Iako ima 81 godinu, Johen Nerpaš će ove sezone biti mentor novoj postavi BMW junior tima, koju čine Nemac Maks Hese, Amerikanac Nil Verhagen i Britanac Den Harper.
Uspešan trkač i pobednik 24 sata Dejtone u šezdesetim godinama XX veka, Nerpaš je status legende automobilskog sporta stekao kao rukovodilac sportskih odeljenja Forda i BMW-a i kao osnivač BMW junior postave pre skoro četiri i po decenije.
Novo pokolenje juniora Bavarskih motornih radionica trkaće se cele ove sezone u Nirburgring endurans seriji, čiji je odloženi start planiran za 27. jun. Pripreme trojice tinejdžera ponovo se zahuktavaju, a prvi direktor BMW Motorsporta sve to pomno prati.
U intervjuu koji prenosimo, Nerpaš je uporedio prvi juniorski program kuće s današnjim, analizirao prohteve koji su pred vozače postavljani nekad i sad i podsetio se nekih od svojih slavnih sportskih projekata izvedenih za proizvođača iz Minhena.
Obeležili ste i oblikovali istoriju BMW Motorsporta od 1972. nadalje, a sada ste pomogli u novom rođenju BMW junior tima. Kako je do toga došlo?
“BMW Motorsport mi se obratio sa željom da pomognem u uspostavljanju prioriteta u programu podrške mladim talentima. Predložio sam da se vratimo na podršku BMW junior timu. BMW je tokom proteklih decenija doduše veoma uspešno dovodio mlade talente na vrh, ali uvek pojedinačno.”
Zašto timski duh za vas igra tako značajnu ulogu?
“Kao tim vidite više, iskusite više, razgovarate međusobno, pomažete jedni drugima. Sve je to jasno moglo da se vidi još u prvom BMW junior timu 1977, a danas igra još veću ulogu jer će juniori deliti automobil u endurans trkama na Nirburgringu Nordšlajfe. Moraju da uče zajedno i da se zajedno postaju bolji. Tako će se razvijati značajno brže nego kada bi svako od njih radio sam.”
Zašto ste odabrali Dena Harpera, Maksa Hesea i Nila Ferhagena?
“Tražili smo vozače koji su neprekidno napredovali u svojim takmičarskim klasama. Morali su da budu u gornjoj trećini u svakoj kategoriji u kojoj su startovali. Dodatno, bilo nam je važno da sastavimo tim od međunarodnih vozača različitih karaktera i kulturnog zaleđa. Oni treba da se međusobno dopunjuju i da uče jedan od drugog.”
Upoređenja radi, kako su odabrani članovi originalnog BMW junior tima 1977?
“U osnovi je sistem bio isti. Edi Čiver, Mark Zurer i Manfred Vinkelhok su se u svoje vreme ubrajali među najperspektivnije mlade vozače u različitim kategorijama, a i oni su bili internacionalni tim i imali su različite karaktere. Kod njih se moglo primetiti kako su dobro radili kao tim i koliko su se zbog toga brže razvijali. Na bazi tog iskustva, primenili smo veoma sličan pristup kada smo sastavljali današnji BMW junior tim.”
U ono vreme su Čiver, Zurer i Vinkelhok bili poznati po agresivnom stilu vožnje, ali vi niste pokušavali da ih obuzdate. Zbog čega?
“Jer je takva bila filozofija, trebalo je da voze potpuno slobodno. U ono vreme smo ih čak puštali da se direktno takmiče s našim iskusnim vozačima u DRM šampionatu, da bi prvo učili od njih, a zatim ih izazvali. Naš zahtev nije bio da s BMW junior timom osvojimo titulu, već da promovišemo mlade talente. Tako ćemo upravljati i sadašnjim BMW junior timom.”
Jeste li još u kontaktu s Čiverom i Zurerom?
“Apsolutno, i ne samo u kontaktu. Siguran sam ćemo se ponovo redovnije viđati čim to bude moguće. Obojicu baš zanima da upoznaju svoje naslednike i da ih posmatraju na stazama.”
Kako ste došli na ideju da posebno podržavate mlade trkače?
“Kada sam u šezdesetim godinama i sam vozio trke, auto-sport nije važio za sport. Tako trkač nije važio za sportistu, već za vozača. Auto je obavljao sav posao. Shodno tome, tadašnji vozači nisu bili tako dobro fizički pripremljeni za opterećenja. Na tu tačku sam se usredsredio po završetku aktivne karijere, kada sam postao šef trkačkog odseka. Želeo sam da stavim akcenat na kombinaciju čovek-mašina i da podržim trkače u njihovim pripremama. Još tada sam bio ubeđen da najbolji auto ne vredi ništa ako vozač nije u stanju da iskoristi njegov potencijal. BMW je tada bio prvi proizvođač koji je profesionalno pripremao vozače za trke.”
Kako se iz perspektive vozača trkački sport promenio poslednjih decenija?
“Zahtevi koji se danas postavljaju pred trkača potpuno su drugačiji nego u moje vreme. Tada je vožnja trkačkog automobila više bila avantura jer tehničkih pomagala skoro da nije ni bilo. Vozač je u automobilu bio potpuno prepušten sam sebi i tek je po povratku u garažu mogao da inženjeru da bilo kakve informacije o ponašanju automobila. Danas je tehnika delimično naprednija od samog vozača i čak mu propisuje šta u kojoj situaciji ima da radi. Shodno tome, od današnjih trkača se zahtevaju drugačije veštine. Nešto sasvim drugačije predstavljaju senzori kojima mora da se bavi da bi izvukao optimum iz sebe samog i svog automobila. Da biste to uvežbali, prirodno je da su potrebni odgovarajući metodi treniranja, kakav je na primer holistički koncept mentalnog i fitnes treninga italijanske Formule medicina.”
U vreme prvog BMW junior tima bili ste rukovodilac BMW Motorsporta. Čega se sećate iz tog razdoblja?
“Krajem šezdesetih Ford mi je ponudio da mu se priključim kao šef trkačkog odeljenja. U to vreme sam bio na vrhuncu svoje trkačke karijere i to je bila jedna od najtežih odluka koje sam ikada morao da donesem. Međutim, rešio sam da prihvatim njihovu ponudu i nikad se nisam pokajao zbog toga. U Fordu sam samostalno izgradio posebno trkačko odeljenje i kada smo s našim “kaprijem” počeli da pobeđujemo tadašnje BMW kupee, BMW direktor prodaje mi je početkom 1972. ponudio da pređem u Minhen. Ugovor sam potpisao nekolko meseci kasnije.”
“BMW je želeo da reorganizuje svoj angažman u auto-sportu, a ja sam na osnovu iskustva u Fordu od početka zahtevao fleksibilnu organizaciju. Moralo je da postoji odvojeno sportsko odeljenje koje je pravilo trkačke automobile i koje je na osnovu tih automobila, razvijalo sportske visokoperformantne automobile za ulicu, na kojima se mogao zaraditi novac. Krenuli smo u maju i prvo smo razvili “BMW 3.0 CSL”, koji je u narednim godinama postao najuspešniji turing automobil. Generalno, BMW Motorsport razvio se veoma brzo i to je bilo najbolje doba moje karijere.”
Kako danas vidite projekat koji ste tada započeli?
“Ponosan sam kad vidim šta je danas BMW M GmbH. On pravi fantastične automobile, savršene i za trkačku pistu i za put.”
“BMW M1” je bio jedna od ikona BMW Motorsporta i verovatno vaš najveći projekat.
“BMW M1″ je definitivno bio vrhunac mog vremena u BMW-u. Taj projekat nije bio samo veliki, već i težak. Ideja nije bila da kao ranije transformišemo putnički auto u trkački, već da razvijemo trkački auto, a da onda stvorimo putničku verziju kao njegov derivat. Kako nije bilo moguće praviti “BMW M1″ u BMW fabrici, mi smo kao BMW Motorsport preuzeli punu odgovornost za razvoj, proizvodnju i prodaju.”
“To je onda bio vrlo ambiciozan projekat. Nažalost, imali smo mnogo problema u proizvodnji i zato nismo uspeli homologiramo “BMW M1” za zvanična automobilska takmičenja. Zajedno s Maksom Mozlijem i Bernijem Eklstonom došli smo na ideju da pokrenemo M1 Prokar seriju u okviru pratećeg programa Formule 1. Legendarne su bile bitke ‘jedan na jedan’ u identičnim automobilima između zvezda Formule 1 i renomiranih vozača sportskih i turing automobila. Te trke “BMW M1” automobila bile su fantastične i pravi magnet za gledaoce.”
Da li ponekad i danas vozite “BMW M1”?
“Da, “BMW M1” se i dalje vozi fantastično. Imao sam i ja jedan, ali sam ga u nekom trenutku prodao. To je prava šteta jer bi danas verovatno vredeo pravo bogatstvo.”