I ovogodišnje finale TCR Nemačka Majk Halder dočekuje kao jedan od kandidata za šampionsko zvanje.
Mladom automobilisti iz Meskirha takav scenario je dobro poznat. Iako ima svega 23 godine, on je rutiner u svojevremeno najjačem nacionalnom TCR prvenstvu. U njemu učestvuje od inauguralne sezone 2016, osvajao je trke i podijume, uvek je u vrhu ili pri vrhu, ali godinu nikada nije završio kao prvi na tabeli.
U Halderovoj biografiji je možda i najzanimljivija činjenica da je istovremeno trkač, tim menadžer, instruktor i mentor, ali ipak, idemo redom. Upoznajemo pilota iz Saksonije i najpre saznajemo otkud mu nadahnuće da se bavi auto-sportom.
“Kad sam bio mali, moji roditelji su amaterski vozili karting, iz zabave i hobija”, priča Halder za Serbiaring. “Vlasnik dvoranskog kartodroma bio je prijatelj mog oca i stavio mi je na raspolaganje jedan stari karting. Na prostoru naše kompanije postoji dovoljno veliki plac, napravio sam poligon za slalom i vozio sam ga. Korak po korak, prešao sam na dvoranski karting, posle toga na klasične kartodrome. Osvojio sam IAME međunarodno finale u Lionu 2013, a posle toga sam godinu i po vozio Porše karera kup Nemačka.”
“Onda se 2016. na tržištu pojavila TCR serija, odlučili smo da se uđemo u TCR Nemačka sa “seatom DSG”. Spremali smo svoj auto, ali je bio u šatoru s Likvi moli timom Engstler. Nastavio sam sa TCR Nemačka 2017, kupili smo i drugi auto, takođe “leon”, ali sa sekvencijalnim menjačem. Od početka je bilo vrlo teško da ulovimo Hondine vozače, Džoša Fajlsa i druge, ali smo na kraju godine bili drugi u generalnom. Posle toga sam ušao u Honda porodicu, i 2018. je bila dobra, ali je bilo isuviše rundi na kojima nisam upisivao bodove i zato smo na kraju bili tek četvrti.”
“S mojim velikim sponzorom, firmom Profikar, i sa kolegom Dominikom Fugelom napravili smo sopstveni tim za koji od prošle godine vozi i moja sestra Mišel. I njena “honda” je takođe moja. Ja sam menadžer ekipe i staram se o svemu, spremam i svoj i auto svoje sestre u našoj radionici, ja određujem setap za oba automobila. Njoj sam i instruktor i mentor, gledamo podatke, video snimke. Uopšte, mnogo je posla između trka i na trkama, ali smo na kraju krajeva svi jedna velika porodica, To sve čini veoma zabavnim i svi su srećni što u timu učestvuju. To savršeno funkcioniše, zabavljamo se, a kada se zabavljamo i kada su svi srećni, onda dolazi i uspeh.”
Veći broj paralelnih uloga našem sagovorniku zasad ne predstavlja smetnju.
“U ovom trenutku to nije previše, iza mene je i tim koji radi savršeno. Ja vozim kamion na trke i vraćam ga sa trka. Prvi sam koji dolazi na stazu i poslednji s nje odlazim. Ako bih se samo trkao, nešto bi mi nedostajalo, imao bih isuviše vremena na raspolaganju. U ovom trenutku mi je savršeno ovo što radim i dopada mi se.”
Za izbor TCR kategorije posle Porše kupa Halder navodi više razloga: “TCR Nemačka se prenosi uživo na televiziji, TCR je jeftiniji od Porše karera kupa i bila je dobra opcija da vozim jeftiniju seriju koja je i televizijski i medijski dobro pokrivena.”
Prelaz sa zadnjeg pogona “poršea” na prednju TCR vuču nemački pilot opisuje kao “veliki korak”: “Porše” ima 460 KS, a TCR auto 350 KS, i to na prednjim točkovima. To je bio krupan korak, ali dopadaju mi se oba automobila. Oni se potpuno razlikuju i oba su veoma zabavna na različite načine. U TCR možete da vozite i 110%, a nećete se slupati, uvek imate šansu da vratite auto na prednjoj vuči. S “poršeom” ne smete da grešite. Potpuno je drugačiji osećaj i vozi se sasvim drugačijim stilom. Ali, ako ste talentovani možete da vozite sve.”
U TCR Nemačka su osim Fajlsa reputaciju sticali i Luka Engstler, Beni Lojhter, Nils Langefeld i probili su se do velike TCR scene. Sledeći njihov primer, i Halder posmatra turing kao moguće dugoročno opredeljenje.
“Dobro je kada vidim da sam prošle godine vozio s Lojhterom ili Langefeldom, a ove godine obojica voze WTCR. Možemo da se uporedimo i vidimo da je nivo takmičenja u Nemačkoj dobar. Prošle godine sam vozio i finale TCR Evropa u Barseloni i osvojio sam trku 2. Dobro je i lepo videti da na stazi uglavnom imam šansu da se borim za vodeće pozicije. Nadam se da mogu da pređem u TCR Evropa ili u WTCR, to mi je veliki cilj. Ali, mislim da u ovom trenutku to nije moguće jer je isuviše skupo. Nadam se da će doći dan kada će me neko potražiti da za njega vozim WTCR.”
Majk istče da je veoma ponosan što je član Honda porodice i kaže da je “sivik” očigledno automobil namenjen takmičenjima, za razliku od Seatovih modela, koji su ipak derivat kup vozila.
“”Honda” je apsolutno trkački auto, sve možete da promenite. Na “kupri” možete da promenite nagib i raspon točkova, amortizere i klirens i mislim da je to otprilike sve. S “hondom” imate mnogo opcija i nekad je vrlo dobro kad možete da menjate više, ali ponekad i nije, jer možete da krenete u pogrešnom pravcu. Imate više opcija, ali i više šanse da pogrešite.”
Nemački automobilista iz budžetskih razloga ne testira tokom takmičarske godine.
“Testirali smo dva ili tri puta u predsezoni, ali između trka nemamo treninge i testove. To je zbog budžeta. TCR Nemačka ima test dane pre trkačkih vikenda i tada isprobavamo, ali ne između trka.”
Razgovor završavamo pričom o trkačkom idolu. Nije da nismo pretpostavljali
kakav će odgovor biti.
“Kad sam bio mlad, idol je bio Mihael Šumaher. U poslednjih nekoliko godina, to je Fernando Alonso. Među turing trkačima u ovom trenutku nemam uzora”, završava Majk Halder.