Na polovini DTM sezone, Mercedesov as Geri Pafet vlasnik je vodeće pozicije u generalnom plasmanu.
Britanac trenutno doživljava neku vrstu takmičarske renesanse. Nakon četiri godine bez pobede, šampion iz 2005. je osvojio 148 poena u 10 trka u kojima je vozio ove sezone i dominantno vodi na tabeli. Pobedio je na Hokenhajmu, Lauzicringu i Zandvortu.
Sa do sada ukupno 23 pobede izjednačen je na trećem mestu večne liste vozača sa Matijasom Ekstremom. Samo su Bernd Šnajder (43 pobede) i Klaus Ludvig (37) uspeli više puta da prvi prođu pored karirane zastave.
Pošto se pobedom na Zandvortu izjednačio sa Ekstremom, i to na rođendan švedskog vozača, Pafet u šali kaže da Šveđaninu i nije priredio baš lep rođendanski poklon: “Pozitivan je aspekt što neće moći da mi uzvrati jer se više ne takmiči. Ovo znači da će vrlo brzo pasti na četvrto mesto. Zajedno smo se takmičili tokom mnogo sezona u DTM-u. Uvek smo bili dobri rivali. Uveren sam da mu je drago zbog mene. Već na početku sezone na Hokenhajmu je rekao da ću verovatno ugroziti njegovu poziciju. Sada sam treći na listi najboljih svih vremena i to je neverovatno, na to sam mnogo ponosan.”
Tokom trkačkog vikenda u holandskim dinama, Britanac je osvojio 49 od mogućih 56 poena, što komentariše kao “savršen vikend”: “Pošto nisam hteo da ugrozim svoju poziciju u generalnom plasmanu, nisam previše forsirao u nedelju i prepustio sam pobedu Reneu Rastu. Ne mogu da se žalim što nisam pobedio u obe trke. Srećan sam. Dve pol-pozicije, pobeda i drugo mesto – boljem nisam mogao da se nadam.”
Kada je u pitanju dosadašnji tok sezone, vozač Mercedesa ne smatra da deluje nepobedivo: “Bio sam daleko od toga da pobedim u svim trkama. Bez obzira na to, prva polovina sezone je bila neverovatna. Naravno da nije uvek sve išlo glatko, ali držim vodeću poziciju u generalnom plasmanu i apsolutno sam srećan zbog dosadašnjih performansi. Mnogo smo se trudili za svaki poen i niko nam ništa nije poklanjao. Sada moramo nastaviti da forsiramo. Čak i nakon perfektnog vikenda, kakav je bio onaj na Zandvortu, ne se možete opuštati. Uvek morate težiti maksimumu i pokušati da unapredite svaki detalj na automobilu. Nema misterija i magije. Ono što smo dosad postigli je rezultat napornog rada i dobre tehnologije.”
Pafet je dodao da mu je teško da upoređuje svoj pristup sa rivalima, jer su razlike između automobila veoma male: “Mislim da promene aerodinamike uvedene pred početak sezone pogoduju mom stilu vožnje. Promenama na setapu se prave jako male razlike u odnosu na konkurenciju. Moj zadatak je da inženjerima prenesem što bolji utisak o onome što želim od automobila. I moj pristup očigledno dobro funkcioniše.”
Lider u DTM generalnom plasmanu odlično sarađuje sa svojim inženjerom Robertom Satlerom, ali i ne samo s njim: “Moj inženjer performansi Stjuart Barlou je takođe deo tima. Stjuart ima mnogo iskustva u turing automobilima, Formuli 1 i Indikaru, dok Robert poseduje posebno veliko iskustvo u DTM-u. Ponekad nam se mišljenja razlikuju ali uvek zajedničkim snagama nađemo najbolji pravac. Svaka rasprava se na kraju krajeva završava onim što je najbolje za automobil. Kao trojka smo počeli da sarađujemo od prošle sezone i od tada sve vreme napredujemo. Svakog vikenda nam treba sve manje reči za odluku šta je potrebno. Vremenom je to postao automatski proces, i to je važno. Momci iza kulisa rade odličan posao.”
Šampion iz 2005. ne oseća da se na njega pritisak povećava, jer ima još mnogo trka do kraja sezone: “Tek smo na polovini sezone. Neki drugi vozač bi u drugoj polusezoni mogao da bude podjednako uspešan kao ja u prvoj, a da mi iz bilo kojih razloga prestanemo sa osvajanjem poena. U ovom sportu ne možete ništa prognozirati. Ne možemo i ne smemo da ležimo na lovorikama, moramo nastaviti da radimo dobar posao. O tituli ću možda razmišljati pred finale sezone na Hokenhajmu. A do tada ću svakom vikendu pristupati pojedinačno.”
Za kraj razgovora, Pafet je objasnio koliko je bilo važno dobro otvaranje sezone sa prvim i trećim mestom na Hokenhajmu: “Uvek započinjem sezonu pun samopouzdanja. Predsezonski testovi su dobro prošli, ali su takvi bili i u proteklim godinama. Jedno može da se uzme zdravo za gotovo: dobar start sezone je krucijalan. Pre dve godine sa, bio na putu ka pobedi na Hokenhajmu, ali sam dotakao automobil Roberta Vikensa i kažnjen sam prolaskom kroz pit lejn, to mi je uništilo trku. Dobar start vas vodi dobrim putem, daje vam samopouzdanje i čini vas opuštenijim. To je jedina razlika.”