U čast 8. marta: Da nije bilo žena, ne bi bilo ni ovih delova automobila

Iskoristiću praznik koji je nazvan Dan žena da se osvrnem na nekoliko pripadnica “lepšeg pola” koje su učinile mnogo za auto-industriju.

Klara Cetkin se možda izborila za ravnopravnost polova, ali je automobilizam ipak ostao “muški” sport. Primera radi, u Formuli 1 se poslednja žena takmičila 1976, a u turingu na svetskom nivou to se desilo samo jednom kad je Zabine Šmic “Kraljica ringa” gostovala na jednoj WTCC rundi.

U padocima širom sveta žene su prisutne uglavnom kao oskudno odevene hostese, kojima je jedini zadatak da ispred automobila drže table sa imenima vozača.

Mnogi ne znaju da su nekoliko važnih izuma vezanih za auto-industriju smislile upravo dame. Evo, dragi muškarci, bez čega biste ostali da nije bilo njih.

Meri Andreson iz Alabame sedela je na zadnjem sedištu automobila vozeći se kroz Njujork. Njen vozač je imao poteškoća da vidi put, jer je vetar nanosio sneg na šoferšajbnu. Meri je uvidela sve opasnosti koje vrebaju na putu ako vozač ne vidi dobro kuda vozi.

Ona je izumela brisač za stakla na automobilu, koji je tada bio na ručni pogon, ali je kasnije usavršen. Te 1903. je njen izum proglašen za nepraktičan i nikada nije profitirala od brisača.

Kanadska glumica Florens Lorens je bila zvezda nemih filmova i zaljubljenik u automobile. Ostala je zabeležena njena izjava: “Automobil je za mene ima nešto skoro pa ljudsko, nešto što uzvraća dobrotu, razumevanje i brigu, kao ljudi”.

Florens je autor “signalne ruke” za pokazivanje pravca i kočenje, ali je nikada nije patentirala. Taj izum je kasnije razrađen, a smatra se pretečom migavaca i stop svetala.

Brehta Benz nosi svima poznato prezime, jer je bila udata za proslavljenog nemačkog inženjera Karla Benca.

Njen suprug je bio autor “motorvagena”, prvog proizvedenog automobila 1888. godine. Upravo je Brehta bila ta koja je prva izvela putovanje od 100 kilometara ovim vozilom i tako privukla pažnju javnosti na “motorvagen” i njegov kapacitet.

Tokom vožnje je uočila da se kočnice ne ponašaju baš uvek kako bi trebalo. Po povratku sa puta je porazgovarala sa kovačem i izumela ono što danas nazivamo kočioni diskovi.

Margaret Vilkoks je bila mašinski inženjer i 1893. je osmislila grejače za automobil. Toplota je bila sprovedena iz motora i samo su pravi bogataši mogli sebi da priušte ovaj sistem u svojim automobilima.

Tokom narednog veka izum je modifikovan, a danas je neizostavni deo svakog automobila.