Harald Gros, prvi DTM pobednik: U moje vreme BMW pedala kočnice se aktivirala pritiskom od 90 kilograma!

Nemac Harald Gros ostaće zauvek upisan u DTM istoriji kao osvajač prve trke u ovoj seriji.

Danas DTM, tada Nemački šampionat produkcijskih automobila (DPM) otpočeo je svoj život na belgijskom autodromu Zolder, na kom je Gros upisao trijumf za volanom “BMW-a 635 CSi”.

Bilo je to 11. marta 1984. godine, a vožnja je trajala 24 kruga, odnosno 102,288 kilometara. Gros je vođstvo nasledio dva kruga pre kraja, kada je s istovetnog “BMW-a” Hans-Joahima Štuka otpao točak. Pobednik je distancu prešao za 48 minuta i 45 sekunde, izvezavši i najbrži krug.

Trijumf Bavarskih motornih radionica bio je četvorostruki: pobednički auto na cilju su sledili Udo Šnajder, Folker Štricek i princ Leopold bavarski, svi u “BMW 635 CSi” automobilima. Tog dana su različiti BMW modeli (“635 CSi”, “528i” i “323i”) popunili 11 od 24 mesta na startnoj rešetki, a na cilj je stiglo 16 takmičara.

Kako se Zolder ovog maja vratio na DTM kalendar, i to posle krupnih 17 godina pauze, to je bio dobar povod da se danas 75-godišnji Harald Gros priseti početaka ovog šampionata i uporedi svoju epohu sa onim kasnijim.

“Bio sam veoma srećan što sam izborio pobedu u jakoj konkurenciji”, ispričao je bivši trkač iz Esena. “Međutim, sat i po posle trke, usledilo je vrlo ružno buđenje: diskvalifikovan sam zbog sitne tehničke nepravilnosti. Pobeda mi je ostala, ali su mi poeni za generalni plasman izbrisani. Nažalost, za tačno toliko poena sam izgubio titulu od Folkera Štriceka na kraju sezone.”

Grosa sećanje ovde malo vara, a večne liste tvrde nešto drugo. Slučaj o kojem je govorio dogodio se na drugoj rundi sezone, na Hokenhajmringu. Bodovi su mu izbrisani, a pobeda nije pripisana nikom.

On je 1984. završio kao treći u generalnom DTM poretku, baš kao i sledeće sezone, a trijumf na inauguralnoj trci značio mu je mnogo.

“Međutim, nisam ja osvojio samo prvu DTM trku!”, dodao je Gros. “Pobedio sam na svakoj prvoj trci svakog od četiri automobila koje je BMW razvio i izradio za različite kategorije poput DRM ili DTM. I to me čini ponosnim i srećnim.”

Nemački veteran vozio je 83 DTM trke, pobedio je 7 puta, 18 puta bio je među trojicom najboljih i imao je 34 top 10 plasmana. On je opisao jedan tipičan DTM vikend osamdesetih.

“Dolazili bismo u petak, imali smo trening u subotu ujutru, i puno vremena da se motamo po padoku. Onda bi tokom popodneva sledile kvalifikacije, a trkali smo se u nedelju. Bilo je vrlo opušteno, nismo imali mnogo posla s medijima ili odnosima s javnošću. I nismo bili pod mikroskopom kao vozači danas.”

Trofejni “BMW 635 CSi” ostao je Grosu u lepom sećanju.

“Auto je bio relativno lak za vožnju i po vlažnoj i po suvoj pisti. Međutim, za sve nas je vožnja bila pravi izazov zbog snažnih sila na volanu i siline kojom je trebalo pritiskati pedale – 90 kilograma za kočnicu, 80 kilograma za kvačilo!”

Harald Gros je u karijeri vozio preko pedeset 24-časovnih trka izdržljivosti, uglavnom one na Le Manu i Nirburgringu Nordšlajfe. U karijeri je najčešće sedeo za volanom BMW i Porše automobila, a u DTM budućnosti priželjkuje više učesnika i veću tehničku raznovrsnost.

“DTM je imao svoje uspone i padove. Tu i tamo u devedesetim troškovi bi izmakli kontroli, jer nije bilo fiksnih ograničenja. Drago mi je što je sada tu Gerhard Berger, koji je sve ujedinio, stvari učinio malo normalnijim i blago je zamrznuo tehnologiju. Međutim, ne možete sprečiti tehnologiju da se neprekidno razvija.”

“Pomislite – danas timovi imaju samo tri nova dvolitarska turbo motora spremljena za dva automobila za celu godinu, ali oni oslobađaju preko 600 konjskih snaga i to je fantastično. Sad, ja bih voleo da vidim još jednog ili dva proizvođača, tako da na startnoj rešetki bude 30 ili 35 automobila, kao u starim danima.”