Legendarni automobilista Gerhard Berger postao je DTM šef u martu 2017, samo tri meseca pre nego što je Mercedes najavio da će ovo prvenstvo napustiti na kraju 2018.
Bivši F1 pilot timova ATS, Erouz, Beneton, Ferari i Meklaren i osvajač 10 gran pri trka tako se našao pred neočekivanim i krupnim zadatkom: da spase nemačku premijum turing seriju.
Berger ima obilje menadžerskog iskustva u auto-sportu: bio je šef BMW motorsporta u vreme pobede marke na 24 sata Le Mana 1999, suvlasnik F1 ekipe Toro Roso u doba prvog trijumfa Sebastijana Fetela 2008, kao i predsednik FIA komisije za jednosede. Ipak, današnja sportska i političko-ekonomska klima njegovu DTM misiju čini izuzetno teškom, pa se rešenje još ne nazire.
Kako je 58-godišnji Berger u ranoj fazi karijere i sam bio turing trkač – vozio je ETCC od 1984. do 1986. – imali smo mnogo tema za razgovor, a počeli smo trenutno najaktuelnijom – bliskom DTM budućnošću i perspektivama.
Kako izgleda neposredna DTM budućnost? Prema najcrnjim spekulacijama, postoje šanse da dogodine serije ne bude.
– Ja to tako ne vidim. DTM je, recimo to, platforma za različite trke i vidim je kako opstaje i dalje, jer je vrlo uspešna. Da, u ovom trenutku imamo problem, nemamo trećeg proizvođača, Mercedes odlazi, a zamenu još nismo našli. U ovom trenutku se mučimo da popunimo tu prazninu, ali borimo se i radimo na tome.
Prvo pomenuto rešenje bilo je nalaženje trećeg proizvođača. U isto vreme, u centar pažnje ušla je saradnja s Japanskom Super GT serijom, a u poslednje vreme priča se o privlačenju privatnika u šampionat već od 2019.
– Radi se na sva tri plana, ali mi to ne rešava problem. Kad govorimo o Japancima – pokušavamo s njima da koordiniramo pravila za budućnost i veoma smo blizu da to finaliziramo. Onda ćemo imati ista pravila u Japanu i Evropi. To ne znači da će japanski automobili doći u Evropu, jer to znači dodatne budžete za njihove proizvođače, a oni to ne žele. Oni će raditi svoje, a mi svoje, ali imaćemo priliku da rastemo zajedno i da održavamo zajedničke trke. To planiramo za 2019. Na tome radimo, sve smo bliži konačnom dogovoru, još ima nekoliko stvari koje moramo da rešimo, ali sam uveren da će ta situacija uskoro biti dobra.
Drugo – privatni timovi. Pokušavamo da razvijemo platformu malo udaljeniju od ove u kojoj dominiraju tri proizvođača, da je malo raširimo sa privatnicima. Ali, to na kraju krajeva znači da su potrebni proizvođači da ih podrže iz pozadine. U ovom trenutku imam samo dva proizvođača, a potrebna su mi tri da bih imao zdravu situaciju. To ponovo postavlja pitanje – gde je treći proizvođač. I, pogrešan je izraz “treći proizvođač”, potreban nam je treći brend. A on mi nedostaje. Radim na tome, razgovaram sa skoro svima, ali je vrlo, vrlo teško. Ja sam ubeđen da je ovo prava platforma, ali niko danas nije spreman da odvoji dodatni budžet za klasičan auto-sport. Zbog pomame koja vlada za električnom mobilnošću teško je privući nekog u klasičan auto-sport.
To je glavni razlog zašto još nema trećeg brenda?
– Glavni je razlog… Nesigurnost kako će se klasičan auto-sport razvijati u dolazećim godinama. Svi znaju da je električna mobilnost u ovom trenutku obaveza, ali svi takođe znaju da to nije budućnost auto-industrije. To je istina! I to čini celu situaciju prilično teškom.
Pomenuli ste razlike između vas i Japanaca. Šta je u pitanju?
– Samo mali detalji. Glavne stvari su ugovorene – dvolitarski turbo motor, aerodinamika, samo mali detalji, poput poda i sličnog. Mislim da će sve uskoro biti u redu. Možda je još jedan mali, ali komplikovan faktor drugačija filozofija i kultura kod Japanaca. Oni su skloni trkama malo veće dužine, dok mi imamo sprint trke, tu u pravilima moramo da nađemo rešenja.
Da li je osnovni problem u DTM konceptu to što je on u teoriji turing trkanje, ali voze se siluete, zapravo punokrvni trkački automobili?
– Vidite, kompleksnost turing trkanja je u tome da ako dovedete različite proizvođače na pistu, svi oni imaju različite osnovne koncepte putničkih automobila. To može da bude dobro za put, ali to ne znači da je dobro za trkanje. Ako želite zanimljivo trkanje i uspešnu trkačku predstavu za navijače, morate da ih nekako dovedete na sličan nivo. Jer, na kraju krajeva, navijač ne voli dominantan koncept, on voli dominantnog vozača, voli pobednika, voli sport.
Sistem unificiranih delova u DTM-u vrlo je efikasan koncept sa stanovišta troškova i sve dovodi na vrlo sličan nivo performansi. Nisu vam potrebni lažni instrumenti kao balans performansi ili kompenzacione težine, što navijači ne prihvataju. Dobijate trkanje bez ikakvog političkog uticaja. Za navijače je to prava stvar.
Mislim da ne postoje bolja pravila od DTM pravila. Na poslednjim trkama imali smo svih 18 vozača u sedam ili osam desetinki u kvalifikacijama. Imali smo trkanje točak uz točak, preticanja, to je srž onoga što smo želeli da prikažemo. I sve to po podnošljivoj ceni. Kad upoređujete GT, to su takođe automobili koji spektakularno izgledaju, ali imaju jako različite koncepte – motor u sredini, napred, pozadi, itd, ali na kraju krajeva, da biste zadovoljili navijače koji to gledaju, morate da stavite BoP ili kompenzacionu težinu. BoP znači da neko sedi za stolom i to izračunava. Najverovatnije će on odlučiti i kakav će biti vaš rezultat, a to nije u našoj DNK.
Da li je poteškoća u tome što su DTM automobili bili previše zavisni od aerodinamike?
– Bili su, već se uklanjamo od toga. Imamo 30% manje aerodinamičkog potiska, a dogodine ćemo imati možda oko 100 KS sa istom aerodinamikom. Odnos između aerodinamičkog prianjanja i snage se menja. Ja bih voleo da izvedem i krupnije korake u tom smeru, ali tada bismo isprednjačili u odnosu na Japance. Moramo da pravimo kompromis i mislim da ćemo dogodine imati dobar odnos snage i aerodinamike.
Možda u sve dodati i manje (uže) gume?
– Ne treba zanemariti ni optički aspekt, automobili moraju da izgledaju dobro i spektakularno. Najbolje je povećati snagu, a aerodinamiku staviti u drugi plan.
Pomenuli ste budžet. Ne pitam za brojeve, ali deluje logično da proizvođači idu u Formulu E, gde se trkaju promovišući se kao ekološki svesni, a sve ih izađe jeftinije.
– Formula E će postajati sve skuplja i biće mnogo skuplja od DTM-a. Budžeti za razvoj rastu. Ne znam za njihove, ali ovo su DTM budžeti danas: Po pravilima za 2019, cena automobila je oko 750.000 evra. A operativni troškovi su 3 miliona evra za dva automobila. To je GT nivo.
Govori se, recimo, da su proizvođači pobegli iz LMP1 jer sezona stoji preko 100 miliona, a da se u Formuli E trkaju za otprilike deseti deo toga.
– Pre nekoliko godina se i za DTM pričalo da sezona košta 40 ili 50 miliona. Ako ja govorim o 3 miliona operativnih troškova, to je bez marketinga, ali, marketing svako radi prema onome kako oseća – on može da bude 100 miliona, može da ne bude ništa. Mislim da je povraćaj uloženog u DTM-u, odnos troškova i onoga što se dobija, ekstremno dobar.
WTCC je prerastao u WTCR, koji je zamišljen da traje dve godine, a za kasnije i organizator tog takmičenja razmišlja o Klasi 1. Jeste li možda u kontaktu s njima?
– Ne, oni imaju drugačiji princip. To je BoP princip, drugi pravac. Mi ne ciljamo to, mi mnogo volimo naš koncept, jer nema uticaja spolja. To je drugačija genetika. Sistem unificiranih delova daje vam mogućnost da se trkate bez balansa performansi i kompenzacionih težina, a TCR to ne daje. Uvek završavate tako što vas kontroliše neko za zelenim stolom.
Govorim o eventualnim kontaktima zbog njihove želje da osnuju neku buduću Klasu 1.
– Da, ali mi smo vlasnici naših pravila. Ne znam kojim oni to drugim putem misle da izvedu.
Završimo sećanjima na vašu turing karijeru, u kojoj imate čime da se podičite. U osamdesetim je bilo sasvim normalno da F1 trkač paralelno vozi i turing trke.
– Ja sam i dalje veliki obožavalac takvog pristupa. Mnogi kritikuju Meklaren i Alonsa jer rade to što rade. Mislim da je to savršeno, to je auto-sport. Volim da vidim trkače koji mogu da budu brzi u Indikaru, Formuli 1, Le Man automobilu, to je za mene pravi auto-sport! Ne volim kad neko može da vozi samo jedan auto. Po meni, trkač mora da može da vozi sve. To sam mnogo voleo u starim danima. Sećam se, osamdesetih sam u isto vreme vozio F1 i turing, iskočim iz F1 i pređem u turing auto. U tome je suština trkanja. To je dobro i za navijače i vozače. Auto-sport se, po mom mišljenju, u tom smislu pomalo razvio u pogrešnom smeru.
Pošto ste bili i predsednik FIA komisije za jednosede, da li Vam izgleda da se mladi vozači uzgajaju kao isuviše jednostrani?
– Isuviše, da. Ali, u DTM mnogo volimo da uzimamo F3 vozače, vrlo dobro prolaze i tu vidite kad neko ima vrlo dobru veštinu vožnje. Volim vozače koji su sposobni da izvedu raznovrsne stvari.
Ovde u padoku BMW je izložio istorijski “BMW 635CSi”, u njemu ste osvojili 24 sata Spa 1985. godine. Budi li Vam taj auto uspomene?
– Zabavno što ste to rekli. Juče sam video taj auto i nasmejao sam se kad sam prošao pored njega, jer mislim da sam baš taj vozio! Sećam se da sam vozio jedan sa crvenom unutrašnjošću i da je bio jedini takav. Mislim da je to taj. Moraću da odem i vidim broj šasije.
Turing dani u BMW-u, u timu Šnicer, bili su najlepše vreme u mojoj trkačkoj karijeri. To je jedna od mojih najlepših uspomena, a dve stvari su mi i dalje na prvom mestu: 24 sata Spa, što smo uspeli da osvojimo, i druga je Brno, stari autodrom Brno u Čehoslovačkoj. To su bila toliko lepa i bolja vremena…