Džošua Fajls došao je na Adriju kako bi pokušao da osvoji i treću titulu u sezoni, ali je u generalnom poretku TCR Trofeja Evropa ipak stekao bronzu, posle kaznenog prolaska kroz boks zbog bliskog susreta s konkurentom.
Kako nam je vozač Targetove “honde” na licu mesta objasnio, sebe više ne bi smatrao trkačem da nije pokušao da iskoristi prostor koji mu se ukazao, bez obzira na to što ga je incident koštao šampionskog pehara.
Pilot iz Noriča ima 26 godina i pet naslova u karijeri: dva u Klio kupovima, engleskom i evropskom, dva u TCR Nemačka, što su mu i najveći domašaji karijere, a sliku dopunjuje i zimus osvojeni šampionat TCR Bliski Istok.
Razgovor u padoku autodroma Adrija počeli smo najkarakterističnijom temom – Džošovom dominacijom u najjačem nacionalnom TCR prvenstvu Starog kontinenta, a dotakli smo se i Britanskog turing šampionata i svojstava različitih marki TCR automobila.
Nije lako osvojiti ni pojedinačnu trku, da ne govorimo o tituli, ili čak dvema u nizu. Ipak, tebi je to uspelo u TCR Nemačka, a spolja gledano, delovalo je kao da si i ubedljiviji nego 2016, iako u konkurenciji 40 automobila.
– Mislim da su dve protekle sezone bile teške iz različitih razloga. Prošle godine nisam poznavao nijednu od staza, nisam poznavao automobil, pa sam 2016. učio i jedno i drugo, i to sve istovremeno, jer nismo imali vremena ni da testiramo. Ove godine jesmo testirali, auto smo poznavali, a i ja sam znao staze, što je olakšalo stvari s tog aspekta, ali u jednačinu treba da dodate i 39 konkurenata, pa je šampionat ponovo postao drugačiji. Dakle, oba su šampionata bila teška, ali iz različitih razloga, prošle godine zato što sam učio, ove zato što je bilo mnogo više suparnika.
Posle dva uzastopna naslova u Nemačkoj, ideš li dogodine i na treći?
– Videćemo. To bi mogla da bude opcija, ali bih ja voleo da vozim i TCR Internacionalnu seriju. Usredsređujemo se na program koji bi obuhvatio jednu ili možda obe od tih serija, na kraju možda ne bude nijedna. Ko zna? Mnogo je opcija otvoreno u ovom trenutku. Ne mislim da ću voziti TCR UK. Britaniju sam napustio pre tri ili četiri godine i nemam nameru da se tamo vraćam.
Ipak, ako ti sam odlučuješ, šta bi najradije radio?
– Da se samo samo ja pitam, vozio bih TCR Nemačka i TCR Internacionalnu seriju. Teoretski bi to bilo moguće, mislim da su se ove godine termini podudarili samo jednom, u Austriji, kada su istog vikenda voženi Salcburgring i Red bul ring. Sigurno je moguće spojiti ta dva programa.
Ako ti je ideja TCR Internacionalna serija, koji tim i koji auto bi voleo?
– Moram da vidim koje su opcije. Očigledno, volim momke iz Targeta, imamo dobar radni odnos, a i “honda” nam je odlično poslužila u poslednje dve sezone. Ali, na kraju krajeva, sve se svodi na to kakav je paket. Mora da se sačeka, istražujemo mnoge različite opcije, ali najiskrenije kažem da ne znam.
Ti istražuješ opcije, ali sigurno ima i onih koji su tražili tebe.
– Postoje ljudi koji su pitali da dogodine vozim za njih. Saslušaću sve ponude i na kraju odlučiti onako kako mislim da je za mene najbolje. To će u svakom slučaju biti turing kategorija.
Aktivan si pod punim imenom i prezimenom na turing sekciji Ten-Tenths internet foruma, što za trkače nije previše uobičajeno.
– Ponekad odem tamo samo da vidim šta ljudi pišu. Ima mnogo onih koje ja zovem ratnicima za tastaturom. Oni ne znaju mnogo o auto-sportu i u glavama zamišljaju kako stvari funkcionišu, pa iznose svoja mišljenja zapravo ne poznajući nijednu činjenicu. Ponekad volim da kažem ljudima kako stvari stoje kako bi sve ovo mogli bolje da razumeju.
U svoje postove unosiš mnogo činjenica.
– Baš tako. Jer, to je važno. Neki ljudi zapravo shvataju stvari, a neki samo izmišljaju koješta. Meni se ne sviđaju oni koji izmišljaju priče, a u stvari ne razumeju ništa.
U jednom upoređenju izneo si interesantno opažanje, čija je suština da BTCC jeste sjajan, ali nije drugi univerzum u odnosu na TCR.
– Tako je. TCR automobili bi lako mogli da budu brži od BTCC automobila. BTCC su na vrhuncu svog razvoja i neće ići brže, u njima ništa više nije ostalo. Ove godine se jesu ubrzali, ali samo zato što su im gume šire. A TCR automobili će postajati sve brži, dok i dalje koštaju tri puta manje.
Prokomentarišimo i tvoje izvanredne startove, na kojima uvek osvajaš pozicije. Neće biti da je sve samo zasluga “honde”?
– I nije (smeh). Naučio sam tehniku, o tome nikome ne govorim i dobro mi uspeva. Mnogo sam vozio i Targetov “audi”, i u njemu sam postizao ista startna vremena. Dakle, da, svakako je i moja tehnika.
Pošto si vozio i “audi”, kakva su upoređenja?
– Vozio sam “opel”, “audi”, “seat”, “hondu”, zapravo većinu TCR automobila. Svi su kompletno različiti i imaju svoje karakteristike, svoje snage i slabosti. Uvek se vraćam “hondi”, jer je po mom mišljenju njena šasija u ovom trenutku najbolja. Ja u najvećoj meri vozim po osećaju, a osećaj u “hondi” mi se dopada. Odgovara mom stilu.
Možeš li da nam malo detaljnije opišeš razlike koje pominješ?
– “Hondina” šasija je verovatno najkruća. Kod automobila Folksvagen grupe šasija je mnogo fleksibilnija, to se oseća. “Opel” je bio vrlo brz, ali nije pružao osećaj na zadnjoj osovini, nikad nisam razumeo šta radi zadnji deo automobila, kao da je otupeo. Svi su različiti.
Jesu li diskusije o BoP-u prisutne i u TCR Nemačka?
– Ja imam svoje mišljenje o tome. Kad svi pričaju o balansu performansi i svi se žale na BoP drugih automobila, to znači da je otprilike korektan. Ako se samo jedan proizvođač žali, onda je BoP pogrešan.
Kada je letos “hondi” posle Hungaroringa promenjen balans performansi, ti si nesmetano nastavio svoj pohod na titulu u Nemačkoj. Naš kolega sa portala je komentarisao ovako: “Honda” je dobila balast, teža je i teže joj je, ali očigledno to niko nije rekao Džošu Fajlsu”.
– Nekad se ljudi previše uključuju u borbu oko balansa performansi. Na kraju, takav je kakav je, zadat nam je, a mi moramo da učinimo da stvar funkcioniše. Mi smo to uradili i nama je išlo. Ne možete razmišljati o tome, jer BoP ne možete promeniti, jedna osoba to ne može. Morate da izvedete najbolje što možete s onim što vam stoji na raspolaganju. Na poslednjoj rundi na Hokenhajmu imao sam i 30 kilograma balasta uspešnosti. Imao sam motor koji je slabio celog vikenda, postajao je sve sporiji. Do poslednje trke, mislim da sam na pravcu bio 17 km/h sporiji od najbržeg “audija”, a ipak sam osvojio trku. Jer, morate se usredsrediti na ono što imate.
Ima li nečega što bi kod sebe voleo da unaprediš ili popraviš?
– Sve vreme se usredsređujem na svoj posao, a to znači da na trke dolazim pripremljen. Većinu priprema obavim pre nego što vikend i počne. Kad sam na autodromu, nema razmišljanja, emocija, osećaja, sve je to već ranije obavljeno. Kada stignem, otvorenog sam uma, samo vozim i onda su u centru pažnje samo trke. Treba da shvatite ko su ljudi oko vas i da budete pametni.
Da li bi tvoji kvalifikacioni plasmani mogli da budu bolji, već i da na startovima ne moraš da osvajaš pozicije?
– Tokom sezone sam uvek osećao da moje kvalifikacije nisu dovoljno dobre, a sad shvatam da je moj auto bio spor. To je bila “honda” dve godine stara, šasija se uvijala. Na Adriji sam vozio auto mog timskog kolege Krisa Riharda, on ima novu šasiju i nov motor, to je daleko bolji auto nego što je ove sezone bio moj. I, videli ste u kvalifikacijama – bez “hjundaija”, ja sam teoretski vlasnik pol-pozicije. Uvek sam mislio da su kvalifikacije problem, sada shvatam da je u pitanju bio moj auto koji je stario.