Prošle godine je postao najmlađi svetski prvak, a ove najmlađi dvostruki šampion.
Jan Erlaher ima samo 25 godina, od čega se osam bavi turing trkanjem. Nije imao prethodno iskustvo u kartingu niti u drugim serijama, ali ima majku Keti Miler koja je bila automobilistkinja.
Presudnu ulogu u njegovoj karijeri imao je Ivan Miler, koji ga je naučio svemu, a znanje četvorostrukog prvaka sveta nije malo.
Vozač Cijan rejsinga vodio je u generalnom plasmanu Svetskog kupa turing automobila od polovine sezone, a bodovna prednost postala je nedostižna nakon pretposlednje trke u Sočiju. Svi ističu da mu je titulu donela konstantnost, jer je sve trke završio, i to u bodovima. U prilog tome je i činjenica da je trijumfovao samo dva puta tokom 2021.
Iako je ranije tvrdio da nikad nije razmišljao o odbrani naslova, mladi Francuz je na kraju sezone rekao da je to delimično tačno.
“Iza mene stoji mnogo ljudi koji čine moje performanse. Kad vidim energiju koju ulažu u pripreme automobila i pre nego što stignem na stazu, to mi daje krila. Cijan je odličan tim, svi živimo za trke. Ništa nije toliko važno za vozača kao kad ima ekipu koja ga gura napred. Tako je u našem sedištu u Švedskoj, ali i u fabrici u Kini. Nisam razmišljao o odbrani titule sve dok prvi put nisam dobio nalepnicu “Follow the lider”. Tada sam rekao sebi “Da, želim da ta nalepnica bude na mom autu do samog kraja”. Nemam toliko iskustva kao većina mojih kolega u seriji, ali sam shvatio da je bolje razmišljati od trke do trke, nego bitik pod pritiskom sve vreme”, kaže Erlaher.
“Bio sam u sličnoj situaciji i 2020, pa sam ove godine znao kako da se nosim sa pritiskom. Ne kažem da je bilo lakše, samo mislim da sam znao pravi put. Nije me zabrinuo ni odlazak na novu stazu za finale, jer smo znali da će Soči odgovarati “lynk&co” automobilima. U dve trke 36 poena prednosti mogu lako da ispare, ali sam bio smiren i dao najbolje od sebe”.
“Početak sezone je bio prilično loš, posebno na Nordšlajfeu. Iako smo imali tempo za podijum, završavali smo ispod desetog mesta. Kad znate koliko je svaki poen bitan u seriji kakva je WTCR, sezona nam nije počela baš kako treba. Posle toga sam grabio poene koliko sam mogao i izbegavao nevolje. Konstantnost je bila zaista ključna, a tim mi je dao dobar automobil za to”.
“Adrija je bila presudna što se bodova tiče. To nije mesto gde sam mogao da overim titulu, ali jeste mesto gde možete biti prilično sigurni da je nećete izgubiti. Tog vikenda smo dobili odgovore na mnoga pitanja, i ja i moja ekipa, što se videlo kad sam osvojio pol-poziciju i velikih 10 poena”, dodaje on.
Ove sezone nije bilo prilike da mu timske kolege mnogo pomažu, ali su na finalu svi vozači Cijan rejsinga bili spremni na to.
“Cilj ekipe je pre svega bio da osvojimo timsku titulu. Sa vozačke strane, znao sam da će svi pomagati meni, ali srećom nije bilo potrebe za tim. Nadao sam se da ću uspeti da odbranim titulu pre zadnje trke i tako je i bilo”.
Kad je ušao na svetsku turing scenu, Erlaher je bio mlad i prilično neiskusan, a osmogodišnje iskustvo ga je prekalilo i, pre svega, naučilo kako da ojača mentalno.
“Kad sam osvojio prvu titulu, znao sam da dogodine sve kreće od nule. To mi nije bilo lako. Na kraju sam napravio veliki iskorak upravo u mentalnoj snazi, jer su svi vozači na vrhunskom nivou, a najbolji bude onaj koji je mentalno najjači. Zato je ova godina bila izazovnija od prethodne i siguran sam da sam iz nje izašao mnogo jači”.
Što se planova tiče, Erlahera čeka druga sezona u Andros trofeju.
“U trkanju nema pauze i odmora. Moj mozak je naučen na to. WTCR sezona je iza mene, ali sam fokusiran na ono što sledi”, završio je dvostruki šampion sveta.