Andreas Bekman i njegova mlađa sestra Jesika proveli su tri sezone u nacionalnim TCR serijama i prvenstvu Starog kontinenta, a zatim su zaključili da je vreme za sledeći korak i izlazak na najveću pozornicu.
Ove godine dvoje Šveđana će debitovati u Svetskom kupu turing automobila, kao piloti “hjundai elantri” takođe debitujuće, u drugim TCR serijama uspešne i etablirane italijanske ekipe Target kompetišn.
Premda je osvajao trke u TCR Evropa i tvrdi da mu je pravi čas za WTCR, 25-godišnji Andreas će u 2021. primarno morati da dokaže da poseduje kvalitet za svetsku scenu i da je dorastao izazovu u koji se upušta.
Zašto si za 2021. odabrao WTCR?
“Moj i Jesikin cilj oduvek je bio da uđemo u WTCR. Sada su za nama tri godine TCR trkanja, a dve u Evropi, i postojao je osećaj, pogotovu kod mene, da je pravo vreme da izvedem još jedan korak i još se razvijem kao vozač. Trkao sam se protiv nekoliko WTCR vozača u Evropi i osećao sam da želim da se trkam protiv većeg broja tih vozača i steknem još iskustva. Takođe je dobro da se trkamo na različitim stazama, veoma izazovnim stazama koje imamo u WTCR. Ovo će biti vrlo dobra godina za moj razvoj. Naravno, ja želim da se razvijem, ali nemam previše velika očekivanja. Znam da će izazov biti jako veliki jer su vozači i timovi veoma dobri.”
Uz nove staze, imaćeš i nov automobil. Kakva je “hjundai elantra N TCR”?
“Biće potpuno nova. Ali, neće biti potrebno previše vremena da se naviknemo na nju jer smo vozili “hjundaije” već dve godine, tako da ponešto znamo o tome šta da očekujemo.”
Tvoja prva WTCR trka biće na najtežoj stazi na svetu, na Nirburgringu Nordšlajfe. Kako si je doživeo tokom dve trke Nirburgring endurans serije koje si vozio da bi se pripremio?
“Da budem iskren, prvi krug koji sam tamo prešao bio je prilično strašan, ali sam pomislio da je staza zabavna. Vozio sam je na simulatoru, ali kad stignete tamo, vidite koliko su veliki usponi i spustovi i koliko je mnogo različitih krivina. Međutim, posle nekoliko krugova postajao sam sve samouvereniji. Sada, kada smo izvezli dve NLS trke, imamo makar neko iskustvo sa stazom, iako je to bilo u drugačijem automobilu. Ali, zaista mogu da razumem zašto vozači stvarno vole da voze tamo. Kad počnete da joj shvatate tok i stvari počnu da funkcionišu, na stazi se zaista uživa, ali je ona u isto vreme i veoma izazovna. To će biti dve vrlo komplikovane WTCR trke.”
Trke će možda biti komplikovane, ali ćeš steći mnogo iskustva, a to je prioritet, zar ne?
“Sigurno. Ako pogledate ovogodišnji kalendar, postoji samo jedna staza na kojoj sam ranije bio, to je Hungaroring. Sve ostale staze su mi prilično nove i ne očekujem da ću otići na Nordšlajfe i odmah pobediti, to bi bilo previše očekivati. To će biti prva runda i jedna od najtežih pa bih voleo da idem korak po korak i nadam se da možemo da postanemo izazivači kasnije u godini. Ali, u isto vreme, želimo da postignemo najbolje moguće rezultate i uvek ćemo pokušavati.”
Toliko mnogo treba da naučiš i usvojiš, koliko je važan kontinuitet koji ostvaruješ nastavljanjem partnerstva s timom Target kompetišn?
“Dve godine se trkamo za ovaj tim, poznajemo ih vrlo dobro i osećamo da imamo dobar odnos. Imamo iste ciljeve, i mi i oni smo želeli da izvedemo sledeći korak i pridružimo se WTCR-u. I njima i nama će to biti vrlo uzbudljiv izazov, ali i veoma zabavan. I oni su težili da stignu ovde i sada, ove godine, imamo priliku da nastavimo da radimo zajedno. To je stvarno uzbudljivo.”
Tvoja mlađa sestra Jesika pridružiće ti se u ovogodišnjem iskoraku u WTCR. Kakav je vaš odnos?
“Iskreno, mi vrlo dobro radimo zajedno. Obično braća i sestre žele da se bore, ali mi pomažemo jedno drugom i to što smo brat i sestra vidimo kao prednost, a ne kao manu. Ako imamo ikakve savete, dajemo ih jedno drugom i oboje možemo da napredujemo. Nije slučaj da pokušavamo da se borimo i da jedno drugom ne pomažemo. Na kraju krajeva, oboje želimo da budemo na podijumu. Po brzini smo slični pa prilično često možemo da budemo na istom mestu na stazi.”
Da li je to ranije stvaralo probleme?
“Ne zaista! Imali smo jednu trku pre nekoliko godina, ali nikad nismo imali nikakvih problema. Kad se trkamo jedno s drugim nismo previše agresivni, jer znamo da ćemo oboje izgubiti ako se oboje polupamo. Uvek pokušavamo da se međusobno trkamo fer, ali nemamo nikakve timske naredbe. Trkamo se i onaj ko je napred ne mora da diže nogu s gasa. Ali, ne pravimo glupe poteze, nema poente u tome.”
Ko je bolji, ti ili Jesika?
“Prilično se razlikujemo. Ja sam obično prilično dobar u kvalifikacijama jer mislim da sam agresivniji vozač, zato što imam običaj da malo bolje iskoristim gume, dok je Jesika vrlo nežna u svojoj vožnji i obično je prilično dobra u dužim trkama, održava gume u dobroj formi. Dobri smo u različitim stvarima i oboje možemo da učimo jedno od drugog, što je dobro.”
Kako vaši roditelji gledaju na činjenicu da se njihovo dvoje dece pripremaju za trkanje u WTCR, seriji tako visokog nivoa?
“Zaista su srećni što smo mogli da izvedemo ovaj korak. Njima je takođe veoma zabavno što su deo ovog putovanja, i oni stvarno uživaju u trkanju i uvek žele da idu i gledaju nas. Mi to izvodimo kao porodica, ali je zbog kovida-19 teško s putovanjima. Ali, uvek smo imali dobar odnos s našim roditeljima. I uvek sve ovo izvodimo zajedno.”
Gde je vaš dom u Švedskoj i čime se baviš kada se ne trkaš?
“Živimo u gradu po imenu Boden, hiljadu kilometara severno od Stokholma i veoma blizu Arktičkog kruga. Automobilom smo na pola sata ili sat od njega. Osim što se trkam, ja sam student na Univerzitetu Luleo, koji je na pola sata od moje kuće. Sada sam na poslednjoj godini master studija industrijskog inženjeringa.”
Ako bi sumirao svoju dosadašnju karijeru u TCR kategoriji, šta su bile svetle, a šta ne baš tako svetle tačke?
“U TCR sam počeo pre tri godine. U prvoj godini sam se trkao i u skandinavskoj i u britanskoj seriji. Ta godina je zapravo bila veoma dobra. U TCR UK sam izašao na podijum već na mojoj prvoj trci, a tokom sezone sam uspeo da jednom pobedim i završio sam treći u tom šampionatu. U 2019. sam prešao u TCR Evropa, pošto sam vozio njegovu poslednju trku prethodne sezone. Cele godine sam imao zaista dobar tempo, pogotovu na kraju godine, kad sam se odomaćio u automobilu i u seriji. Takođe, u sezoni sam stekao i svoju prvu pobedu, a bio sam brz i tokom kvalifikacija, uspeo sam da osvojim dve pol-pozicije.”
A u 2020?
“Cilj mi je bio da idem na titulu, ali sam već na drugoj rundi, na Zolderu, imao dva velika udesa i povredio sam šaku. Zato sam morao da preskočim rundu u Monci i šampionat nije bio onakav kakav sam želeo. Prošle godine sam završio šesti, a pretprošle četvrti. Uspeo sam da se vratim i da pobedim u Barseloni pošto sam propustio Moncu, a to je biIo dobro jer sam odmah imao tempo i uspeo da pobedim. Iako godina nije bila najbolja, ipak je bila veoma dobra i evo nas u WTCR-u.”