Krajem decembra, Tijago Monteiro dao je opširan intervju za portugalski AutoSport.
Treći u generalnom plasmanu WTCC 2016, s pobedama u Bratislavi i Vila Realu, on je izvezao svoju najbolju sezonu u Svetskom turing prvenstvu. Razgovor je primarno trebalo da bude analiza postignutog, ali je u njemu takođe detaljno opisan način rada u fabričkom timu Honde i navedeni su mogući razlozi zbog kojih Rob Haf više neće biti u ekipi.
Intervju s Tijagom načinjen je neposredno pred njegov odlazak na testiranja u Italiji, gde je Honda isprobavala evoluciju motora s ugrađenim delovima koji su se dobro pokazali u Formuli 1 i Japanskom GT prvenstvu. “U slučaju da se pokaže da je potrebno puno vremena za njihovu izradu, moramo da ih testiramo sada, kako bi bili spremni za početak sezone”, objasnio je Portugalac.
Što se tiče šasije, Honda isprobava nove amortizere, kočnice i kočne pločice, da bi videla da li na tržištu postoji nešto bolje što bi moglo da se upotrebi na “siviku”. Auto je u četvrtoj godini svog razvoja, nije ostalo mnogo prostora za rad i napredak.
Tijago je dodao: “Uvek postoje stvari koje nismo imali vremena da isprobamo tokom sezone, kao i one zahvaljujući kojima mislimo da bismo mogli da budemo bolji, ali ih nismo dobro istestirali. Nećemo dobiti celu sekundu, to će reći da iduće sezone, uprkos svemu, nećemo stalno biti na čelu. “Sitroen” će nastaviti da bude najkonkurentniji auto. Ako uspemo da skinemo još tri ili četiri desetinke po krugu, naše performanse biće odlične.”
Kako analiziraš svoju najbolju WTCC sezonu?
– To je zapravo bila moja najbolja godina na svim nivoima. I u mojoj konačnoj poziciji u šampionatu i, iznad svega, u mojim kompletnim performansama, kako kvalifikacionim tako i trkačkim. Osvojio sam dosta bodova i podijuma i pobeđivao sam rano u sezoni. U sredini godine bilo je teškoća, malera i kontakata, ali sam se dosta dobro povratio. Sve u svemu, vrlo moćna godina.
Sve je počelo veoma dobro, ali te je potom saplela tehnička nepravilnost na “hondi” koja je rezultirala diskvalifikacijama u Maroku.
– Krenuo sam jako dobro, s podijumima u Pol Rikaru i Slovačkoj. To je bilo veoma važno da bih unutar same ekipe pokazao da mogu da budem lider, istovremeno i da bismo pokazali svoje ambicije.
Naš auto je veoma osetljiv na određenim pistama – to je normalno, svaki ima one koje mu bolje leže – a na početku godine nalazile su se staze koje su “siviku” više odgovarale. U toj početnoj fazi sezone nosili smo i manju težinu i bili smo vrlo moćni u kvalifikacijama, što nam je omogućavalo da osvajamo bodove. Diskvalifikacija u Marakešu, brzo potom i udes na Nordšlajfeu, gde mi je guma eksplodirala kada sam bio u vođstvu, odredili su moju poziciju u prvenstvu i primorali su me da potpuno zaboravim na borbu za naslov, pa je moj novi cilj postalo drugo mesto ili plasman na konačnom podijumu u generalnom poretku.
Stvari su zatim krenule nabolje i jedina moja greška zbog koje mogu da žalim bila je ona na kvalifikacijama u Kini, gde nam je bilo jako teško da uđemo u prvih 10 – u stvari, samo je jedan od tri naša automobila tamo završio. Imao sam kapacitet da to izvedem, ali me je prevelika želja skupo koštala, pa sam morao da startujem daleko pozadi. U ostatku godine nije bilo takvih grešaka. Svaki put kada bi pritisak bio veoma visok, u Vila Realu, na Nordšlajfeu ili bilo gde, uspevao sam dobro da reagujem u datoj situaciji i ostvarivao sam dobre rezultate. Takva je bila sezona, mnogo uspona i padova, kao i obično, ali sa mnogo vrhunskih momenata.
Koji su faktori doprineli takvim tvojim izdanjima?
– Postoji nekoliko teorija (smeh). Jedna je stigla iz Honde i svaki put kad pomislim na nju, izgleda mi sve realnija. U osnovi, odlazak Gabrijelea Tarkvinija naterao me je da preuzmem vođstvo u ekipi i da tražim put kojim treba ići dalje. Nisam ja bio određen da vodim. S Tarkvinijem sam uvek vodio žestoke borbe i uvek smo ratovali. Ali, istina je da je on uvek u određenoj meri bio lider, zahvaljujući svom iskustvu i harizmi. I, možda i ne primećujući to, vi se polako prepustite ulozi u kojoj budete vođeni.
Njegov odlazak iz Honde možda me je nesvesno oslobodio i primorao me je da mnogo više radim. To je bilo dobro i važno. S druge strane, dobio sam novog inženjera koji me je takođe naterao da sve detalje analiziram sa još većom pažnjom. Sve to zajedno pomaže vam da pređete sopstvene granice i uvek budete na maksimumu svojih sposobnosti.
Imao si i dvojicu novih timskih kolega, jednog mlađeg, drugog sa statusom bivšeg prvaka sveta. Osećaš li da ti je bilo važno da budeš ispred njih, inače bi morao iznova da razmisliš o nekim stvarima?
– Pomalo i to. Već na početku godine, kada je ekipa restrukturisana, znao sam da moj zadatak neće biti lak i da zaista moram da dam svoj maksimum, da pazim na sve detalje, da napravim razliku. Takođe i zato što je stalno postojalo predubeđenje da će Haf doći i da će isprašiti i mene i Norbija.
Zbog toga je bilo važno da od starta pokažem da je nivo moje forme svakako visok i da neću dopustiti da se to dogodi. Nije stvar u tome da se pokaže ko je glavni, jer je svako od nas imao trenutke u sezoni u kojma je bio jači i niko ni nad kime nije dominirao. Naša borba je stalno bila veoma ujednačena. I, videli ste da smo Norbi i ja – jasno, uz određene malere i za mene i za njega – završili na jednom bodu razlike. Činjenica je da smo do kraja godine došli međusobno veoma blizu. Na početku sezone sam vodio u šampionatu i borio sam se za titulu. Potom sam proveo veći deo godine u borbi za drugo mesto. Istina je da sam sve vreme bio ispred njega, ali po ukupnim performansama, bili smo uvek jako blizu.
Sredinom 2016. govorio si da ti je cilj da osvajaš trke kad već ne možeš da se boriš za titulu. Međutim, nisi pobedio nijednom posle Vila Reala. Da li te je to donekle razočaralo, ili je sve bilo posledica činjenice da automobilu, kako si rekao, nisu odgovarale pojedine staze?
– Tako sam rekao jer sam želeo da tako učinim. Ali, moramo biti realni – u nekim trenucima malo znači ono što kažete. Postoje piste na kojima vam je jednostavno nemoguće da se borite za pobedu.
U godini koja dolazi ponešto će se u šampionatu i promeniti, ali dosad je bilo ovako: kad imate ekipu koja dominira kao Sitroen, teško ćete osvojiti pol-poziciju za glavnu trku, osim na gradskoj stazi. Na “normalnoj” pisti to je skoro nemoguće. Samo smo ja i Katsburg uspeli u tome, sve ostalo su osvojili “sitroeni”. A ako se borite u kvalifikacijama, što je cilj koji nam Honda uvek zadaje – moramo da uđemo u prvih pet – onda ste u nepovoljnoj situaciji, jer ćete u najboljem slučaju uvek startovati drugi, treći ili četvrti. A zatim ćete u uvodnoj trci startovati pozadi i nećete osvojiti nijednu.
Za veći broj pobeda, morali smo da pravimo strategiju da pobeđujemo u trkama sa inverznim startnim rasporedom. Ali, Honda je uvek želela da pokaže kako se performanse automobila poboljšavaju i tražila je od nas da damo sve od sebe da bismo ušli u top 5, a ne da se “igramo” i taktiziramo za što bolje mesto u uvodnoj trci. Nisam se slagao s tom idejom, pogotovu stoga što smo imali tri automobila, od kojih je jedan bio u borbi za titulu. Već smo znali da nećemo moći da izazovemo Pečita Lopesa u kvalifikacijama. Uvek bi startovao ispred nas i završavao bi ispred nas. Ali, moramo da sledimo pravila ekipe – oni komanduju! (smeh)
Okrenimo se 2017. Sve govori da Rob Haf neće nastaviti sa vama. Ako je to sedište prazno, hoće li se Tarkvini vratiti u Hondu? Kada će debitovati “honda sivik” u limuzinskoj verziji, umesto hečbeka koji je aerodinamički inferioran?
– Novu karoseriju nećemo imati 2017. Nije stigla na vreme da bi bila homologirana, pa će se pojaviti tek 2018, što je šteta, jer bismo samo tu dobili od 12% do 14% na planu aerodinamike. Bilo bi savršeno, ali se zasad neće desiti.
Uskoro idem u Italiju na trodnevni test, isprobaćemo novine na motoru i druge evolucije. Rano u godini već imamo zakazane testove. Očekuje nas prilično zgusnut program testiranja, mnogo više posla nego prošle godine, ali sa istim automobilom i karoserijom.
Što se tiče vozača, Hafov odlazak nije tajna, ali još ništa nije zvanično. Mislim da tim želi da objavi imena sve trojice vozača u isto vreme, ali na to će morati da se sačeka. Kad je reč o Tarkvinijevom povratku, to nije nemoguće, on je slobodan na tržištu – ali ništa nije potvrđeno i zaista ne znam ništa. Kakav bi to bio obrt!
Ako bi se on vratio u Hondu, kako bi se izmenio odnos snaga u ekipi?
– Voleo bih da se Gabrijele vrati, i zato što smo prijatelji, i zbog ambijenta koji stvara u ekipi. U 2016. nije bilo zabavno kao obično, jer ljudi nisu bili isti. Ali, kao što sam već rekao, znam da sam stekao vrlo visok, vrlo važan status u JAS motorsportu i zanimalo bi me da vidim kako bi u tom slučaju stajale stvari, već i zato što su u samom JAS-u bolje uočili moje kapacitete nego u bilo kojoj prethodnoj sezoni. Posmatraju me drugačije. Ako bi se Tarkvini vratio i bio ispred mene, bilo bi normalno da on preuzme vođstvo u ekipi. Ali, ako bi bilo obrnuto, siguran sam da bi ta odgovornost pripala meni, jer sam u 2016. postao mnogo jači.
Da li je tim izveo neke tehničke izmene na osnovu tvojih povratnih informacija i da li je to svedočanstvo većeg poverenja u tvoj rad?
– Mnoge stvari u 2016. sam razvio ja. Ja i Tarkvini smo veoma različiti u vožnji i u sklonostima ka određenim podešavanjima. Vrlo dobro znamo šta volimo i znamo da postoje stvari koje kod njega dobro funkcionišu, a kod mene ne, kao i obratno.
U odnosu na ranije godine s Gabrijeleom, razlika je u tome što smo mnogo direktnije prilazili problemima. Postojao je dosta drugačiji stil rada, pogotovu u razvoju. Ja više volim da brže pređem na bitne teme, dok Tarkvini uvek ima tendenciju ka mnogo širem pristupu i to je ponekad jako dobro. Ali, kada nemate hiljade i hiljade dana za testiranja, ne možete da gubite puno vremena, a to nam se mnogo puta dešavalo i više nismo bili sigurni šta je najbolje rešenje.
U mom slučaju, činjenica da sam u nekim trenucima bio odlučniji, dovela je do toga da smo gubili manje vremena. A i krajnji rezultat je bio bolji, pa je tim odjednom stekao ogromno poverenje u mene. Mislim da im se dopao i moj pristup. Na početku sam se bez Tarkvinija osećao pomalo izgubljeno, jer sam se mnogo oslanjao na njega kada sam imao sumnji. To je normalno, razmenjivali smo mnogo ideja. Ali, pošto nemam toliko mnogo poverenja u Mihelisa ili Hafa, morao sam da radim sam.
Zbog čega, po tvom mišljenju, Rob Haf odlazi iz Honde posle samo jedne godine provedene u ekipi?
– Ne mislim da postoji samo jedan razlog, to je skup različitih faktora. Na osnovu onoga što sam osetio i video, on je superbrz vozač, ali nije doneo ništa novo, ni sa tehničkog aspekta. Očekivali smo mnogo više od prvaka sveta, nekoga ko je vozio i “seat” i “ševrolet”. Mislili smo da ćemo mnogo više moći da se iskoristimo njegovim iskustvom. Zatim, u smislu atmosfere i timskog duha, mislim da se nije uklopio u mentalitet Honde i JAS motorsporta. Nikad nije bilo problema, ali on se nikada nije prilagodio timskoj igri, a to je potrebno. Istina je da se Norbi i ja dugo poznajemo i njemu je možda bilo teško da uspostavi takav odnos. Njegov temperament prouzrokovao je izvesne tenzije, ali neobnavljanje ugovora bilo je iznenađenje i za mene i za sve ostale.
Misliš li da zbog svih odlazaka iz šampionata (Miler, Lopes, Sitroen, Lada) WTCC postaje slabiji?
– Ladin odlazak je bio pravo iznenađenje, to niko nije očekivao. Iako ona nikad nije bila previše stabilan konkurent, to je ipak jedna izgubljena automobilska marka. Kad su u pitanju Pečito, Ivan, možda i Tarkvini, istina je da su u pitanju piloti koji predstavljaju simbole, a odlaze. Međutim, verujem da će se navijači brzo naviknuti na novu stvarnost, nove borbe i nove pilote na tržištu. Eurosport će uskoro saopštiti određene vesti koje će sve iznenaditi.
Govori se o uvođenju džoker krugova, kao u relikrosu. Misliš li da je to moguće i da ima smisla?
– Nemam formirano mišljenje jer je to za nas nešto potpuno novo. Može da bude zanimljivo. Fransoa Ribiro me je uveravao da će ovo biti najbolja WTCC sezona od 2008. godine. Uz nekoliko važnih vozača koji su otišli, ljudi koji spolja posmatraju celu stvar očigledno misle da je šampionat loš. Ali, ja sam ovde deset godina i viđao sam i mnogo gore faze. Kada su otišli Farfus i Priol, posle jedne ili dve trke, niko ih se nije sećao. Ljudi lako zaboravljaju takve stvari, a još i lakše ako su trke dobre.
Trijumf u Makauu bio je šlag na torti jednog tvog odličnog perioda?
– To je bio simpatičan poklon (smeh). U nedelju ujutro, Antonio Feliks da Košta (portugalski pilot – prim.) i ja smo razgovarali o tome. On je bio u Formuli 3, to nije njegov šampionat, a ja sam bio u TCR-u, koji nije moje prvenstvo. Pošto smo pozvani da se trkamo, nismo imali šta da izgubimo, ali kako je to Makau, tenzija uvek postoji i bili smo jako nervozni. Obojica smo pobedili i to je fantastično – dva Portugalca pobedila su istog dana, uz to sam ja njegov menadžer. Tamo je bilo ludo.