Ako je prelaz na “poboljšani” GT3 jedina šansa da DTM preživi i posle 2020. godine, onda će upoređivanje performansi i voznih karakteristika tih i automobila Klase 1 biti zanimljivo ljubiteljima tradicionalnog nemačkog šampionata.
Kompetentan sagovornik na tu temu je Austrijanac Filip Eng, fabrički DTM pilot Bavarskih motornih radionica i poznavalac svih koncepata u opticaju. Osim što poseduje DTM angažman, 30-godišnjak nastupa i u GT3 kategoriji na Nirburgringu Nordšlajfe, a vozio je i GTE auto na Roleksu 24 na Dejtoni. Zato on može merodavno da uporedi aktuelne DTM sprave s njihovim mogućim naslednicima.
U svemu je bitna i računica: ako DTM kampanja s automobilom Klase 1 godišnje košta 2 miliona evra, s GT3 spravom sezona bi se dala izvesti za 400 do 700 hiljada. To bi u seriju moglo da privuče privatne timove i od nje načini i platformu za klijentski sport.
Ali, šta bi ta tehnička preorijentacija značila za vozače? Kakav doživljaj pilotu pruža GT3 auto kada se uporedi s punokrvnim trkačem Klase 1, koji je u suštini prototip?
Eng je za portal Motorsport-Total objasnio: “I jedan GT3 ili GTE automobil je izvanredan, ali je DTM auto od 1.000 kilograma i sa 2-litarskim turbo motorom ekstremno zabavan i predstavlja nešto posebno.”
Salcburžanin temeljno poznaje GT3 tehniku zahvaljujući sprint trkama koje je vozio tokom četiri sezone provedene u GT Masters seriji. On je kao tinejdžer 2008. čak izvezao i jedan test u F1 automobilu BMW-Zaubera.
“Moja F1 vožnja je doduše bila davno, ali je DTM auto tom bolidu najbliži”, dodao je Eng i opisao osećaj u kokpitu turing prototipa Klase 1: “Kad vaš glavni mehaničar stane ispred automobila i pokaže vam da možete da pokrenete motor, od zvučne kulise vam se svaki put naježi koža. Taj osećaj se nikad ne istroši. A kad vozite, onda postaje jasno: taj auto je potpuno trimovan za performanse.”
Utisak ima svoju tehničku osnovu. DTM auto s minimalnom težinom od 981 kilograma oslobađa preko 600 KS, dok GT3 automobil uz primenu uobičajenog Balansa performansi ima oko 550 KS, ali je težak 1.300 kilograma.
Osim toga, DTM auto poseduje kočne diskove od ugljeničnih vlakana – kod GT3 i GTE mašina oni su izrađeni od čelika.
“To stvara razliku u stilu vožnje i kočenja”, priča Eng. “Zahvaljujući aerodinamičkom potisku, karbonskim kočnicama i težini, DTM auto se mnogo razlikuje od GTE ili GT3 automobila, dok je kod obe ove klase ponašanje u vožnji relativno slično. U oba automobila imate sasvim normalnu šasiju, a ne monokok od karbonfibera kao u DTM automobilu.”
Poslednja pomenuta tehnička karakteristika utiče i na krutost takmičarskog automobila. Eng objašnjava: “Primećuje se koliko je jedan takav DTM auto tvrd. I naravno da se primećuje težina GT3 ili GTE automobila.”
GTE automobili voze se u Le Man i IMSA seriji, kao i u Svetskom endurans prvenstvu. Oni nisu opremljeni ABS sistemom, dok ga GT3 vozila imaju. I jedna i druga GT klasa poseduju kontrolu proklizavanja pogonskih točkova, a DTM se odrekao svih ovih vozačkih pomagala, pa je i zato mnogo privlačniji trkačkim puristima.
Bez obzira na pomenute nipošto male i nikako nebitne razlike, Eng ne smatra da bi DTM/GT3 koncept negativno uticao na samo trkanje: “Svejedno je koji GT auto posmatrate, da li onaj iz IMSA ili neke druge GT serije – trkanje je svuda dobro. Verujem da to na kraju krajeva gledaocima ne čini tako veliku razliku.”
GTE klasa ima male šanse da bude zamena za aktuelni DTM Klase 1. Ona je inače i sama pred nestankom jer su operativni troškovi dostigli milion evra po automobilu godišnje.