Bavarac Mihael Amermiler godinama je tekao karijeru u jednosedima, tokom koje se od Formule Reno popeo do GP2 serije i statusa test vozača Red bul rejsinga.
Početkom decenije, Amermiler je bio prinuđen da se preorijentiše na GT automobile i postao je specijalista za Porše monomarka takmičenja, nacionalna i međunarodna. Danas ima 32 godine i branilac je naslova u Porše Mobil 1 superkupu, u kojem namerava da osvaja titule sve dok tu bude vozio, čime bi istovremeno otvorio vrata ka drugim kategorijama.
U Budimpešti smo sa Nemcem popričali o njegovim ambicijama i o specifičnostima Porše superkupa, serije koja je decenijama pratilac F1 vikenda i u kojoj on sa jednom pobedom, parom drugih i jednim trećim mestom trenutno zauzima čelo tabele.
Posle prve titule u Superkupu, tvoj cilj mora da bude i druga?
– Naravno da je tako. Osvojio sam šampionat prošle godine, u njemu se ponovo trkam i svakako ću pokušati da odbranim titulu i da izvedem isto što i 2018.
Čest je slučaj da trkači ostaju u Porše superkupu i duže, da ne ostaju na jednoj, već da osvajaju više titula. Da li je to i tebi cilj dok ne dođeš do nekog drugog angažmana?
– Naravno, dokle god budem vozio Porše kup, pokušavaću da osvojim onoliko titula koliko budem mogao. To možda pomogne da u budućnosti izvedem nešto drugo. Ali, to ne znam. Nisam imao nikakvih dobrih ponuda da vozim bilo šta drugo, tako da sam rešio da ostanem u Poršeu. Ali, ako osvojim više titula, možda mi postane lakše i možda ću moći da vozim i nešto drugo.
A šta bi to “drugo” bilo, a da je po tvom ukusu?
– Možda da imam neki ugovor s fabrikom, da se trkam za fabrički tim. Već sam ranije imao fabrički ugovor, ali ugovor mora da bude dobar da bih ga prihvatio. Dakle, to bi bili sportski automobili, GT, ili prototipovi.
Rene Rast je bio dominantan u Porše superkupu pa je dobio poziv Audija i prešao u DTM. Da li te njegov slučaj inspiriše?
– To bi takođe bilo lepo. U DTM-u imam malo kontakata i u ovom trenutku ne izgleda da ću ga voziti. Ne znam, možda se to i desi, možda bude nečeg za iduću godinu, ali u ovom trenutku nema nikakvih razgovora sa DTM timovima.
Godinama si vozio jednosede. Kako si se osećao kad si shvatio da je tom periodu karijere kraj?
– Nije lako trkati se u formulama, jer je to veoma skupo i za to nije lako pronaći sponzore. Kad sam vozio jednosede, trkao sam se za Red bul junior tim. Kad su prekinuli sa mnom, nisam imao sponzore, jer vam nije dozvoljeno da ih imate dok ste Red bul junior. Zato posle nisam imao nikog i morao sam u GT automobile, druge šanse nije bilo. Bilo bi lepo da sam proveo još sezonu ili dve u formulama, u GP2 seriji, ali nisam imao sponzore i novca.
Zanima li te današnja turing scena?
– Ja volim GT3 kategoriju, nju sam vozio prošle godine u ADAC GT Masters. To je lep šampionat, ali ni tamo nije lako timovima da pronađu novac, pa ni tamo nije lako pronaći sedište.
Ne inspirišu te TCR ili prednja vuča?
– Ne, mislim da u te serije ne bih išao.
Ljudi kažu da je Porše superkup vrlo specifično i kompleksno takmičenje, počev od automobila pa nadalje.
– Mislim da je ranije bilo tako, “porše” je bio vrlo specifičan, ali sada su automobili bolji i lakši za vožnju. Sada je to više pravi trkački auto. Mislim da tu nema ničeg specijalnog, vozi se slično kao i bilo koji drugi GT auto, nema velike razlike. A nivo takmičenja je vrlo visok jer svi imaju isti automobil i setap se može samo malo promeniti, nema promene delova, samo se određeni parametri mogu menjati. Zato je šampionat stvarno težak. Automobili se lakše voze, svi su međusobno bliži i ako pogrešite, gubite mnogo pozicija.
Neki tvoji konkurenti pominju da stvar kod “poršea” komplikuju i distribucija masa i nedostatak vozačkih pomagala?
– Motor pozadi nije veliki problem. Kao što sam kazao, stari automobili bili su teži za vožnju, ali novi “porše” je napravljen kao normalan auto s motorom u sredini. Ne osećate motor pozadi. Sada ima i prave trkačke kočnice, ranije je imao kočnice sa serijskog modela. Sve je kao na pravom trkačkom automobilu, lepo se vozi, ne tako teško kao pre. Ali konkurencija je jača, razlike u vremenima su manje, jer sada više ljudi može da vozi brzo i zato je jako teško ako pogrešite. Uvek morate da obavite potpun posao, inače nećete ući u prvih pet ili šest.
Kako teku podešavanja “poršea” za trkački vikend? Šta je cilj?
– Svi imaju početni setap za start vikenda na svakoj stazi. On je uvek sličan i možete izvesti samo fina podešavanja da biste malo promenili balans. U setapu je nemoguće pronaći 3 ili 4 desetinke. Glavni je cilj samo da se auto učini udobnijim vozaču, da bude lakši za vožnju. U Porše superkup padoku nema automobila koji je toliko bolje podešen da bi bio 3, 4 ili 5 desetinki brži. Svi imaju iste automobile i iste šanse. Auto ovde ne pravi razliku.
Ima li nekih staza do kraja sezone za koje veruješ da će ti posebno odgovarati?
– Ovde je važna stalnost u rezultatima i važno je da ne grešite. Ne morate uvek biti najbrži, ali morate biti konzistentni. Ja uvek pokušavam da završavam trke, jer u suprotnom u šampionatu postaje vrlo teško, izgubite mnogo poena. Zato je cilj da uvek pređete preko linije cilja i beležite poene.