Robert Kubica je najnovije ime iz najbržeg cirkusa na svetu koje se priključilo nemačkoj premijum turing seriji.
Njen zvanični vebsajt priredio je listu vozača koji su DTM vozili najčešće posle svojih dana u Formuli 1 i s prekrivenim točkovima bili uspešni ili neuspešni takmičari.
Iako je samo jednom pobedio za Ferari u Formuli 1, Žan Alezi je od samog početka bio brz za volanom DTM automobila. Tokom pet sezona (2002-2006) u kojima se takmičio za Mercedes, bio je na najvišem stepeniku pobedničkog postolja četiri puta u 52 započete trke. Tri puta je pobedio na Doningtonu, jednom u Hokenhajmu.
Dženson Baton se priključio DTM startnoj rešetki na poslednjem trkačkom vikendu prošle sezone na Hokenhajmringu, kao jedan od petorice gostujućih vozača iz japanske Super GT serije. Za volanom “honde NSX-GT”, Britanac je ostvario solidne rezultate, došavši do plasmana u najboljih 10 u svojoj prvoj DTM trci.
Sa 13 pobeda uz svoje ime, Dejvid Kultard je svoju dugačku vezu sa Mercedes Bencom nastavio priključivši se DTM-u 2010. godine. Međutim, nije uspeo svoj ponekad odličan tempo iz Formule 1 pretvori u dobre rezultate za volanom DTM automobila, gde mu je iz tri sezone (2010-2012) i 31 započete trke najbolji rezultat peto mesto na Norisringu.
Pobednik za ekipe Vilijams i Džordan u Formuli 1, Hajnc-Harald Frencen je tokom svoje tri DTM sezone (2004-2006) bio solidan, iako nije ostvario pobedu. Iz 32 DTM starta za Opel upisao je četiri podijuma – sve redom treća mesta.
Mada je za njim veoma loša prošla sezona, favorit mnogih fanova je vozač BMW-a Timo Glok. Nemcu je DTM domicilna serija od 2013. godine, startovao je na 112 trka i osvojio pet. Pobedu iz 2018. na Hokenhajmu, za koju se borio sa Garijem Pafetom, nazvao je “najboljom trkom svog života”. Gloku će 2020. biti osma sezona takmičenja za BMW.
Dvostruki šampion najbržeg cirkusa, Mika Hakinen je arhetipska zvezda koja je načinila prelazak iz automobila Formule 1 u DTM mašineriju. Finac se okrenuo turing takmičenju kako bi nastavio svoju trkačku karijeru nakon povlačenja iz ekipe Meklarena. Tokom tri sezone (2005-2007) započeo je 31 trku i pobedio tri puta.
Nikola Larini je došao, video i pobedio. Sićušni Italijan je postao sinonim za uspeh Alfa Romea i njihov senzacionalni “155 V6 Ti”, koji je dominirao tokom 1993. i bio pretendent na titulu i naredne tri sezone. Od ukupno 41 pobede ovog automobila, Larini je zaslužan za 18, kao i za titulu 1993. godine. Italijanski pilot je započeo 91 trku u periodu od 1993. do 1996. godine.
U istom periodu takmičio se još jedan Italijan, Alesandro Nanini. Kada je njegova karijera vozača Formule 1 preuranjeno završena nakon helikopterske nesreće u kojoj je ostao bez desne podlaktice, Nanini je utočište našao u turing trkama. Uz svoje sunarodnike u ekipi Alfa Romea, pomogao je proizvođaču na putu do uspeha sa 14 pobeda iz 90 startova.
Kada je završio svoju karijeru vozača Formule 1, Keke Rozberg se takmičio u kategoriji sportskih automobila za Pežo pre nego što se priključio DTM-u. Vozio je 70 trka, a pobedio je samo jednom, na Vunstorfu 1992. Ostao je prisutan u DTM-u gde se takmiči njegova ekipa, Audi Tim Rozberg, koja je osvojila titulu prošle sezone sa Reneom Rastom.
Bernd Šnajder je čovek čija je “druga karijera” jako lako nadmašila prvu. Iako je bio za volanima nekonkurentnih bolida ekipe Cakspid, Šnajderova brzina i profesionalizam su mu pomogle da dominira u DTM-u. Tu se takmičio od 1986. do 2008. i započeo je 236 trka. Najbolji je vozač ove serije svih vremena, ostvario je nenadmašenih pet titula i 43 pobede i definitivno je zaslužio nadimak “gospodin DTM”.
DTM karijera Mihaela Šumahera nikada se nije zahuktala – bio je zauzet meteorskim usponom ka Formuli 1 – ali se ipak pojavio i u ovoj disciplini. Budući sedmostruki F1 svetski šampion započeo je pet DTM trka kao mladi vozač za volanom “mercedesa 190E”, ali nije uspeo da svoji poene.
Na kraju svoje karijere F1 vozača, Ralf Šumaher se u pet sezona takmičio kao DTM vozač Mercedesa i startovao je na 52 trke. Sezone su bile srednje uspešne i donele su nekoliko podijuma i pol-poziciju na Norisringu 2010. Kao i mnogi drugi koji su došli iz Formule 1, Ralf je naučio da uspeh u DTM-u nije samo formalnost.
Četrdesetak vozača Formule 1 oprobalo se i u DTM-u, a među njima su i Kristijan Albers, Mikele Alboreto, Mihael Bartels, Alen Berg, Gerhard Berger, Đanfranko Brankateli, Džoni Čekoto, Janik Dalmas, Kristijan Daner, Pol di Resta, Đankarlo Fizikela, Olivije Grujar, Žak Lafit, Pedro Lami, Jan Magnusen, Alan Mekniš, Huan Pablo Montoja, Esteban Okon, Vitalij Petrov, Emanuele Piro, Hans-Joahim Štuk, Gabrijele Tarkvini, Paskal Verlajn, Markus Vinkelhok i Manfred Vinkelhok.