DTM ovog vikenda stiže na Norisring, jedinu uličnu stazu u Nemačkoj i jedinu takvu u kalendaru prestižnog šampionata.
Runda na ulicama Nirnberga neretko se označava vrhuncem DTM sezone, jer su navijači bliže akciji nego na bilo kom klasičnom autodromu, ali i zato što je ambijent nesvakidašnji.
Startno-ciljni pravac nalazi se ispred ostataka kamene Zepelin tribine, podignute tridesetih godina prošlog veka za potrebe gigantskih konvencija nacističke partije. Apsolutno najkraća od svih u DTM kalendaru, staza ima samo 2,3 kilometra i u tu dužinu spakovano je osam krivina.
Kombinacija popularne lokacije, gradskog okruženja, specifične atmosfere i blizine jezera Ducentajh navodi Nemce da, verovatno isuviše blagonaklono, Norisring nazivaju “Nemački Monako”, ili “Monako u Frankoniji”.
Kao i na svakoj uličnoj stazi, važna tema je asfalt, koji se inače koristi u svakodnevnom putničkom saobraćaju. Shodno tome, površina piste nije svuda ista, već je mnogo puta opravljana i krpljena, pa su zastupljeni i različiti tipovi asfalta.
Od Hankuk pneumatika zavisi mnogo i oni moraju brzo da budu dovedeni na optimalnu temperaturu, a zatim da obezbede što bolju trakciju, kako bi automobili rapidno ubrzavali iz sporijih sekcija Norisringa.
Staza prolazi kroz logičnu evoluciju tokom vikenda, objašnjava DTM trkački inženjer Hankuka Tomas Baltes: “Površina je na početku prljava, ali sami automobili vrlo brzo očiste idealnu liniju. Asfalt je generalno gladak i zatvoren, pa nema pomena vrednog habanja guma, pogotovu sada, kada je aerodinamički potisak automobila redukovan za trećinu. To znači i manje opterećenje za konstrukciju naših “ventus rejs” guma.”
Retko koja staza zahteva više od kočnica nego što to čine ulice Nirnberga. Na brze pravce nadovezuju se oštre krivine i ukosnice, a na nekima od njih vozači moraju da smanje brzinu sa 250 na 60 km/h. Precizne tačke kočenja nije lako pogoditi zbog brojnih neravnina na pisti.
Baltes dodaje: “Timovi do određene mere mogu da kompenzuju to što je površina staze neravna tako što će primeniti različite pritiske u pneumaticima, povezane sa odgovarajućim setapom i nagibom točkova. Za brojna kočenja i ubrzanja na glatkom asfaltu Norisringa potrebni su dobro prianjanje i mnogo trakcije, kako bi se izbegla proklizavanja i kako bi gume ostale u perfektnom stanju tokom cele svoje smene.”
Nisu samo kočenja i ubrzanja iz krivina krajnje bitna na Norisringu. Od značaja je i ispravna putanja, naročito na izlasku iz Šeler S kompleksa (krivine 4 i 5), gde se često događa da automobil na izlasku desnom stranom očeše zid i usput ostane bez retrovizora.
Takođe, u srcu Nirnberga nisu neuobičajene ni dramatične promene vremena, pa se dešava da toplotu i sunce smeni kišovit trkački dan.
“Na Norisringu je potreban izbalansiran setap, ali je potrebna i fleksibilnost. Onda se na treninzima može reagovati na moguće promene vremena”, analizira Baltes i tu varijantu.