušati da ga izložimo presiji do kraja sezone. Preostalo je još mnogo trka, mnogo poena i ne odustajemo.”
Tijago se tokom glavne trke požalio na isprekidani rad motora, ali se srećom nije dogodilo ništa loše. Ipak, ekipa će istražiti o čemu se radilo.
“Motor je nekoliko puta prekidao. Ništa isuviše dramatično, ali dovoljno da me malo uspori. To je, naravno, jako loš osećaj, stvara stres, a u isto vreme ništa ne možete da uradite. Kad sam u kokpitu, samo mogu da obavestim ekipu šta se dešava unutra. Morate da im javite, da ih informišete, ali to ništa ne menja.”
Na pitanje da li ima straha kad vozi stazu kakva je Vila Real i koliko je naporno trkati se na njoj, Monteiro odgovara veoma iskreno: “Ovde svaki krug zastrašuje. Ne bukvalno, ali vas izaziva. Vožnja ovom stazom uzrokuje jak nalet adrenalina i, kao što vidite, svi vozači je vole jer je izazovna, jedna od najzahtevnijih na našem kalendaru. Jedino je šteta što ne možemo da pretičemo. Treba da pokušamo da nađemo rešenje za to, ako bude moguće, ali je staza svejedno izazovna i jeste naporno na njoj kad vas prati četvorostruki prvak sveta, a vaša dvojica moćnih timskih kolega takođe se nalaze pozadi. Ne možete sebi da dopustite nijednu grešku, a bez obzira na sve, morate žestoko da forsirate. Dakle, trka jeste bila naporna i vrlo teška, ali sam uživao.”
Inače, Monteiro je već dva puta pobeđivao u Portugalu, prvi put 2008. u Eštorilu, a 2010. s pol-pozicije u Portimau, ali kaže da nikad nije doživeo emociju kao proteklog vikenda u Vila Realu.
“U ovoj pobedi sam svejedno više uživao, jer je izazov veći, najveći koji na domaćoj trci može biti. Svaka domaća trka je veliko zadovoljstvo i lepše ju je osvojiti od bilo koje druge. Veliko je zadovoljstvo i zbog podrške koju ste videli. Ima je i na drugim trkama, ali se s ovim ništa ne može uporediti, to je zaista ludilo”.