Još je samo nekoliko dana ostalo do debija 20-godišnjeg Alzašanina Jana Erlahera u Svetskom prvenstvu turing automobila.
Sestrić Ivana Milera, Erlaher će voziti svoje prve WTCC trke na marokanskoj rundi šampionata, na stazi Mulaj El Hasan, a braniće boje francuskog, takođe debitantskog tima RC motorsport, koji nastupa s dve nekadašnje fabričke “lade veste”.
U porodici momka iz Miluza i majka se bavila trkanjem, u F3 prvenstvima Evrope, Britanije, Francuske, Nemačke i Italije, u Formuli 3000, Indilajts seriji i u raznim kup takmičenjima s prekrivenim točkovima.
Dosadašnjoj karijeri Jana Erlahera najviše je pomogao ujak Miler, od kog je WTCC debitant “nasledio” startni broj 68.
Bivši vozač u francuskim Superturizmo i Mitdžet serijama, ali i u Evropskoj Le Man seriji, Erlaher je s trkanjem počeo tek pre četiri godine. Do angažmana sa privatnim “ladama” došao je relativno skoro.
“Testirao sam TC1 automobil drugog proizvođača i to je prošlo prilično dobro. A onda se pojavio projekat sa RC motorsportom. Tim ima sedište u Manji-Kuru, sarađuje sa Orekom, a ja sam ranije puno radio s njima. Ekipi nije bilo lako da me uzme jer ja nemam iskustvo s prednjim pogonom, niti poznajem ijednu od staza. Rizikovali su sa mnom, a ja moram da dokažem da mogu da izvedem ono što se od mene traži”, realan je mladi Francuz.
Malo vremena za pripreme i testove jedan je od najvećih hendikepa svakog, pa i ovog dogovora sklopljenog u poslednji čas.
“Pošto smo ceo dogovor napravili za nedelju i po dana, imao sam malo vremena da testiram, da upoznam stvari i postoji još mnogo novih informacija koje treba da usvojim. U svim serijama koje sam prethodno vozio, s motorom ne smete da uradite ništa – “zaključan” je za celu sezonu. Ali, u WTCC-u možete da izvodite određena podešavanja motora, što je za performanse veoma važno.”
“Važni su i simulatori, jer su staze poput Marakeša, a i drugih, vrlo komplikovane za učenje. Gledam i prošlogodišnje video snimke Nikija Katsburga, dao mi ih je jedan inženjer iz tima i to mnogo pomaže. Međutim, postoji i jedna nova staza u Kini (Ningbo, vozi se od 13-15 oktobra), nju ne poznajemo, ali i svi ostali su u istoj situaciji. Po osećaju koji imam, ja sam za WTCC bio spreman i malo ranije, možda krajem prehodne sezone. Ali, radiću i uspeću.”
Erlaher je učestvovao na predsezonskom zvaničnom testu u Monci, vozio je samo prvog dana, kada je zabeležio zapaženo treće vreme.
“To nisam očekivao”, kaže on i nastavlja: “Upoznavao sam stazu, jer nikada ranije nisam vozio na njoj. Ali, ostaje mi još mnogo posla, je nisam siguran da su drugi automobili vozili na 100% svojih mogućnosti, pa nam ostaje još dosta posla da bismo bili spremni za Marakeš. Zato smo testirali u Manji-Kuru, za tu pistu imamo neke reference zasnovane na krugovima koje su vozili Gabrijele Tarkvini i Niki Katsburg. Međutim, u Monci je sve bilo novo, jer WTCC tamo prošle godine nije bio.”
Osim što je bio brz, Francuz je u ‘Hramu brzine’ prešao i puno kilometara.
“Auto je išao dobro. Vozili smo mnogo, prešli smo skoro 100 krugova i auto je bio savršen. Svi krugovi su prošli bez problema, osim što smo pred kraj imali gumi-defekt. “Lada” je išla savršeno i poboljšavali smo podešavanja, pošto je Monca zbog brzih pravaca veoma specifična staza. Bio je to koristan dan.”
Već na prvim WTCC koracima Milerov nećak pravi upoređenje TC1 automobila sa svojim prethodnim takmičarskim spravama: “WTCC auto se mnogo razlikuje od automobila koje sam ranije vozio. LMP3 je prototip, francuski superturing auto imao je zadnji pogon. Moram mnogo stvari da naučim, inženjer i ekipa su tu da mi pomognu, a i Ivan može da mi da mnogo saveta jer on u trkanju zna sve, pogotovu kod automobila s prednjim pogonom. On je četvorostruki prvak sveta, a ja samo moram da dam sve od sebe. Ne stvara mi presiju to što sam mu sestrić, naprotiv, meni je to od velike pomoći.”
Zaleđina koju ima u vidu svog ujaka Erlaheru je veoma važna, ali poletarac iz Alzasa ističe da mu je cilj da što sam sebi stvori ime za respekt.
“Ivanovo trkanje pratim otkako sam se rodio, tada je on vozio Britanski turing šampionat. Meni je duh trkanja već dugo poznat i blizak. Otac mi je bio profesionalni fudbaIer u Francuskoj, tako da sport u mojoj porodici zauzima veoma bitno mesto. Naravno, ako budem imao nekih pitanja, postaviću ih Ivanu, ali je on sad otišao u Volvo i biće mu teže da bude uz mene – on neće biti u mom boksu. Međutim, tu ima i nečeg dobrog: moraću da se oslonim na samog sebe, a to je bolji način da se unapredim u svojoj trkačkoj karijeri.”