Stefano Komini otkrio je nekoliko krajnje zanimljivih detalja i planova o svojoj srednjoročnoj trkačkoj budućnosti.
Dvostruki šampion TCR Internacionalne serije baviće se klasičnim turing trkama još godinu dana, posle čega ima ambiciju da postane pionir u električnom turing prvenstvu (ETCR9, koje treba da startuje2020.
Umesto da izvede kompletnu rekapitulaciju svoje rezultatski blede sezone u TCR Evropa, Stefano je rezimirao godinu analizirajući vikend koji simbolizuje sve negativno što mu se dešavalo.
“Mislim da mađarski vikend najbolje može da predstavi našu sezonu 2018. Tamo su nas u suštini uobičajeni tehnički problemi u kvalifikacijama usporili i primorali su nas na start iz pretposlednjeg reda. Posle sam stalno osvajao pozicije i popeo se do jedanaeste, na teškoj stazi kakva je Hungaroring. A tamo smo imali sve pretpostavke da prođemo dobro.”
“Na kvalifikacijama, i s problemima koje nam je uspelo da rešimo tek kada se sesija završila,, u krugu kada sam se vraćao u boks, posle karirane zastave, zabeležio sam prva dva apsolutno najbrža sektora. To će reći da je postojao potencijal za pol-poziciju, međutim nismo promenili maleroznu situaciju i to me je razbesnelo. Zato smo po ko zna koji put startovali sa začelja kolone. To je pomalo rekapitulacija cele 2018. Malo puta smo ulazili u Q2. Morali smo uvek da budemo napred, a tako ove godine nije bilo. Mnogo šta je pošlo naopako, ali iskupićemo se dogodine, još motivisaniji i još zločestiji!”
Tokom godine, Švajcarac je menjao i tehniku, pa je sa večito nekonkurentnog “subarua WRX STI” prešao na “hondu sivik tajp R FK7 TCR”. Iako ni s njom nije postigao rezultate dostojne svoje reputacije, japanskim modelom je definitivno zadovoljan.
“Radilo se o prilično očiglednoj promeni. Počeli smo prvu trku na Pol Rikaru sa samo nekih deset dana priprema jer, u teoriji, nije ni trebalo da počnem evropski šampionat sa “subaruom”, već sa drugom markom, konkretno sa “renoom”. Nažalost, auto nije bio spreman i suočili smo se s obavezom da izvedemo ekstreman projekat kako bismo uspeli da se nađemo na startu šampionata i da ne izgubimo bodove. Priznajem, ja sam zver u šampionatu i u trkama i u takvim situacijama mogu da pružim svoj maksimum. Ali, ove godine su mnoge stvari pošle naopako i brojni faktori nisu bili na našoj strani. Tako smo došli na prvu trku na Pol Rikaru sa nekonkurentnim “subaruom”.
“Novi Balans performansi ove godine nam nije pomogao, jer smo godinu ranije bili konkurentniji u Monci (na gostovanju u TCR Italija – prim. aut.). U trci na Pol Rikaru uspeli smo da posle samo tri kruga dovezemo auto do šestog mesta. Svi su mislili da smo montirali gume za kišu, međutim mi smo bili na slikovima.
“Ipak, istina je – kada posmatrate s aspekta šampionata, potrebna su vam i sredstva koja vam dopuštaju da svoj posao obavite najbolje. Prešli smo na “hondu” i to je bila dobra promena koju smo tražili godinama – ja prvi – i koja se konačno konkretizovala. Dakle, ako baš treba sve da kažem, u ovoj baš ne pozitivnoj godini dogodilo se i nešto dobro. Zadovoljan sam što sam započeo ovu vezu s Hondom i nadam se da može da bude dugotrajna.”
Trkač iz Tičina nastavio je ispovest osvrtom na saradnju s timom Autodis/THX, koji je servisirao njegov “sivik”. Auto nikada nije “dešifrovan” kako valja, ali je Stefano ubeđen da će uskoro biti.
“Tu govorimo o komplikovanoj situaciji. Sigurno ne pomaže kada od druge trke šampionata krenete s automobilom koji je nov i timu i vozaču, uprkos tome što su nam JAS i Honda dali svu moguću podršku da bismo što bolje uspeli da ovladamo našom “hondom”. Moglo se učiniti više, u to sam ubeđen, ali se za budućnost ne brinemo – stvari dolaze u red, i to na pravi način. Želim i moram da se vratim na vrh, tako će i biti iduće godine, s pravom tehnikom na raspolaganju.”
Komini se trka dvadeset godina, osim TCR naslova pokorio je i Megan trofej u sklopu Svetske Reno serije, a motivacija za nastavak karijere jaka je kao i uvek. Snaga konkurencije čini je samo još većom.
“Hteo ili ne hteo, bilo titula ili ne bilo, sa 20 godina iskustva ili bez njih, vozač ima obavezu – ili je makar ja imam – da rezultatima svake godine pokaže za šta je sposoban. Značajno je da ste u igri iz sezone u sezonu. Život pilota nije lak, svake godine i svake sezone morate ponovo da uđete u igru, a tu su i nove tehnike koje dolaze. Iskustvo je potreb no svima i verujem da smo i mi iskusniji vozači u obavezi da mladima pomognemo i uputimo ih na najbolji mogući način.”
“Ciljeve i podsticaje ću uvek imati, iz godine u godinu, zato što se suočavam s novim šampionatima, novim licima, sa autsajderima od kojih niste očekivali da mogu da budu toliko napred. Sve je to veliko dobro. Moram da kažem da sam čak u prednosti nad ostalim vozačima, jer za sobom imam grupu ljudi koji veruju u mene. Tu mislim na Trkačku republiku, ali ne samo na njih. Mislim, na primer, i na sve navijače koje imam, oni mi daju snagu da nastavim.”
“Auto sport nije lak, ja se njime bavim 20 godina. Dvadeset godina žrtvovanja i to se, na sreću, nastavlja, jer to je naša droga. Hteli ili ne, svake godine pokušavamo da budemo bolji, jer u ovoj disciplini nikada ne možete da se opustite. Tehnologija napreduje, i ne samo ona. I, što ste usklađeniji sa svetom automobilizma, više ćete rezultata postići. Nivo eksponencijalno raste i vozačima neće biti lako da održe korak. Biće mladih pilota koji će doći s biografijom i školovanjem različitim od onog koje smo mi imali. To vam daje nove podsticaje i tera vas da postanete pionir u svojoj branši, i više od toga, da tražite nove izazove. Mislim na ETCR, električni turing šampionat. To su stvari koje vas teraju da se neprekidno usavršavate, da proučavate sve nove tehnologije, daju vam novo uzbuđenje i želju da se informišete o svemu što se u auto-sportu dešava, kako biste uspeli da – kao i u bilo kojoj drugoj oblasti – budete avangarda.”
Iznenađujuće, Stefano više nema ambiciju da pronađe svoje mesto u Svetskom kupu turing automobila, već svoju budućnost vidi u električnom trkanju s prekrivenim točkovima.
“WTCR me, iskreno, ne interesuje. Da, to je šampionat na prvi pogled vrlo ujednačen i spektakularan. Šteta je, međutim, što ne daje pravu vrednost pilotima, ili barem ja tako mislim. Mnogo više od Svetskog turing kupa, moj realni cilj je ETCR, jer je to budućnost, zato moja ambicija ide u tom pravcu. Želim da budem pionir. Već iduće godine baciću se u igru, proučavaću strategije i različite konfiguracije na simulatoru. Radiću, dakle, na sebi samom da bih bio spreman za 2020. To želim da izvedem, želim da 2020. budem u ETCR-u, to nam je cilj. To je i cilj mog tima Trkačka republika i moramo da ga ostvarimo kroz dve godine, s pravim saradnicima i pravom podrškom.”