Prvi čovek BMW motorsporta Jens Markvart nije ubeđen u to da bi prelazak na propise Klase 1 rešio probleme Svetskog prvenstva turing automobila i implicitno je nagovestio da se BMW ne bi bavio ni takvim WTCC-om.
Bavarski proizvođač je na duže staze posvećen samo usaglašavanju regulativa sa Japancima i, donekle, sa odgovarajućim serijama u SAD.
Famozna pravila Klase 1 treba da tehnički objedine DTM i Super GT i da obezbede zajedničku platformu za ova dva takmičenja. Ona snagu treba da stupe tek 2019. godine, s tim što se veruje da i WTCC razmatra mogućnost da ih usvoji.
“Oduvek smo govorili da su pravila Klase 1 izuzetno dobra i mislim da bi nam sad preko svega toga bila potrebna neka vrsta formata Lige šampiona”, kaže Markvart za Motorsport.com.
“Bilo bi lepo kad bismo mogli da izvedemo nešto i u Americi, ali to je teško. Blisko sarađujemo s našim japanskim kolegama kako bismo pokušali da pravila još više ujednačimo za 2019. godinu. Odložili smo prelazak na nove motore do tog roka. To jeste mogućnost. Ali Svetski šampionat?”
Kao kuća sa prebogatim sportskim nasleđem, BMW je bio protagonista Evropskog turing prvenstva, koje je 2005. godine preraslo u Svetski šampionat. Tu je “propeler iz Minhena” osvojio prve tri vozačke i proizvođačke titule u periodu 2005-07. U naredne tri sezone BMW je gubio bitke sa Seatom i Ševroletom, da bi zatim obustavio fabrički WTCC program, neko vreme bio je masovno zastupljen među privatnicima, a sam se posvetio DTM i GT trkanju.
Markvart je očigledno zadovoljan trenutnim sportskim aktivnostima Bavarskih motornih radionica i kuću na čijem je čelu u budućnosti ne vidi u nekom FIA svetskom prvenstvu namenjenom turing automobilima.
On analizira: “U ovom času, DTM još može da se usavrši, ali to je sjajna osnovna platforma za Nemačku i Evropu i tu dobro funkcioniše. U Japanu imamo Super GT, koji takođe dobro funkcioniše. U Sjedinjenim državama postoji IMSA, to takođe funkcioniše dobro. Za ta tržišta važno je da se trke održavaju u tim zemljama. A onda te trke možete iskoristiti da stvorite nešto dalje.”
“U ovom trenutku vidim Formulu 1 kao svetsko prvenstvo koje i dalje dobro funkcioniše. Svetski endurans šampionat se razvija. Ali, svetsko prvenstvo za turing automobile? WTCC godinama ima probleme i nisam siguran da je to dobra ideja za budućnost.”
“Više sam pristalica ideje o Ligi šampiona. Takođe, bolje je izaći na internacionalnu scenu ali sa lokalnim ekipama u lokalnim šampionatima. Na primer, odemo u Australiju i trkamo se u prvenstvu Australije, ali sa australijskim timom. Onda tržište može to da iskoristi.”
“Ne moramo da imamo jedan tim i jedan automobil s kojim treba da putujemo po celom svetu. Jer, neka tržišta zahtevaju više od jedne trke u svom regionu, a svetsko prvenstvo vam to ne pruža.”
Cela Markvartova izjava zvuči pomalo nemušto, jer nije objasnio šta podrazumeva pod “ligom šampiona” u turing trkanju. Ako misli na to da najbolji nacionalni timovi treba da se takmiče na kontinentalnom ili međunarodnom nivou, ta je ideja već donekle ostvarena, ali u TCR svetu. Prenseseno na teren Klase 1, to bi možda značilo da bi šampionati koji se budu vozili po tom pravilniku mogli da naprave svoju “globalnu ligu”, ali je taj trenutak očigledno još daleko. Ako su mu, pak, ideja samo kontinentalne serije, onda trojstvo DTM – Super GT – IMSA ispunjava tu viziju. To što ni DTM ni Super GT automobili apsolutno nisu turing sprave, sasvim je druga tema.
Za kraj, dodajemo i ovaj komentar. Svaka trkačka serija je pre svega mešavina političkog interesa organizatora i interesa proizvođača automobila, tek potom u većoj ili manjoj meri preostaje i prostor za nešto sporta. DTM je najbolji primer za disciplinu koja je sama sebi dovoljna, jer njome gazduje kartel nemačkih premijum brendova koji račune polaže isključivo samom sebi. Ne jedan vozač nam je tokom godina kazao da je DTM u principu najkomercijalnije postojeće takmičenje, misleći na to da će ishod sezone odgovarati interesu zastupljenih proizvođača. Preciznije kazano – da će ga oni sami izrežirati.
DTM-u u prilog govore visokoperformantni i atraktivni automobili prestižnih marki i činjenica da vozači ne plaćaju sedišta, već ih fabrike biraju same, na osnovu svojih sportskih i poslovnih interesa. S druge strane, siluetni prototipovi toliko zavise od aerodinamike da se radi uzbuđenja na stazi u pomoć prizivaju odlasci u boks, tvrde i meke gume, čak i DRS. Šta god da je, DTM nije turing serija, ali jeste kategorija u kojoj će BMW radije donositi političke odluke zajedno sa Mercedesom i Audijem, nego da se izloži riziku da u nekom WTCC-u, koliko god on danas bio u tužnom stanju, gubi od nekakvog “seat leona”, “ševrolet lačetija” ili, ne daj Bože, “lade veste”.