Dvostrukom i aktuelnom prvaku TCR Internacionalne serije Stefanu Kominiju ne da se da ijednu međusezonu provede s mirom trkača koji u džepu ima angažman za narednu godinu i tačno zna s kim će sarađivati i šta će voziti.
Još u inauguralnoj sezoni Lotijevog globalnog takmičenja, postojala je opasnost da pilot iz Tičina ostane bez budžeta i ne uspe da izveze prvenstvo do kraja. Srećom po sve aktere – a i samu trkačku scenu – najcrnji scenario nije se obistinio, Stefano je izgurao sezonu i u Makauu se okitio prvim naslovom u novorođenoj seriji.
Ni kao šampion Komini nije imao mirne dane. Skoro u poslednji čas u predezoni 2016. sklopio je dogovor sa novoformiranim Leopard rejsingom (komercijalno ime za W rejsing tim – WRT), u čijem je “folksvagen golfu” došao i do druge titule.
Da ni status jedinog šampiona TCR Internacionalne serije ne garantuje mirnu zimu, potvrdilo se u prelasku iz 2016. u 2017. I inače, novo, po redu treće prvenstvo treba da počne u prvoj nedelji aprila, a još je neobično malo informacija o popunjenim sedištima, vozačima i timovima – učesnicima.
U tu opštu maglovitu sliku uklapa se i Kominijeva sudbina. Prošlogodišnji sponzor još mu duguje novac, o novom angažmanu za bilo koji određeni tim još se ne govori. Ipak, 27-godišnji Švajcarac smelo tvrdi: “Znam da ću se trkati u TCR-u, samo još ne znam za koji tim. Posle mog poslednjeg intervjua za nemački Motorsport aktuel neke stvari su se ipak pokrenule. Ali, nisam vodio nikakve pregovore koji bi se ticali ugovora, ja u ovom času nemam ugovor.”
Čvrsto uveren da će ostati u TCR Internacionalnoj seriji, Stefano o njoj govori u superlativima. Kako je reč on iskrenom momku koji kaže ono što misli, pa makar i na sopstvenu štetu, njegove reči nisu tek automatska pohvala kategoriji u kojoj je doživeo pravu globalnu slavu i najsvetlije trenutke u karijeri.
“Verujem u koncept serije. Po razumnoj ceni možete izgraditi profesionalno okruženje i imati sjajan automobil. Uspeh potvrđuje ispravnost koncepta: svi žele da voze ili u TCR seriji, ili TCR auto. Takmičenje će imati sjajnu budućnost.”
Komini je poslednji put vozio još krajem decembra na testovima u Španiji. Dva meseca bez trkačkog kokpita ne padaju mu lako, a u momentima neizvesnosti i nestrpljenja, podršku nalazi u najbližem porodičnom krugu.
“U takvim situacijama najveću pomoć pruža mi žena. Ali, volim i da mi prijatelji naiđu na pivo. Ponekad izlazim i ja. Na kraju krajeva, ja se uvek smejem, jer sam takav.”
Kada je 2011. godine ubedljivo osvojio Evrokup Megan trofej, junak ove priče mogao je da računa da je barem na Starom kontinentu izašao iz anonimnosti. Italijanski klio kup doneo mu je sledeću titulu i još vozačke prakse, ali ne i posebnu novu afirmaciju, a Klio kup Bohemija pre je ličio na stazu ka zaboravu nego na put ka ozbiljnim kategorijama.
Njegova sledeća serija, Seat leon Evrokup, pokazala se kao dobar izbor, ali su mu tek izlazak iz monomarki i TCR godine doneli pravi sportski i medijski proboj. Stefano o sebi ne razmišlja kao o nekoj superzvezdi, niti se tako ponaša. To može da posvedoči svako ko ga je ikada video uživo ili s njim razmenio nekoliko rečenica (uz poslovični poziv na pivo).
U kantonu Tičino, gde dvostruki TCR šampion živi, najvažnije sportske teme su skijanje i fudbal. “Ali, ponekad objave poneki pasus i o meni, čak i sa malom fotografijom”, priča Komini.
Stefano najbolje zna koliko je teško postati “prorok u svom selu”, stoga i ti mali pasusi predstavljaju napredak u odnosu na ranije stanje, kada su ga švajcarski ili kantonalni mediji ignorisali. Ipak, njegov status kod kuće se menja, a o tome govore i skorašnja priznanja Švajcarske federacije auto-sporta, ili Trofej za sportske zasluge Loris Kesel, koji mu je dodelio nacionalni Auto-klub – sekcija Tičino. Srčani pilot to je obeležio na svoj način: “Organizovao sam zabavu za 55 ljudi i ispalo je baš kul.”
Najnoviji Kominijev “društveni angažman” bio je prijem kod gradonačelnika i većnika grada Lugana.
Fajter na pisti, laf van nje, Stefano planira da ostane u auto-sportu do svoje 50. godine. “Cilj mi je da uvek vozim i da pobeđujem. Kratkoročno, san mi je da izvezem barem jednu rundu u relikrosu. Apsolutno me fasciniraju njihovi dueli, ali se njihovi automobili razlikuju od turing automobila i to mi se dopada. Uzbuđuje me i ideja o jednoj trci u australijskim Superautomobilima.”
Poklonici švajcarskog asa ubuduće će moći da iskažu svoju privrženost i posredstvom nekog od navijačkih rekvizita. Komini pokreće sopstvenu kolekciju, koja će se u početku sastojati od garderobe – majice su prvi artikal – a kasnije bi trebalo da bude proširena.
Retko iskren momak. Ja mu verujem kada je u Makau rekao ono sto je rekao, da to nije trkanje. Na kraju krajeva, covek je pod rucnom usao u krivinu i rizikovao titulu. Podseca na Sennu, u turing varijanti, samo nema taj mir koji je imao Senna, ali ima srce i tu nesavrsenost poput Prosta, ali lucidnost. Steta sto se nije pojavio u Golden Age-u WTCC-a, ali ko zna, mozda ponovo dodje to vreme. Mada…Hm
Samo da ispravim par grešaka u prethodnom komentaru. Hteo sam da kažem da me podseća na Sennu jer ima taj drive, i nije proračunat kao Prost, već će srcem ići po to nešto svoje, nešto što ima duboko u sebi. Setimo se kako je jurio Kolčaga a nije morao, šta više, rizikovao je borbu za titulu u tom dvoboju. Pa ručna u Makau, i tako, ima još primera. Recimo prva sezona TCR cela vožnja u Makau, poslednja trka, WTCC Oriola na repu. Ali ne, nijedan kiks Kominija. I ona priča nekih sagovornika ovog sajta, kao, Komini nije nivo za TC1 auto Ma dajte molim vas gospodo, budimo ozbiljni. Da nije nivo Benani koji sa Citroenom ne osvaja Yokohama trofej ! Ili šta, Demustije zna da “kroti” TC1 auto a Komini ne zna. Ja jedva imam vozačku dozvolu ali vidim iz aviona neke stvari koje ne vide profesionalni vozači u auto moto sportu. Ili ne žele da vide. Pogledajmo poslednji Makau, Monteiro rasterećen, nema šta da izgubi, Komini ima i te kako, pa opet nije suštinski bio bolji. Lopes je Lopes, ali koliko god paradoksalno ovo zvučalo, slušajte sad pa pucajte u mene, MI I DALJE NE ZNAMO DA LI LOPES TO ŠTO JE ISPALO DA JESTE ! Kao prvo, fabričk Citroen su vozila samo 3 vozača u istoriji. Prvi “početnik” Loeb koji je bio u zalasku ( primer, reli kros ), drugo Miler koji je već “lost his edge” i treće Lopes koji nikada nije vozio ništa komparativno pa da uporedimo ( Đirolami ima mnogo bolji rejting ), ne znamo da li bi poput Gerijerija zablistao, ona pobeda na Termama sa BMW je inverzni raspored ( šatro Ribeiro nije namestio vreme u kvalifikacijama ). Komini je snaga sa kontrolom ( ono što Verne nije ). Po meni, Komini i Borković su najbolji. Prvi zato što je dokazao, a drugi zato što navijam za njega i verujem u njega, jer fascinantno je kakav je quick learner, TC1 auto tako gaziti sa jednim testom samo ! Pa Marakeš, pa Suzuka, pa da je dobio inverziju na Hungaroringu, itd…Samo da ponovo bude on, da govor tela kaže da je to on, a ne ona nervoza i tenzija. Da bude svoj kao Komini, kao što je bio Duca nekada pre, kada izađe međ one zidove u Marakešu sa TC1 mašinama, i bez respekta uđe u meso.