Andrea Fontana o poslu trkačkog instruktora: Vozačima ne pričam samo šta treba da rade, nego i zašto to rade

Italijanski profesionalni automobilista Andrea Fontana ove sezone je i trkački instruktor (coach driver) ekipe Lema rejsing.

Ovaj momak sa severa Italije ima samo 26 godina, a već se može pohvaliti svetskom titulom u Lamborgini Supertrofeu, Ferarijev je trkački instruktor, a osim rada sa slovenačkom ekipom trka se i u Porše karera kupu Italija.

Strast prema auto-sportu nasledio je od oca, a u karting je seo sa sedam godina.

“Napredovao sam korak po korak, dok 2014. nisam ušao u Formulu 4. Okarakterisan sam kao jedan od najtalentovanijih mladih vozača. Dve godine kasnije sam dobio dobru ponudu za Lamborgini Supertrofeo, gde sam osvojio titulu i dobio ugovor da budem njihov razvojni vozač. Vozio sam i GT Open, stvarno sam se pronašao u GT trkama”, počinje priču Fontana.

Za naš portal je objasnio koja je uloga trkačkog instruktora na jednom vikendu i šta je potrebno kako bi vozač napreduje uz njegovu pomoć.

“Veoma je važno pripremiti se za trkački vikend, što zavisi od toga koji auto pratim i kog vozača, da li sam tu za jednog čoveka ili za celu ekipu kao što je slučaj sa Lema rejsingom. Lakše je kad sam se trkao na stazi gde treba da budem instruktor, ali mogu da radim taj posao i na trkalištima gde se nisam takmičio. Moj posao nije samo da objašnjavam trkačima kako da voze određenu stazu, već i da korigujem njihov trkački stil. Svakako, najvažnije da vozaču brzo dam sve potrebne infotmacije, već na prvom treningu, da mu uštedim vreme i maksimalizujem njegove performanse u kratkom vremenskom roku koliko provodi na stazi”, objašnjava Fontana.

“Nije isti način rada sa trkačima koji voze automobile sa prednjom i zadnjom vučom, jednosedi nisu isto što i turing automobili. Fokus je na idealnim putanjama i nekim ključnim tačkama koje vozač mora da zna. Obavezno je da prvo prošetamo stazom, veče pre početka programa, to radim od prvog dana otkako se trkam. Tako se primete stvari koje vozač obično ne stigne da vidi, a uoče se i promene na pisti, ako ih je bilo, kao na primer komad novog asfalta ili zid od guma koji je dodat”.

“Pre prvog treninga radimo video-analizu, uzimajući referentne krugove, moje ili nekog od kolega. Pričamo o svim najsitnijim detaljima. Kad počnu treninzi, radim sa ekipom, sa inženjerima, mehaničarima, učestvujem u korigovanju setapa, stavljam im na raspolaganje svo svoje iskustvo kako bismo napravili dobar rezultat”.

“Posle prvog izlaska na stazu prolazimo još jednom mapu staze, gledamo onbord snimke i gledamo telemetriju. Posmatramo ponašanje automobila u svakoj krivini, na početku i na sredini svakog pravca, gde podupravlja, gde preupravlja… Ako vozač nema mnogo iskustva, dešava se da inženjera odvede u potpuno pogrešnom pravcu, zato sam ja tu da, kad pogledam video i telemtriju, kažem šta treba da se menja na automobilu. Trkač može da odvede inženjera u potpuno pogrešnom pravcu. Ja nisam tu da radim na setapu, ali moje iskustvo pomaže da filtriram informacije inženjeru. Važno je da se sve to uradim brzo, jer je vremena na trkačkom vikendu malo”.

“Takođe radim sa vozačima pre ulaska u automobil. Radimo pre svega na koncentraciji, jer kad uđete u kokpit to je vaše vreme u kojem treba da uživate, ali i da budete fokusirani. Ne sme da bude žurbe”.

Najveći problem svakog trkačkog instruktora najčešće je ego i sujeta vozača sa kojim radi, a Fontana smatra da je naučio kako da se nametne kao autoritet.

“Možda ja imam 26 godina, ali se trkam od svoje sedme godine, to je mnogo iskustva. Kad si mlad instriktur nije lako nametnuti se. Ipak, kad radim sa vozačem, on je taj koji je odlučio da uzme i plati instruktora i da sam ja tu da ga nečemu naučim. Mislim da se to veoma isplati, jer može da iskoristi svo moje iskustvo i napreduje brže. Ima vozača sa velikim egom, ali ja onda prilagodim pristup, i nikad ne pričam o nečemu za šta nisam siguran da znam”.

“Ja mojim vozačima ne pričam samo šta treba da rade, nego i zašto to rade. Tako je mnogo lakše da razumeš i da to primeniš. Mislim da je to brži put i ja volim tako da radim”.

Pitanje o satisfakciji trkačkog instruktora samo se nametnulo, a osim novca koji jeste motivator, Fontana kaže da je pre svega tu jer je auto-sport velika strast.

“Mogao sam da budem na plaži sa prijateljima, ali volim auto-sport i radije vikend provedem na stazi. Sviđa mi se posvećenost sa kojom radi Lema rejsing. Kad imate vozače koji nemaju mnogo para da se trkaju na najvišem nivou, kod njih vidim veliku strast da se trkaju i to mi se sviđa. Najveća satisfakcija mi je, naravno, dobar rezultat, ali i kad vidim napredak”.

Što se budućnosti tiče, Fontana smatra da će se, pre svega, trkati još mnogo godina.

“Veoma volim prototipe. Trako sam se u LMP3 automobilu, a tražim priliku da se okušam u LMP2. Krajnji cilj bi mi bio Le Man”.