Tijago Monteiro je bio superstar na medijskoj prezentaciji i predsezonskom WTCR testu u Barseloni.
Kako smo već pisali, bio je počašćen najvećim aplauzom od svih pilota nove serije, što je nesumnjiv znak opšteg zadovoljstva i olakšanja što se uprkos teškim povredama sa testa na Katalunji u septembru 2017. ponovo nalazi tamo gde mu je i mesto.
Tijago ovu sezonu neće moći da vozi od prvog takmičarskog vikenda u Maroku, jer mu lekari to nisu odobrili i zato je njegov trkački povratak u novom “siviku TCR” odložen na neodređeno vreme. Kao fabrički vozač Honde raspoređen u tim Butsen Žinion, Portugalac će morati da se naoruža strpljenjem i da nastavi da obavlja druge uloge u ekipi, dok istovremeno bude podizao svoju fizičku formu.
Naravno, Monteiro nije vozio predsezonski test na Katalunji, već se dan po predstavljanju serije zaputio za Sjedinjene Države, gde nastavlja da izvodi korake planirane u procesu oporavka. A činjenica da su kolektivne WTCR probe održane baš na mestu na kom je brutalno prekinuta njegova WTCC kampanja nije mu baš prijala, ali je sve to podneo s dozom zdravog humora.
“Kada su mi rekli da će medija dan i zajednički test biti održani u Barseloni, naježio sam se i pitao: “Šta? Niste mogli da odaberete goru pistu!” Šalu na stranu, razumem da je logistički ovo bio najpogodniji izbor pre Marakeša, pa se zbog toga nisam protivio”, kazao je Tijago na početku razgovora s izveštačem italijanskog portala Motorsport.com.
“Uopšteno govoreći, osećam se dobro, nisam ni najmanje zarđao, iako mi je ovih poslednjih sedam meseci proteklo mnogo drugačije nego obično, a s određenog stanovišta su bili i zanimljivi. Jasno je da bih voleo da sam ih proživeo drugačije jer su me celog izmenili, ne samo na pisti zbog izgubljenog šampionata, već u mom životnom stilu. To je bila životna lekcija, bolje sam upoznao sebe kao ličnost i naučio sam da da cenim sve ono čime sam okružen, u prvom redu svoju porodicu.”
“Prvi korak je bio obavezan povratak normalnom životu, što se uopšte nije smelo uzeti zdravo za gotovo posle udesa kakav sam pretrpeo. Tokom mnogih meseci to uopšte nije bilo sigurno i morao sam mnogo da se potrudim već samo da bih ponovo počeo da pokrećem udove. Promene su, međutim, došle brzo i kako se stanje poboljšavalo iz dana u dan, shvatio sam da mogu da ciljam i povratak u akciju na pisti. To mi je dalo ogromnu motivaciju. Prate me najbolji ljudi i doktori, nisam izgubio nijedan dan u radu na svom fizičkom oporavku, ni jutro ni veče.“
Međutim, uprkos svemu, Hondin as nije bio spreman ni za jednu od rundi finalne trećine WTCC sezone, a za nastavak trkanja nije spreman ni na početku nove takmičarske godine.
“Teško mi je bilo da prihvatam stalna odlaganja povratka. Prvo Kina, posle Japan, pa Makau i Losail. Ni u šta nisam bio siguran i realno nismo znali gde smo. Ipak, to mi je dalo snagu da sve više i napornije radim kako bih ostvario svoj cilj.”
Koliko je sve to napora iziskivalo, Monteiro detaljno otkriva u nastavku svoje priče.
“Nikad nisam uzeo u razmatranje mogućnost da prestanem da se trkam. Prvu nedelju mi je bilo najteže da izdržim, nakljukali su me lekovima i patio sam od užasnih bolova u vratu. Prava i istinska drama, neizdrživa sa svakog aspekta. Uz sve supstance koje sam uzimao, osećao sam da sam drogiran! Nisam bio bistar i svakako da mi je prolazilo kroz glavu da završim s trkanjem, ali posle o tome više nisam razmišljao. Imajte na umu da nisam mogao da otvorim oči, da se pomeram, da govorim. Ali, u auto-sportu sam 20 godina i morao sam da se vratim i da prevaziđem tu patnju.”
“Čim sam shvatio da sam živ i zdrav, da ću moći i dalje da živim normalno, iako je za to potrebno određeno vreme, odmah sam počeo da razmišljam o povratku u automobil. Zapravo, u ovih poslednjih sedam meseci nisam nijednom kazao da se moja karijera ovde završava. Volim ono što već dugo radim i želeo sam da ponovo proživljavam emocije koje donosi borba za pobede. Možda smo svi bili preveliki optimisti, od mene do lekara, ali primećivao sam napredak i nisam mogao da zamislim da će mi zabraniti da budem na pisti.”
“U ovakvoj situaciji, lako se upada u vrtlog negativnosti. Prvo neizdržljivi bolovi, pa trud i zalaganje koji su se ispostavili beskorisnim, onda umor, fizički i mentalni. Ali, sada mi je cilj da se vratim postao još jači i srećan sam što stvar posmatram tako pozitivno.”
Posle početne faze zalečenja u različitim bolnicama u Španiji i Portugalu, Tijago je prevezen kući, da bi započeo dug i, kako vidimo, krajnje iscrpljujući proces oporavka, moguć samo zahvaljujući gvozdenoj volji i odlučnosti karakterističnoj za vrhunske sportiste.
“Moj fizički oporavak prate osteopata i kiropraktičar. Idem u gimnastičku salu, plivam, upražnjavam fitnes vežbe u vodi. Za oči imam posebnu terapiju s predmetima koji se brzo pokreću, čitam, odlazim na specijalne uređaje i primam posebne injekcije medikamenata koji pomažu u regeneraciji moždanih ćelija povezanih s očima, vitamine, aminokiseline i druge lekove.”
“Išao sam u Sjedinjene Države, tamo su me pratili treneri vozača Naskara, budući da oni moraju da izdrže ogromna opterećenja s obzirom na vrstu automobila koje voze. Tamo idem ponovo pre Marakeša. Svake nedelje primećujem napretke, imajte u vidu da sam izgubio 7 kilograma i da sam morao ponovo da gradim kompletnu muskulaturu. Međutim, imam sjajan tim ljudi koji me u tome prate svakog dana. Ranije nisam mogao da čitam ni poruke na telefonu, ili knjigu!”
Fizički, stanje se mnogo poboljšalo i desno oko se vratilo u svoju osu, ali nije potpuno stabilno i i dalje pomalo “podrhtava”.
“Na Monci i Zandvortu sam vozio i nisam doživeo posebne fizičke probleme, iako mi je vožnja preko ivičnjaka svakako izazivala bolove u vratu i ramenima. U ovom trenutku muka je s reakcijom očiju. Postao sam razrok i video sam duplo, zato sam počeo da nosim naočare. Sad se sve to sredilo i prirodno je da sam odahnuo kad sam shvatio da vidim kao ranije. Samo kada vozim trkački auto, koordinacija i pokreti očiju još nisu savršeni, iako se poboljšavaju. To je još jedna stvar koja mi daje uverenje da ću se vratiti na 100% mogućnosti. Još malo mi nedostaje, moram i dalje da budem strpljiv.”
Kao WTCC/TC1 pilotu, Monteiru je bila potrebna faza prilagođavanja na šampionat u kojem će se voziti samo TCR tehnika.
“U praksi sam morao potpuno da se resetujem. Ove godine je mnogo toga novo, ali verujem da je ova promena bila baš ona potrebna. Mnogo mi je žao što neću biti tu od početka, ali imam sreću što je iza mene tim kakav je Honda. Oni su razumeli situaciju, ne izlažu me nikakvoj presiji, samo čekaju trenutak kada ću moći da se vratim stopostotno spreman. Dok se ne trkam, nastavljam da obavljam ulogu ambasadora marke i učestvujem u svim događanjima.”
U Maroku će Portugalca zameniti 18-godišnji Belgijanac Benžamin Lesen, koji u svojoj biografiji već ima regionalnu titulu u TCR Beneluks i dobre preduslove za lepu trkačku budućnost.
“Ben je vrlo mlad, ali i vrlo zreo vozač. Upoznao sam ga pre dve godine na Spa-Frankoršampu i Zandvortu i već je tada bilo jasno da je formiran. Jasno je da nema mnogo iskustva, ali je u međuvremenu mnogo sazreo i brz je. Ima ogromnu volju da učim, nadam se da će nastaviti da pita za sve što mu je potrebno, jer tako se taj posao radi.”
U konkurenciji većoj od 25 automobila na svakoj WTCR rundi očekuju se uzbudljive, zanimljive i nepredvidljive bitke.
“Nivo između konkurenata koji dolaze iz WTCC i TCR je manje više sličan. Ko je prošle godine vozio TC1 počinje s blagim hendikepom u odnosu na kolege, ali ovde je mnogo profesionalaca kojima malo treba da se naviknu na ono što voze. Dva puta vozimo kvalifikacije, tri puta trke, vožnja se brzo nauči, ali neće biti jednostavno da se ukapira kako se ponašati prema gumama. Po mom mišljenju, tu su svi sastojci za jedan sjajan šampionat, ima vrlo iskusnih pilota, kao i onih poprilično mlađih, ali veoma željnih da se pokažu dobro.”
“Niko ne može ništa da predviđa. Na papiru nema favorita, mada znamo da su Hjundai i Honda jaki, a da Folksvagen, Audi i Kupra nisu loši. Verujem da će biti raznih iznenađenja, rezultati testova nisu jednostavni za analizu. Maroko je posebna staza i može da pogoduje određenim vozačima koji će se inače na drugim mestima mučiti.”
Sve će to mnogo zavisiti od balansa performansi, s čijim se objavljivanjem kasni pune dve nedelje i koji će biti saopšten tek u Marakešu, umesto polovinom marta.
“Kada smo radili analize BoP, bili smo jaki, ali se “hjundai” pokazao 3 sekunde sporijim, a to znači da nešto svakako nije bilo realno. To je u priličnoj meri preterana distanca, što svi mogu da pretpostave. FIA analizira podatke, do ovog trenutka nam još ništa nisu rekli. Činjenica da smo bili najbrži malo me zabrinjava, jer će nam možda dati veću težinu nego ostalima. Zasad tu ne možemo ništa, dakle videćemo. Balans performansi je svakako rešenje koje može da ujednači performanse na pravi način, iako neko svejedno može da se skriva, kako bi dobio manji balast.”
Kao fabričkom pilotu Honde, Monteiru je ove sezone pronađeno mesto u belgijskoj ekipi Butsen Žinion, za koju je ranije povremeno nastupao u TCR Beneluks.
“Butsen Žinion rejsing je sposoban tim s velikim resursima, ali se nikad nije trkao u svetskom prvenstvu i to svakako moraju da razumeju. Imam pravo iskustvo da im u tome pomognem. Već sam se trkao s “hondom sivik TCR” na Spa Frankoršampu i u Makauu, to je vrlo jednostavan auto i možda i najbolji za moj stil vožnje.”
Raniji Tijagovi izleti u TCR izvedeni su za volanom sada već bivše verzije “sivika”. Novi japanski TCR auto treba da je dalji korak napred, ali se, iako unapređen po TCR merilima, i dalje puno razlikuje od “sivika” TC1 specifikacije, koji je 41-godišnji Portugalac vozio do septembra 2017.
“To su dva veoma različita automobila već po svojim filozofijama. TC1 je više bio prototip i u dizajnu karoserije bilo je mnogo razlika. Bio je snažniji, efikasniji na kočenju, u aerodinamici, geometriji i amortizerima. I sve je bilo prilično skuplje za održavanje i razvoj. TCR je najvećim delom baziran na putničkom modelu, taj auto smatram fantastičnim i podesnim za trkanje. Mnogo ga je lakše voziti i na njemu se mnogo lakše radi.”
“Jasno je da pričamo o novom i drugačijem projektu. Manje je brz, mekša mu je šasija, ali je za trkanje odličan. Agresivniji je i verovatno nervozniji. U njemu je manje tehnologije i to ga čini ekonomičnijim i svima pristupačnim, uostalom biće ih nekoliko u startnoj rešetki. TCR je kategorija savršena za sve, privatnike i zvanične timove, s pravilima savršenim za tu kategoriju. Troškovi su prihvatljivi i svako može da ima takav auto i da se trka s njim.”
Prethodna generacija “sivika” imala je svoje prednosti kao hečbek, ali i niz mana iz istog razloga. Novi “tajp R FK7” bi zbog drugačijeg oblika karoserije trebalo da bude moćno oružje Honde i JAS motorsporta na svakoj stazi i u svakoj situaciji.
“Honde” su uvek bile jake na tehnički zahtevnijim pistama, zapravo smo bili superiorni na sporim stazama. U 2017. smo izveli ogromne korake napred na planu otpora vazduha i u aerodinamici generalno, što nam je ranije bila smetnja na pojedinim pistama. Novi “tajp R FK7” izvanredno menja pravac, ubrzava kako treba i verujem da je njime dostignuta prava ravnoteža, odnosno da je proizveden automobil koji će svuda biti konkurentan. Biće zanimljivo da se vidi kako će ići na Nordšlajfeu. Jasno, računaće se i balans performansi koji će nam odrediti FIA, ali zasad vidim da dobro reaguje na ivičnjacima, da je brz i snažan. A ako je i sporiji po maksimalnoj brzini, ne verujem da će ljudi to primetiti kada prolazi pored njih.”
Kad se pomene Nordšlajfe, sećanja odmah vode do Monteirovih WTCC incidenata na toj stazi 2016. i 2017, oba posledica eksplozija guma. Ako je utešno, Jokohama za ovu godinu ipak planira promenu mešavine i serviraće izdržljivije gume na “Zelenom paklu”.
“Iskreno, ne razmišljam o tome jer te stvari od mene ne zavise. Tehnički, pitanje je u sledećem: s negativne strane, na početku morate da ih zagrejete, ali i da vodite računa o njima i ne naprežete ih kako biste ih održali u određenom temperaturnom intervalu, u suprotnom može da postane opasno. Na Nordšlajfeu je problem u tome što vam za gume koje traju i dobro prianjaju koristi nizak pritisak, što znači da su im, iz očiglednih razloga, ramena u početku mekša. Na ivičnjacima i kod proklizavanja, taj deo je veoma napregnut, brzo se greje i troši. Kad su gume hladne i pritisak im je nizak, situacija je gora, ali je za automobil to bolje, jer se vozi bolje i nije agresivan prema gumama. Mora da se pronađe odgovarajući balans. Zasad me to ne plaši i svakako se nadam da će sve proći dobro.”
Da se Tijago i te kako nada povratku takmičenjima jasno se vidi i iz činjenice da brižljivo vodi računa o tome koliko će poena izgubiti početnim odsustvom iz igre.
“Još ne znam kada ću se vratiti u šampionat i to mi svakako ne prija. U toj nesreći što ne mogu da budem od početka na stazi postoji i pozitivna strana: imamo tri trke za vikend i mnogo je bodova u igri. Imam vremena to da nadoknadim i nadam se da neću izgubiti mnogo tokom svog odsustva.”