Vremeplov: Ovako je Šumaher “odlučio” o DTM šampionu 1990. (VIDEO)

(c) Mercedes-Benz AG

DTM avantura legendarnog Mihaela Šumahera broji svega pet trka i u njegovom bilansu u seriji ne stoji ni jedan jedini bod.

To i nije karijera, već izlet i usputni kuriozitet, ali upamćen i po jednom nastupu koji je uticao – postoji verovanje čak i namerno uticao – na rasplet šampionata 1990.

Datumi su 13. i 14. oktobar, a pozornica Hokenhajmring, onaj pravi, tradicionalni od 6,801 kilometra, s kombinacijom Motodroma i dugačkih pravaca kroz guste šume Baden-Virtemberga. Poslednja, jedanaesta runda sezone. DTM finale iz snova vozi se pred punim tribinama – procene su govorile o 70 ili čak 80 hiljada gledalaca.

Džoni Čekoto je tu stigao kao vozač Šnicer “BMW-a M3”, sa tri pobede za pojasom, lider na tabeli i glavni pretendent na titulu. Venecuelanac je imao 167 bodova, 18 više od Hans-Joahima Štuka (pet pobeda i 149 poena za volanom “audija V8 kvatro”). Sledili su Mercedesov Kurt Tim sa 146 bodova (-21) i BMW-ov Stiv Soper sa 143 (-24).

Džoni Čekoto na Hokenhajmringu 1990. (Photographer: Zerha/Copyright BMW AG)

Očekivalo se da će tri konkurentska brenda za Hokenhajmring prijavljivati sve vozače koji mogu da im koriste, samo da bi rivalima otimali bodove. Tako se i dogodilo. Audi je doveo Franka Jelinskog da vozi samo tu rundu u celoj godini, a četvrti put uzastopno angažovao je i svoju reli legendu Valtera Rerla.

Mercedes je za start prijavio F3 šampiona i svoju novu zvezdu u trkama sportskih automobila, Mihaela Šumahera, i smestio ga u “mercedes 190E 2.5-16 Evo II”.

Već u petak, jedan od AMG menadžera Domingos Pijedade našalio se sa Čekotom i rekao mu: “Prijatelju, ništa neće biti od tvoje DTM titule. Doveli smo ti Šumahera, on će već na prvoj krivini uleteti u tvoj auto i to će biti to.”

Tada je to zvučalo šaljivo, a stvarnost je izgledala ovako. Jelinski je pošao s pol-pozicije, ispred Klausa Ludviga i Rerla. Štuk je krenuo šesti, Čekoto deveti, a Šumaher iz osmog reda. Međutim, scenario “finala iz snova” raspao se samo koju stotinu metara posle starta.

Šumi je na prilasku prvoj krivini prekasno shvatio da je prebrz kako bi kroz nju prošao. Smotao je volan udesno, sišao na travu i nastavivši nekontrolisano dalje udario u suvozačku stranu upravo Čekotovog “BMW-a”! “Morao sam na travu”, ispričao je budući F1 superstar, iznenađen time koliko su rano vozači ispred njega kočili.

Staza je bila blokirana, trka prekinuta. Usledio je restart uz skraćenje distance s 15 na 13 krugova, u kom Šumaher zbog oštećenja na “mercedesu” nije učestvovao. Čekoto je morao da krene iz pitlejna u rezervnom “BMW-u” i na cilj je stigao jedanaesti. Ispred njega su u plasmanu bila tri BMW vozača, među njima Soper i Emanuele Piro. Prva trka završena je trostrukom pobedom Audija: Štuk ispred Franka Jelinskog i Valtera Rerla.

Čekoto je bio razjaren, kao i njegove kolege Soper i Armin Hane, koji su već doživeli napade rivala iz Mercedesa. U pokušaju da se revanšira, Ludvig je čak probao da okrene Štuka, ali komparativno mali “mercedes 190” nije mogao da pričini veći problem gabaritnom “audiju” s kvatro pogonom, koji je uz to bio i stotinak KS jači od tehnike iz Minhena i Štutgarta (440 naspram 330 KS).

Zlosrećni trkač iz Venecuele dospeo je do četvrtog mesta u trci 2, dok je Audi ponovio trostruki trijumf iz trke 1, u istom poretku: Štuk, Jelinski, Rerl. Ishod: Štuk je izveo preokret na tabeli i postao šampion sa dve nove pobede, koje su mu donele 40 bodova – ukupno 189.

Čekoto je uknjižio samo 10 poena na Hokenhajmu. Titula mu nije pripala jer je u prvoj trci ostao praznih šaka i završio je sezonu sa 177 bodova. “Bronza” je te 1990. otišla Timu (162), četvrti je završio Soper (152).

Sve je, razumljivo, izazvalo veliku buru, a u BMW-u su tvrdo verovali da je Mercedesova akcija bila namerna, s ciljem da se pomogne Timu ili Ludvigu (mada je Audi iz svega izvukao najveću korist). Tadašnji generalni direktor Bavarskih motornih radionica besneo je i nazvao Šumijevu akciju “najavljenim pucnjem”.

Mercedesov Pijedade je bio i ostao šokiran dejstvom svoje šale od petka, koja je posle opisanog raspleta dobila sasvim drugu konotaciju: „Nikad i nikad nisam verovao da će se takvo nešto zaista dogoditi. Džoni je moj dobar prijatelj i stalno se zavitlavamo na slične teme.”

Džoni Čekoto (Photographer: Dietmar Reker/Copyright BMW AG)

Džoni Čekoto nikad nije osvojio DTM. Šumaheru nikada nije oprostio i još je ljut zbog Hokenhajma: “Ja mislim da je to bilo namerno. Bilo je neverovatno jer je bio daleko od mene, ali je uspeo da me udari u prvoj krivini, i to preko trave. Zaista neverovatno.”

Njegov kolega Soper ni danas ne veruje da je Šumaher, uprkos svim svojim veštinama – koje će u potonjim godinama tako bogato prikazivati – uspeo da na startu trke iseče krivinu i da u koloni od blizu 40 automobila ciljano pronađe baš Čekota. Ali, Džoni nikad nije poverovao da nije bilo tako. I još ima BMW ljudi koji su čvrsto ubeđeni da se 1990. radilo o nameri.

Profesionalni trkači većinom su saglasni: ako se zaista želi da se u startnom komešanju pogodi određeni auto, koji je uz to još značajno napred, to neće funkcionisati u haosu prve krivine. „Tako ćete garantovano pogoditi pogrešnog”, primetio je Čekotov ondašnji BMW kolega Altfrid Heger.