Kraj TC1 tehničkih pravila i rođenje Svetskog kupa turing automobila, namenjenog vozilima TCR standarda, može se smatrati trijumfom koncepta Marčela Lotija u “menadžerskom duelu” sa WTCC šefom i promoterom Fransoa Ribeirom.
Ipak, možda je pametnije reći da je razum prevladao, jer se sada otvara mogućnost da se na jednom mestu nađu najbolji i najmoćniji vozači i timovi iz dosadašnjeg Svetskog šampionata i TCR Internacionalne serije.
TC1 koncept živeo je od 2014. do 2017. i jednostavno je bio preskup da bi opstao. Prerastanje WTCC-a u WTCR dokaz je te činjenice, a nju priznaje i sam Ribeiro, koji u kraćoj analizi vidi u čemu je TC1 omanuo.
Francuz osnovni problem nalazi u tome da serija kojom je rukovodio, kao i njena tehnika, nisu bile dovoljno “premijum” za proizvođače, dok su s druge strane privatnike koštale nesnošljivo mnogo.
Govoreći za portal Motorsport.com Ribeiro je istakao da je TC1 tehnički okvir bio impresivna tehnička platforma, ali je i priznao da se nije uklopio u zahteve i potrebe dovoljnog broja proizvođača i privatnih timova.
“Mislim smo s aspekta tehničkih pravila ili otišli predaleko, ili da smo se zaustavili prerano”, počeo je priču WTCC direktor.
“Ako ih pogledate, da li su to bila dobra pravila? Jesu, bila su. Svaki produkcijski automobil srednje veličine, svaki proizvođač imao je priliku da proizvede konkurentan turing auto, a da nije morao da traži deset popusta i izuzetaka.”
“Kad pogledate razliku između oblika automobila kakvi su “ševrolet kruz”, “sitroen C-elize”, “honda sivik” ili “volvo S60″, a oni su u kvalifikacijama svi u pola sekunde, mislim da je FIA obavila vrlo dobar posao utvrđujući TC1 pravila.”
To ne znači da je stvar na duže staze odgovarala i privatnicima, koji su još 2016. od Ribeira zahtevali mere za snižavanje troškova.
Posledice su bile ukidanje testa (FP0), skraćenje programa trkačkog vikenda na dva dana, prelazak na kalendar od deset rundi za 2017, kao i finansijske subvencije kojima je Ribeiro pomogao učešće privatnika u minuloj sezoni, a koje su se kretale u nivou od 4,5 miliona evra.
“A kada kažem da smo ili otišli predaleko, ili da smo se zaustavili prerano, tu zapravo mislim na privatnike. U njihovom slučaju, mislim da smo otišli predaleko”, nastavio je Francuz.
“Da bi se privatnik takmičio s WTCC automobilom na vrhunskom nivou, teško da to može da izvede a da ne uđe u budžetsku zonu od 1,25 miliona evra. Tu ste već u sličnoj zoni u kakvoj je Formula 2, pretpostavljam. To je privatniku jako skupo.”
“Zato mislim da smo prema njima bili preoštri i zbog toga smo morali da dotiramo privatne timove kako bismo održali broj učesnika u startnoj rešetki.”
“S druge strane, rekao bih da smo se zaustavili prerano jer TC1 kao proizvod nije bio dovoljno jak ili privlačan, nije izazvao dovoljno oduševljenja da bi privukao proizvođače automobila.”
“Dopali smo se Sitroenu, Hondi, Volvou i Ladi, ali ako taj set pravila prikažete drugim, boljim i većim proizvođačima, oni nisu nalazili da je naš proizvod dovoljno premijum, bilo sa stanovišta performansi ili tehnologije.”
“Trkanje je bilo dobro, ali je nekako bilo između dve različite kategorije: preskupo za privatnike, nedovoljno moćno za prave fabričke programe.”
Nije tajna da se FIA nada promeni pejzaža od sezone 2020. Zato WTCR zasad ima trajanje određeno na dve godine, zaključno s 2019. Podsećamo da je to period u kojem je trebalo da se okonča drugi planirani trogodišnji ciklus TC1 pravila.
O meri u kojoj je TC1 podbacio govori i podatak da je takvih automobila proizvedeno ukupno manje od 30 komada i da su oni mogli da se trkaju samo u Svetskom turing prvenstvu.
Na drugoj strani su brojevi kojima se diči TCR: više od 600 napravljenih i prodatih automobila za tri godine. Svi oni imaju pravo nastupa u dvadesetak serija širom planete i taj broj, samim tim i njihova rasprostranjenost, i dalje raste.