DTM šef Gerhard Berger promenio je stav i ipak dopušta mogućnost da se njegova serija ove sezone trka i bez gledalaca, samo da bi točkovi kako-tako nastavili da se kotrljaju.
Šta slavni austrijski automobilista misli o uticaju korona pandemije na DTM, ostale serije i na njihove modele finansiranja, možete pročitati u intervjuu koji je objavio magazin Auto, Motor und Sport.
Kako će DTM nastaviti dalje po završetku krize s koronavirusom?
“Postoji više scenarija. Prema najboljem scenariju, počinjemo u julu. Tako bismo izgurali celu sezonu i planiramo deset trka. Najcrnji scenario je da se ove godine ne održi nijedna trka. A moguće je da će biti i nešto između ta dva.”
A ako bi se krenulo tek u avgustu ili septembru?
“I to bi moglo da se razmotri. Ali, prelomna tačka je tu jednostavna – zbog niskih temperatura na evropskim trkalištima od kraja novembra jednostavno više ne može da se vozi.”
Pravo planiranje zapravo nije moguće?
“Ko želi da mu se Bog nasmeje, planira na vreme! Pravo planiranje je svakom teško, jer niti stručnjaci mogu da predvide globalnu situaciju s koronom, niti vlade mogu da uvode planske mere za javni život. A uvek može nešto da se izmeni, već prema kretanju broja zaraženih koronavirusom. Dodatno, mi zavisimo i od ugovora sa sponzorima i promoterima. Tema je jednostavno kompleksna.”
Da li posledice krize pogađaju DTM jednako kao i Formulu 1?
“Ne, jer je struktura finansiranja potpuno drugačija. Velike platforme kakve su Formula 1 i MotoGP zavise od sredstava koja stižu od promotera staza i sponzora i, naravno, veoma značajno od novca od TV prava. Mi, s druge strane, zavisimo pre svega od gledalaca pored staza. A opet, druge trkačke serije, kao što su na primer GT serije Stefana Ratela, bore se sa drugačijim problemima. One zavise od hobi trkača koji kupuju GT automobile i auto-sportom se bave preko vikenda. Te platforme ne finansiraju se od gledalaca na licu mesta. One moraju da se izbore s tim da je onim hobi trkačima koji u stvarnom životu vode firme srednje veličine novac sada potreban za druge stvari i da možda više neće ulagati u auto-sport.”
Da li bi DTM mogao da vozi trke pred praznim tribinama, makar da bi došao do novca od TV prava?
“Jasno, u sadašnjoj situaciji o svemu mora da se promisli. Međutim, kao što sam rekao, naši prihodi orijentisani su ka trkačkim vikendima. Pa naš moto je “Oseti riku” (Feel the Roar). Može da se kaže i “Laut, nah, dran.” (DTM slogan, možda najpribližnije preveden kao “Glasno, blisko, neposredno” – prim.). Otud naš glavni cilj uvek mora da bude da vozimo uživo pred gledaocima. “Trke za duhove” bile bi samo sredstvo da održimo loptu u pokretu.”
U Formuli 1 nijedan promoter nema interes da organizuje trke bez publike, jer se finansira putem zarade od gledalaca. F1 vlasnik i promoter Liberti medija skoro da bi morao da trke organizuje sam. Kakav je DTM slučaj?
“Za razliku od Formule 1, naš model izgleda tako da mi iznajmimo autodrom. Prihodi od gledalaca i sponzora prilivaju se u naš ukupni paket. Formula 1 funkcioniše drugačije. Njoj autodromi plaćaju startnine, a onda taj novac moraju da povrate putem prodaje ulaznica ili kroz pomoć države. Bez prihoda od gledalaca, organizatori ne mogu da se refinansiraju. Sva ostala prava pripadaju Formuli 1. Možda se sada pozicije preokrenu. Potpuno je zamislivo da se u ovako teško vreme Liberti odrekne prihoda od organizatora, a da ovi tako budu u stanju da prikazuju trke bez publike.”
U Formuli 1 se u vreme krize s koronom razgovara o merama štednje. Da li je to zlatna prilika da se najzad stvari svedu na normalne mere?
“To je naravno šansa, ali u stvarnosti je ona skupo plaćena. Uporediva je s borbom za veću bezbednost u Formuli 1 u devedesetim godinama. Maks Mozli je uvek želeo “razoružanje”, ali ga niko nije slušao. Timovi nisu želeli da promene automobile, autodromi nisu želeli da ulažu toliko puno novca u sigurnosne mere. Onda se desio stravičan udes Ajrtona Sene u Imoli. Taj događaj je konačno otvorio vrata Mozliju da progura svoje planove. Isto je tako i sada sa ovom krizom.”
Dokle bi trebalo spustiti budžetski limit?
“Na 100 miliona, bez izuzetaka. Ali, prvo pitanje koje sada svi sebi moraju da postave, po mom mišljenju glasi: kako ćemo preživeti krizu.”
Da li to važi i za Rodžera Penskea i njegovu Indikar seriju?
“On će ovo izdržati.”
Hoće li i DTM timovi morati da se “razoružaju”?
“Mi smo se mudro, još pre krize, u velikoj meri razoružali i danas operišemo s mnogo standardnih delova. Stoga smo s tehničke strane već sasvim blizu ograničenja troškova. Ali, popularnost naše platforme, pre svega u Nemačkoj, omogućuje vrlo zanimljiv povraćaj uloženog. U osnovi, tim s dva automobila ne sme da košta više od četiri, najviše pet miliona evra po sezoni. Svakako, ne smemo da zaboravimo da mi imamo dva proizvođača, od kojih svaki na stazu izvodi više automobila. Rado bismo operisali sa gornjom granicom troškova, ali o pravom ključu za taj problem ne razmišljamo samo mi, već sve trkačke serije.”