Esteban Gerijeri je nakon starta sa trećeg mesta pobedio u drugoj trci na nemačkom autodromu Nirburgring Nordšlajfe. Vozaču Minihove “honde” to je prvi WTCR trijumf, a drugi izlazak na podijum u 2018.
Na konferenciji za štampu nakon trka 2 i 3, Argentinac je trku 2 prokomentarisao kao dobru, ali je kao vrhunac svog vikenda označio poslednji krug koji je odvezao u kvalifikacijama u petak.
“Juče smo imali problema sa amortizerima, zadnji desni je curio, tako da smo morali da ih menjamo za danas. Juče sam imao baš loš osećaj u automobilu, pa sam poslednji kvalifikacioni krug vozio čisto da vidim kako će to proći. Završio sam na osmoj poziciji, što mi je omogućilo da u trci 2 startujem treći.”
Gerijeri je temelj pobede postavio dobivši rani duelsa Pepeom Oriolom, a zatim se potrudio da odigra na kartu prednosti svog “sivika” i bude brži od suparnika u vijugavom delu, kako ne bi bio ugrožen i savladan na najdužem pravcu.
“Dobro sam startovao, pretekao Rasta i onda sam video da Oriola dosta proklizava u prvih nekoliko krivina. Imao sam sreće što je proklizao i to sam iskoristio. Prošao sam pored njega i kada sam bio na čelu, znao sam da mi je jedina šansa da vozim što brže, kako ne bih gubio na pravcu, koji nam je najveća slabost. Juče uopšte nisam imao poverenja u automobil, ali je danas auto ponovo bio po mom ukusu, kao u četvrtak. Zato sam odlučio da forsiram što sam više mogao.”
Pobeda na “Zelenom paklu” Estebana je uvrstila među poznate argentinske vozače koji su tu trijumfovali, kao što su Huan Manuel Fanđo, Karlos Rojteman i Hose Marija Lopes. Gerijeri ju je odmah okarakterisao kao jednu od najboljih koje je ikada ostvario.
Međutim, kako je u trećoj trci vremenski kažnjen jer je na preticanju odgurnuo Norberta Mihelisa i zato je rangiran kao deveti, Estebanovo raspoloženje se brzo pomutilo, tim više što je u četvrtak izvukao deblji kraj u kontaktu s Tarkvinijem, a ta akcija nije sankcionisana.
“Čudno je to. Pre dva sata sam postigao jednu od najboljih pobeda u karijeri, a sada imam osećaj da više uopšte ne želim da se trkam. Imao sam odlične napade. Uživao sam u ovoj trci možda kao ni jednoj drugoj, ali mi kazna sve to kvari. Bio sam kod sudija da im iznesem svoje mišljenje, ali je situacija razočaravajuća. Zahvaljujem se Bogu što radim ono što volim, ali ja imam osećanja. Trkam se srcem, ali kada se događaju stvari kao sa Tarkvinijem u četvrtak, pitam se zašto je sport koji toliko volim toliko nefer. U ovom trenutku stalo mi je samo do najbližih ljudi i ni do čega drugog.“