Nekad italijanska nada u formula trkanju, Kevin Čekon se u samo nekoliko trkačkih vikenda u turingu pokazao kao veliko obećanje u kategoriji.
Doveden u tim Mulzan – Romeo Feraris da zameni Đanija Morbidelija u “alfa romeo đulijeti”, osvojio je poene već na svojoj prvoj rundi u Svetskom turing kupu. Taj plasman garantovao mu je ostanak u ekipi i tokom azijske WTCR turineje, u Kini, Japanu i Makauu. Kako bi se još bolje upoznao s tehnikom i disciplinom u kojoj je početnik, Čekon je u međuvremenu upisao i nastup u TCR Italija na Valelungi, a potom je na WTCR sceni ponovo stigao do bodova u Vuhanu. Na Suzuki će mu društvo praviti Luiđi Ferara, kao WTCR debitant.
Kako je počela njegova turing avantura i kako se snalazi s “prekrivenim točkovima” Kevin je ispričao u podužem intervjuu za italijansku verziju Motorsport.com, odakle prenosimo najzanimljivije detalje.
Pre angažmana za Romeo Feraris, 25-godišnjak iz Bergama je mesecima odsustvao sa trkačke scene. Otvaranje novog poglavlja karijere započelo je pozivom Mikele Čeruti, šefa operative tjunera iz Opere.
“Već sam poznavao Mikelu iz dana kada se trkala. Kada mi je telefonirala radio sam u porodičnoj firmi koja se bavi metalnim konstrukcijama da bih naučio nešto novo. Već neko vreme se nisam takmičio, još od trka Blanpan serije u Barseloni 2017. Zapravo, već više nisam ni mislio o auto-sportu. I zato sam, čim mi je kazano da postoji ta mogućnost, morao da istaknem da su već prošli meseci kako se nisam trkao, da ne poznajem auto i da nikada nisam vozio automobil s prednjim pogonom. I baš zbog toga sam bio ponosan što su mi predložili saradnju. Rekao sam da prihvatam s entuzijazmom, ali da ne želim posebnu presiju u rezultatskom smislu. Bilo mi je potrebno da smireno uđem u automobil i da napredujem korak po korak. Mikela je diplomirani psiholog, verovatno mi je mnogo pomoglo što smo razgovarali. Petak u Slovačkoj nije prošao dobro, ali su u subotu i nedelju rezultati stigli, dakle njena je zasluga što me je primirila. A u ekipi sam se odmah odlično snašao”, objasnio je Čekon.
Pre odlaska na Slovakija ring Kevin je izvezao kratku probu u Kremoni, gde su se sve kockice brzo sklopile. Ipak, WTCR debi je praćen određenom tremom, prvenstveno zbog napravljene takmičarske pauze.
“Razume se da mi posle šest meseci nije bilo lako, i zato što su tamo velika imena kao Miler, Tarkvini, Đovanardi i Haf. Kada su oni osvajali svoje prve svetske titule, ja verovatno još nisam bio seo ni u karting. Bilo je prelepo.”
U vreme dok je bio trkački neaktivan, Čekon je pratio trkački i TCR svet, ali ne intenzivno.
“Pratio sam ga iz strasti, ali ne mnogo, jer mi je bilo žao što ja ne vozim. Zamisao o TCR-u vrtela mi se u glavi još prošle godine, jer je to serija u koju verujem, ima format koji funkcioniše. Ti automobili imaju relativno podnošljive cene i mogu da se koriste u moru šampionata širom sveta. To je kao GT3 koncept, naravno s manjim troškovima. Svaka vrsta vozača svuda može da se trka i da se zabavi, na nacionalnom i međunarodnom nivou.”
Razgovora s ljudima iz TCR okruženja bilo je i pre Ferarisovog poziva.
“Ja sam profesionalni vozač, dakle već je bilo određenih veza s tim okruženjem, imao sam i nekih kontakata u TCR svetu, ali ništa se nije konkretizovalo. Meni se čini da to nije bila moja greška, neko je pogrešio ne verujući u mene, inače bi neki timovi sada bili u drugačijoj situaciji. Ali, nema kajanja, prošlost je prošlost i sada imam novi projekat o kojem treba da mislim. Romeo Feraris mi je ukazao povrenje i nadam se da me s njima čeka duga budućnost. Međutim, u ovom trenutku koncentrišem se na trke azijske WTCR turneje, a na kraju ćemo videti ko je imao pravo, da li ovaj tim ili oni koji su me odbacili.”
Vožnje uz kontakte bile su najveća novina na koju je Čekon kao bivši trkač u jednosedima morao da se navikne u turing svetu.
“Problem je u mentalitetu, nikad nisam imao zamisao o trkama u kojima ste stalno naslonjeni na drugi auto. To je potpuno drugačiji koncept, mislim da sam se vremenom u tome puno poboljšao i da sam to i pokazao. Priznajem da su mi startovi bili na ivici sramotnog, ali je ostatak prošao dobro. Na Valelungi su me čak zvali da se javim sudijama, ali razumeo sam koncept turing trkanja. Čim otvorite prolaz, treba da prođete, ili bar da probate. Kad sam jednom lagano proširio putanju, prošlo me je more konkurenata i odmah sam shvatio da to više nikad ne smem da učinim.”
Zadavanje i primanje udaraca uvek je na dnevnom redu u turingu, dok je u formula trkanju to teško zamislivo, a kada se i dogodi, izazove burnu reakciju vozača.
“Razumem one koji se žale, jer je s tako sofisticiranom aerodinamikom dovoljan i jedan lagani udarac da sve pokvari i auto učini nemogućim za vožnju. Dosad sam u turingu primio razne udarce, ali nisam završio u zidu, što bi značilo da sam se dobro odupro. To svakako nije jednostavno, jer ima ljudi koji čak i usred krivine pokušavaju da prođu, iako prostora nema i onda se desi kontakt. Prvih nekoliko puta morate da se iznervirate, a onda shvatite. Sve je to potpuno drugačiji mentalitet na koji morate da se prilagodite. Ja, recimo, već imam svoju ideju kako da set-ap prilagodim mom stilu vožnje. A kada nisam sasvim siguran u svoj odabir, pitam onog ko je stručniji od mene.“
Dosad je tu ulogu igrao Fabricio Đovanardi, u vreme ovog intervjua Čekonov timski kolega. Turing početnik je imao najlepše reči za veterana koji se uoči Suzuke rastao od Romeo Ferarisa.
“Fabricio je izuzetno dragocen. Između nas postoje velike razlike u stilu, to je verovatno posledica činjenice da dolazimo iz dveju potpuno različitih epoha. Opet, u Slovačkoj su nam rezultati bili slični i to je divno. Nekoliko puta sam završio ispred njega, i to zahvaljujući njegovoj pomoći. Ostavio mi je prolaz jer je imao oštećen automobil, a ja sam bio brži. Dok sam ja istrpeo pravo bombardovanje sa svih strana i mučio se da održim auto na pisti, Fabricio se nije ni pomerio. Gledao sam to dok je bio ispred mene i video sam štetu koju je pretrpeo.”
Pre ulaska u WTCR, Čekon nije poznavao slavnog trkača iz Sasuola.
“Nikad ga u životu nisam video. Znao sam samo da ga zovu Pjedone (Veliko stopalo, Bigfut – prim.) i to je bilo sve! Međutim, on je radio u školi vožnje gde su bili i ljudi koje poznajem i koji su vozili s njim. Do mene su stizale bezbrojne anegdote o njegovim pričama i borbama, zbog toga sam stekao utisak da je težak čovek. Nasuprot tome, prema meni je bio drag, dao mi je mnogo saveta, i jako je simpatičan.”
Kevinu su bili dovoljni vikendi u Slovačkoj i Valelungi da oseti kako se potpuno uklopio u ekipu.
“U timu vlada smirenost, a i mehaničari su divni, istinska i prava porodica. Sve je još lakše zato što moram da provodim puno vremena u automobilu, potrebno mi je da bih se poboljšao.”
Trkački vikendi Svetskog kupa turing automobila veoma su zahtevni i zato što su vremenski gusto spakovani. Čekon primećuje: “Morate da vodite računa o tome kako sve da postignete, pogotovu u trci 2, jer posle nje postoji interval od 15 minuta da se auto opravi od eventualnih oštećenja pre starta trke 3. Svejedno, ne može da se vozi defanzivno, ovo je šampionat za prave muškarce i ne smete imati strah od borbi.“
“Na pisti dolazi do incidenata, ali namera vam je da vozite čisto i uz ogromno poštovanje prema konkurentima, a posle s njima idete na večeru. Takvo je turing trkanje. To sam viđao samo u kartingu, ali i tamo na svetskom nivou. Dešavalo mi se da u Italiji vidim nekog ko neće ni sa kim da se pozdravi, dok se na svetskom nivou to dešava samo kad neko baš preteruje. Nivo serije je sigurno izuzetno visok, veći deo konkurenata čine profesionalci s godinama iskustva. Ovde ima ljudi koji su napravili zavidne karijere, ali u osnovi svega uvek postoji poštovanje prema onome ko vozi brže, čak i ako je najmlađi. I obratno, svakako ne možete doći u jedno svetsko takmičenje misleći da ćete preskočiti ljude koji su titule osvajali u nizovima, poput Milera, Hafa, Tarkvinija i ostalih. Đovanardi mi je u Slovačkoj ustupio prolaz jer je znao da mogu da učinim više, njegov auto je bio oštećen. Iskreno, ja to nisam očekivao, ali to samo potvrđuje ono što sam upravo rekao.”
Čekon je otkrio i šta očekuje u nastavku sezone, u kojoj je na internacionalnoj sceni osuđen na nastupe isključivo na stazama na kojima nikada nije bio: “U Slovačkoj sam debitovao i završio u bodovima. Dakle, sada obavezno moramo uvek da ciljamo prvih deset. I to govorim s ubeđenjem, mada može da se desi da dotle ne stignemo zbog različitih faktora koji potiču iz kvalifikacija, ali polazimo od te zamisli. Ningbo su poznavali samo WTCC vozači koji su tu pre vozili, a Vuhan je bio nov svima osim Hafu. Suzuku ne poznaju mnogi, izuzev veterana. A u Makauu ću se samo prekrstiti, znamo kakva je to staza i svašta može da se desi!”
Poeni na stranu, mladi italijanski vozač živo se nada da sa “alfom” može da se popne na WTCR pobedničko postolje: “Kad pogledam rezultate koje su “đulijete” ranije postizale u kvalifikacijama, nismo tako daleko od Q2, dakle možemo da se nadamo da ćemo startovati s pol-pozicije ili iz prvog reda u inverznoj rešetki. Svakako ćemo dati sve od sebe da dospemo što je moguće dalje, podijum je san koji može da se ostvari!”