U prošloj i ovoj sezoni obnovljena je tradicija gostovanja popularnih trkača na DTM rundama, započeta u prvim danima serije, sredinom osamdesetih godina prošlog veka.
I današnji šef šampionata, čuveni automobilista Gerhard Berger, učestvovao je na jednoj od trka u ranoj fazi svoje izuzetne karijere. Austrijanac se u “BMW-u 635 CSi” pojavio u Zolderu, na otvaranju sezone 1985. tadašnjeg Nemačkog prvenstva produkcijskih automobila (DTM preteča) i osvojio je osmo mesto u trci u kojoj je trijumfovao Harald Gros.
Legendarni Mihael Šumaher odvezao je tri DTM vikenda kao pulen Mercedesa i za volanom “190E 2.5-16 Evo2”: Hokenhajm 1990. i Norisring i Dipholc 1991. Njegov DTM debi u Baden-Virtembergu 1990. najbolje je upamtio BMW as Džoni Čekoto. Venecuelanac je doputovao na sezonsko finale kao lider šampionata, ali ga je Šumi počistio već na prvoj krivini. Na restartu, Čekoto je vozio rezervni automobil i krenuo je sa začelja kolone, što je idealno iskoristio njegov glavni suparnik Hans-Joahim Štuk, osvojio je obe trke i ugrabio je titulu. Priča se da Čekoto nikad nije prestao da veruje da ga je kasniji sedmostruki F1 šampion udario namerno.
Zanimljivo je da u svojim DTM trkama Šumi nikada nije zablistao, najbolji rezultat bilo mu je 14. mesto na Dipholcu. I njegov menadžer Vili Veber takođe se oprobao kao DTM/DPM takmičar. On se 1984. trkao u “VW široko” na Nirburgringu i završio je šesnaesti.
U oktobru 1988, na startu DTM runde na Hokenhajmringu, pojavio se Žan-Luj Šleser. Vozio je “mercedes 190 E 2.3-16”, trke je završio na 10. i 7. mestu. Najveće uspehe u karijeri Francuz je postizao u trkama sportskih automobila, u kojima je dva puta bio prvak sveta i jednom vicešampion. Možda najveću slavu u karijeri Šleser je stekao kao dvostruki osvajač Dakar relija.
Hermana Tilkea danas znamo kao inženjera i tvorca staza kakve su Sepang, Bahrein, Šangaj, Marina bej, Moksovski autodrom, Jas marina, Motorland Aragon, Čang (Buriram), odnosno čoveka koji je preprojektovao Fudži spidvej, Celtveg i Hokenhajmring. Manje je poznata njegova karijera turing takmičara u osamdesetim. Tilke se kasnije se trkao na i 24 časa Nirburgringa i u VLN seriji, u kojoj je i pobeđivao. Jedan jedini DTM start upisao je na Zolderu 1987. ali sa “tojotom korolom” nije stigao do cilja.
Mnogo budućih ili bivših F1 vozača pojavljivalo se na DTM startnim rešetkama. Među njima i Austrijanac Roland Racenberger, koji je učestvovao na DTM rundi na Nirburgringu Nordšlajfe juna 1989. kao zamena za zemljaka Karla Vendlingera. Racenberger je vozio “mercedes 190 E 2.3-16” i završio je prvu trku na poziciji 18, dok je u drugoj bio primoran na rano odustajanje. Nepunih pet godina kasnije, tragično je izgubio život na Velikoj nagradi San Marina 1994.
DTM se polovinom devedesetih ozbiljno internacionalizovao i postao ITC, serija preskupa da bi potrajala. Buduća zvezda u jednosedima, Huan Pablo Montoja, pojačao je startnu rešetku 1996. na Silverstonu, gde je za volanom “AMG mercedesa C-klase” zabeležio dva odustajanja. Jurišnik iz Bogote kasnije će steći ime kao šampion Formule 3000, prvak Kart serije 1999, dvostruki osvajač trke Indi 500, trostruki pobednik 24 sata Dejtone i F1 pilot timova Vilijams i Meklaren.
U oktobru 1996. ITC gostovanje zabeležio je i Kristijan Fitipaldi, bratanac slavnog Emersona Fitipaldija, i sam vozač F1 i Kart serije. Brazilac se u “mercedesu-AMG C-klase” pojavio na pretposlednjoj rundi prvenstva, na svojoj domaćoj stazi Interlagos, i u prvoj trci klasifikovan je kao deseti.
U finalnoj ITC sezoni gostovanja poznatih bila su standardna pojava. Tako se u novembru ’96, na poslednjoj rundi šampionata na Suzuki, za volanom “mercedesa C-klase” pojavio Aguri Suzuki i prvu trku vikenda završio je kao jedanaesti. Godinu dana ranije, on se oprostio od Formule 1 posle karijere koja je potrajala 8 sezona i 65 velikih nagrada.
Po završetku F1 karijere od 105 trka, i Johen Mas se oprobao za volanom DTM automobila. Startovao je u “mercedesu 190E 2.5-16 Evo2” na Zolderu, Vunstorfu i dva puta na Dipholcu, a 23. mesto bilo mu je najbolji plasman u tim nastupima.
Marija Gracija Lela Lombardi ostala je upamćena kao jedina žena osvajač bodova u Formuli 1, ali je i prva dama koja je učestvovala u DTM (DPM) trci. Bilo je to 1984, u prvoj sezoni tek formiranog Nemačkog prvenstva produkcijskih automobila (DPM). Italijanka je na Hokenhajmringu dovezla “alfa romeo alfetu GTV6” do pozicija 10 i 6. Ona je u razdoblju od 1974. do 1976, startovala na dvanaest F1 Velikih nagrada. Za šesto mesto izboreno u “marč-fordu” na prekinutom Gran priju Španije 1975. na Monžuik parku u Barseloni, upisala je pola poena i obezbedila mesto u istoriji automobilskog sporta i Formule 1. Lela Lombardi preminula je 1992, izgubivši bitku sa kancerom.
DTM startove upisivale su zvezde iz drugih disciplina, poput endurans trkača Poršea Boba Voleka, Indikar šampiona 2004. Tonija Kanana i Vejna Gardnera, svetskog moto prvaka iz 1987. u klasi do 500 kubika.
Do 2018, tema gostujućih nastupa spadala je u arhive DTM istorije, a onda je stari običaj oživeo, istina po nešto drugačijim kanonima. Sa sportskog aspekta, glavna razlika u odnosu na prošle dane nalazi se u tome da gosti u savremenoj epohi nemaju pravo da osvajaju poene i u plasmanu su transparentni.
Svakom proizvođaču dopušteno je da tokom jednog takmičarskog vikenda angažuje jednog pilota. U 2018. takve jednokratne startove izveli su Matijas Ekstrem za Audi na Hokenhajmringu, Alesandro Zanardi za BMW na Mizanu i Sebastijan Ožije za Mercedes na Red bul ringu. Šveđanin je dvostruki DTM i relikros šampion, Italijan je dvostruki Kart prvak i zlatni paraolimpijac, a Francuz je šestostruki reli šampion sveta.
Već znamo da će na italijanskoj rundi šampionata 2019. u “audiju” gostovati Dukatijev MotoGP trkač Andrea Doviciozo, a da je želja organizatora bila da se istom prilikom Valentino Rosi takmiči u kokpitu “BMW-a”. Ovo potonje nije se ostvarilo. Bar ne za ovu godinu…