Ted Bjerk je aktuelni turing prvak sveta, svoju titulu neće moći da brani, ali će je po svoj prilici držati još solidno dugo, jer novog svetskog prvenstva nema i ko zna kada će ponovo biti pokrenuto.
Šveđanin se opredelio za nastavak karijere na globalnom nivou i trkaće se u Svetskom kupu turing automobila, za volanom “hjundaija i30 N TCR” ekipe Ivan Miler rejsing. Bjerk će tu biti Milerov timski kolega, što je nastavak saradnje iz 2017, u kojoj je Francuz već odigrao značajnu ulogu u šampionskoj WTCC kampanji Volvoa.
Na predstojeću sezonu Ted gleda neopterećen ikakvim imperativom i tretira je primarno kao način da ostane u visokoj formi kako bi jednog dana mogao da brani svetsku titulu. Razgovor smo počeli šaleći se na račun činjenice da na svom “hjundaiju” neće nositi šampionsku jedinicu – u WTCR 2018, razumljivo, taj broj neće posedovati niko.
– Zašto nisam dobio broj 1, zaista se to pitam… S druge strane, biću vladajući svetski šampion sve dok ne osnuju novi svetski šampionat. Zato mislim da mogu da podnesem da nosim broj 11 i da nosim zvanje svetskog prvaka sve dok se ne pojavi sledeći. Ja zapravo verujem da postoji volja da se svetsko prvenstvo obnovi za dve ili tri godine, kada budu formirali nova pravila, kakva god ona budu. Mislim da u svetu postoji prostor za Svetsko turing prvenstvo. Dakle, radujem se što ću braniti svoju titulu ponovo u pravoj seriji, mada ne znamo kada će se desiti.
Imaš novi auto, drugog brenda. Šta su tvoja očekivanja, koliko se testiralo?
– Uopšte ne mnogo, imali smo samo malu probu. Čekali smo određene delove i tek na Katalunji imamo prvi test dan. To se potpuno razlikuje od onoga što smo prošle godine radili. Testirali smo mesecima i mesecima, a sada počinjemo da testiramo nedelju dana pre starta sezone. Drugačije je, ali prošle godine smo i učestvovali samo da bismo pobedili, to nam je bio jedini cilj. Ove godine, tu sam da bih vozio što je bolje moguće, da učim i vidim kako će ispasti.
Bio si Volvo fabrički vozač, sad si vozač privatnog “hjundaija”. Kako se prelazak u Hjundai odnosi na tvoj angažman sa Volvoom, imaš li ga uopšte?
– Najlakše je sledeće objašnjenje: ja sam pod ugovorom kao vozač Cijan rejsinga, kako se i tim zove. Praktično sam pozajmljen ekipi Ivana Milera. Moj osnovni ugovor je još s Cijanom i ja se ne osećam kao Hjundai vozač. I dalje se trkam za Cijan, a vozim za Ivana.
Imaš li ikakvih obaveza prema Volvou ove godine?
– Još ne znam da li ću nešto raditi direktno za Volvo, da li žele da za njih radim nešto kao ranije za Volvoove Polstar automobile, poput prezentacija za novinare, i tome slično. To moram da vidim. Inače, prošle godine, vozio sam nekoliko trka u Švedskom GT prvenstvu, sigurno je da će i 2018. biti tako.
Odluka da voziš za Ivana Milera ima veze s tim što ste bili kolege u Volvou?
– Tako je odlučio šef mog tima zajedno s Ivanom. Posle je bilo lako, stavili su me u automobil, a ja više volim da nešto vozim nego da ostanem bez angažmana. Želim da nastavim da vozim na vrhu kako bih mogao da branim svoj naslov kada za to dođe vreme.
Očigledno ste imali dobar radni odnos prošle godine i već znaš kakve ćete timske kolege biti u 2018.
– Jeste, ali videli ste i sami, on je tada bio i trener, i tehnički konsultant, testirao je za nas. Zaista ga poštujem i kao vozača i kao osobu i lepo mi je što nastavljam da radim s njim.
Naši čitaoci bili su ogorčeni idejom da nećeš braniti titulu i laknulo im je kad su čuli da ćeš ipak voziti WTCR.
– To sve ima smisla. Ali, ja i dalje ne mislim da je ovo svetski šampionat. Počinjemo sa nove, sveže osnove. Mnogo je automobila, mislim da će biti mnogo zanimljivog i dobrog trkanja i tome se radujem.
Prošle godine se znalo koji vozači su merilo, sada je to sasvim drugačije prvenstvo, tu su Miler, Đovanardi, Morbideli, Tarkvini… Odjednom je osećaj vrlo retro, a to su i tvoji turing heroji.
– Jesu, i zato je toliko lepo biti Milerov timski kolega. Da li sam zbog toga i ja senior? Osećaj je kao da je ovo povratak osnovama turing trkanja sa svim starim vozačima, a oni su izmešani s novim, mladim. Siguran sam da će i borbe s njima biti žestoke. I ranije sam govorio drugim medijima da ćemo imati mnogo različitih pobednika zbog tri trke tokom vikenda. Mislim da će publici biti lepo. A ja nastavljam da se trkam, radim ono što volim. To je dobro.
Upravo s tehničkog aspekta, TCR posle TC1 izgleda kao povratak osnovama.
– Da, kao pre 10 godina. Pre svega, to me malo zastrašuje jer u automobilu nemam ništa od onih informacija na koje sam navikao. U “volvou” sam sve što je bilo u skladu s pravilima mogao da imam prikazano na displeju u kokpitu, na primer različite pritiske, vrednosti, sve. A sada nemam ništa. Mi smo klijentski tim, kupujemo podršku i nalazimo se van sistema. Imamo auto koji imamo, njega treba voziti, sporiji je od TC1 automobila, ne možete toliko da ga prilagođavate. Zato osećaj jeste kao da smo se vratili nekoliko godina unazad i tome moram ponovo da pokušam da se prilagodim kako bih bio brz. Moram da nađem novi ključ za ovaj automobil kako bih u njemu bio brz. Neće biti lako, iako sam osvojio prošlogodišnji šampionat. Ovo je novi izazov.
Da li će to mnogo promeniti šampionat? Monteiru se posle S2000 dopao prelazak na TC1, sigurno ima ljudi koji će se odlično snaći u prelasku s TC1 na TCR, možda je Miler jedan od njih. Hoće li biti pomeranja u poretku samo zato što su automobili drugačiji?
– Nekad zaista više odgovarate drugačijem tipu i modelu automobila, formuli ili sportskom, GT automobilu. Ali, ako ste stvarno dobar vozač, možete da se prilagodite različitim automobilima. Međutim, sigurno je da se kocka ponovo zakotrljala, a i vozači su drugačiji. Što se mene tiče, ulazim u sve ovo potpuno otvorenih očiju i videću šta treba da promenim u svojoj vožnji da bih bio što je moguće brži. Jer, ja to još ne znam. To je zanimljivo.
Znači li da ćeš držati relativno neupadljiv profil i ići na konstantnost u rezultatima kao svoje oprobano oružje? Sa 30 trka u godini tako se mnogo može postići.
– Ja sam prošlogodišnji šampionat osvojio zahvaljujući stalnosti. Samo ću nastaviti da tako radim, da stalno osvajam poene. Jer, kada su u igri Morbideli, Đovanardi, Tarkvini, toliko toga će se događati u trkama! Motriću na ono što oni rade i samo se držati po strani i van nevolja. Brzina se uvek isplati. Ako imate brzinu, za nju uvek dobijate poene. Što se mene tiče, ja to neću menjati. To mi je bila jača strana. WTCR sada, kao i TCR Internacionalna serija prošle godine, ide na toliko različitih staza. Kao vozač, ja to volim. Volim ulice Vila Reala, Nirburgring, to je veliki izazov za sve. Svaka staza je drugačiji izazov, kvalifikacioni i trkački. Tome se mnogo radujem.
I stil vožnje u ovim automobilima se razlikuje – TCR vozači znaju da ih oštećenja koštaju relativno malo. S tim u vezi, Tarkvini i Đovanardi su žestoki u svim trkama, ti si drugačiji.
– Ja to očekujem, ali uvek je sledeći slučaj – ako teže izudarate auto, uvek gubite. Ne znam da li ovi automobili mogu da izdrže više, na njima nema toliko aero elemenata i delova od karbonfibera. I kada se, recimo, približavate Tarkviniju, a on je jedan od najboljih vozača u zatvaranju putanje, ako ste iza njega, možda ćete biti malo frustrirani i možda ga malo pogurate, ukoliko auto to može da izdrži. Jer, TC1 to nije mogao i lako ga je bilo upropastiti. Mislim da ćemo to viđati, ali najvažnije je da ako su 26 automobila na startu, imate 26 vozača s različitim mentalnim sklopom, i imaćete sudare jer se oni međusobno ne podudaraju. Kad nas je prošle godine u Svetskom šampionatu bilo 18, sa 6 do 8 vozača na vrhu, potencijal za udese je bio malo manji. S mog aspekta, BoP u TCR služi tome da skoro svi automobili budu na istoj brzini. To znači da će nam svima točkovi biti bliži, a to često ne prolazi dobro.