Tabela pokazuje: britanski automobilista Danijel Lojd najuspešniji je vozač “honde sivik” u nedavno završenoj sezoni TCR Evropa.
Bivši BTCC trkač rangiran je kao deseti u generalnom, iza pilota u kontinentalnoj seriji uspešnijih brendova, pre svega Hjundaija, ali i Pežoa i Audija. Lojd nije imao celosezonski angažman u TCR Evropa, već se pridružio od drugog takmičarskog vikenda i to kao pulen slovačke ekipe Brutal fiš rejsing i s njom je postizao više nego solidne plasmane, uključujući i pobede na Ošerslebenu i u Barseloni.
Englez je u Monci vozio dve borbene trke. U subotu za takav pristup nije rezultatski nagrađen i upisao je odustajanje. U nedelju je dospeo do “na nož” osvojenog trećeg stepenika podijuma i tako stavio tačku na svoju sezonu.
U padoku “magične piste” popričali smo s Lojdom o italijanskom trkačkom vikendu, o celoj 2019. i o njegovim planovima za godinu koja dolazi.
“Veoma sam zadovoljan svojim rezultatom”, počeo je trkač iz Hadersfilda. “Monca nije najjača staza za nas u “hondama. Svakako je ovog vikenda trebalo imati “hjundai” ili “pežo”, oni su u Monci ekstremno brzi. Videli smo da im je tempo bio neverovatan i bilo je postignuće samo po sebi da donekle držim korak s njima.
Lojd je na cilj druge trke stigao četvrti, ali je Orelijen Komt vremenski kažnjen zbog sečenja prve šikane, čime je stekao prednost u kasnijem uspešnom napadu na engleskog suparnika na krivini Rođa.
“U nedelju sam vozio prilično dobro, pustio sam Brišea da me prođe, nisam se previše borio s njim, video sam koliko je brz i probao sam da radim s njim. Na kraju sam vodio dobru s Komtom. Šteta što mi nije vratio poziciju na stazi i ne znam zašto nije. Verovatno je mogao još jednom da me napadne na kraju kruga. Njegovo je gledište da smo u prvu krivinu ušli paralelno i da smo iz nje izašli paralelno, ali ja sam prošao kroz krivinu, a on nije. Odajem priznanje sudijama što su dejstvovale tako brzo, odluka je bila laka i veoma mi je drago da su je doneli pre podijuma. Meni je trka bila zaista naporna, borio sam se za podijum i bila bi velika šteta da sam propustio pobedničko postolje i da sam trofej morao da primim kasnije.”
Dan ranije, Englez se borio za poziciju u prvih pet, ali ga je gumi-defekt izbacio iz trke.
“Startovao sam dobro, do prve krivine sam sa šestog mesta stigao do četvrtog. Vodio sam borbe koje su prikazale verovatno najbolje trkanje u TCR Evropa cele godine. Međutim, krajnji rezultat te trke bila je eksplozija gume. Ne znam šta je uzrok, da li ivičnjak, nekoliko puta sam udaren, možda je zbog kontakta. Šteta, jer je trka bila zabavna, trkanje je bilo dobro, mada opet grubo, izgurali su me i na šljunak, ali postoji razlika između gurkanja i izbacivanja ljudi u zidove na pravcima. Pre nego što sam udaren bio sam peti i bio sam prilično zadovoljan do tog trenutka. Šteta je što se trka tako završila.”
Svi su primetili da je finalna runda TCR Evropa u Monci pružila najkorektnije trkanje viđeno cele sezone. Lojd je s tim utiskom bio potpuno saglasan: “Monca je luda i brza staza, dobra za trkanje i naporna je, veoma naporna. Pre sam je vozio u GT automobilu, pa sam podešavao TCR auto prema njemu (smeh). Bilo je dobro, ne mogu da se žalim. Gluposti su se dešavale cele godine, a bilo ih je i te kako moguće izbeći. Ovo je bila poslednja runda, i sa nekoliko novih vozača. Možda su svi uključili glave?”
Lojd je nastavio opštim utiscima o takmičarskoj 2019: “Zadovoljan sam, bili smo prilično jaki u drugoj polusezoni. Četiri podijuma, dve pobede, nula testova, kasno smo ušli u šampionat. Odajem i priznanje Brutal fiš timu i “hondi sivik”, bili smo vrlo jaki sve vreme. Najniža tačka moje sezone je propuštanje prve runde. Došao sam na Hokenhajmring kao nov u šampionatu i osećao sam veliku presiju, mahom sam je sam sebi nametnuo. Najbolji momenat? Pobeda u Barseloni, definitivno. Pobedio sam na stazi, propisno, vodio sam dobru bitku s “audijem” i održao ga za sobom na pravcu. To je bilo nešto posebno.”
Iz ovogodišnjeg partnerstva sa slovačkim timom Brutal fiš razvile su se ideje o dugoročnim zajedničkim planovima i kampanji u TCR Evropa 2020.
“Već razgovaramo o sledećoj godini u TCR Evropa, tu želim da budem. Mislim da imamo ozbiljnu šansu da jurišamo na šampionat ako ostanemo s ovim paketom i 2020. Sada se trudimo da pokušamo da se to i desi, samo sve mora da se složi. Lepo mi je s timom, lepo se slažemo, veliki su profesionalci, ali u isto vreme se i zabavljamo. Nema mnogo takvih timova.”
Englezu je u 2019. bilo bitno da se pokaže tempom i rezultatima da bi potvrdio da zaslužuje mesto u evropskom TCR prvenstvu.
“Velika je satisfakcija što sam najbrži vozač “honde”. To je moj posao i želim da ga radim i dogodine. Važno je da sam jak i brz, da pokažem da zaslužujem sedište. “Hjundai” i “pežo” su u Monci bili klasa za sebe, a po pregledu vremena krugova, ja sam bio jedini makar blizu njih. To je prilično zadovoljstvo. I ne samo to – konstantno smo pri vrhu, uvek smo bili u Q2. Imali smo nekih kvarova i promašaja i uprkos njima, kao i bez izvezene prve runde, kucali smo na vrata top 5 u šampionatu.”
U padoku Monce čuli smo da se neki Hondini klijentski timovi žale se na podršku JAS motorsporta, tvrdeći da je nedovoljna. Lojda je ta priča začudila.
“Žale se da ne dobijaju podršku? Ne znam šta drugi dobijaju, ali to definitivno nije slučaj s nama. Ja sam vozio i za druge proizvođače i JAS je jedna od kuća koje pružaju najveću podršku. Ne kažem to samo zato što moram, govorim istinu. Ima mnogo drugih brendova koji su prodali mnogo automobila i velike su kuće, ali ste za njih samo broj. S JAS-om imate osećaj da pripadate porodici, samo ovog vikenda desetine JAS-ovih ljudi su tu kao podrška, daju podatke i snimke svojim klijentskim timovima. Apsolutno se ne slažem s pričama o nedovoljnoj podršci i to nije samo moj lični utisak, vidim to i po drugim JAS timovima. Možda ti koji tako govore nemaju dobre rezultate…”