Velemajstor za ulične staze Rob Haf sigurno je računao na podijum u glavnoj trci u Vila Realu, s obzirom na visoko drugo startno mesto izboreno na subotnjim kvalifikacijama.
Umesto za pobedničko postolje, možda i za pobedu, Englez je bio prinuđen da se probija kroz kolonu, jer je ostao zaglavljen na startu i na otvaranju drugog sprinta pao je na sam kraj poretka.
U narednih 13 krugova Haf je prikazao spektakularnu povratničku vožnju, koja je rezultirala konačnim petim mestom u trci i – ako je to satisfakcija – pobedom u kategoriji privatnika. Takođe, on je izvezao i apsolutno najbrži trkački krug vikenda – 1:57.922 (146,2 km/h) – postigavši novi rekord staze za TC1 auto, za šta je nagrađen ručnim satom.
Ulazak u apsolutnih top 5 Rob je obezbedio u poslednjem krugu, pretekavši zemljaka Toma Čiltona u sestrinskom “C-elizeu”.
Na konferenciji za medije Haf u prvi mah nije mogao da objasni kako je nadoknadio toliko pozicija na stazi na kojoj se izuzetno teško pretiče, bez obzira na olakšice stvorene uvođenjem džoker kruga.
“Moram da priznam da mi je sve to pomalo zamagljeno. Samo sam se molio da ne na startu niko ne udari. Na sreću, svi su bili vrlo pažljivi i izbegli su me”, ispričao je trkač iz Kembriža.
“Osetio sam da imam problem čim sam pokrenuo startni mehanizam automobila i naravno da sam potom ostao ukopan. Već drugi put imamo problem s kvačilom i prilično sam siguran da je to do automobila.”
“Dakle, da, to je bila katastrofa. Na prilasku prvoj krivini bio sam apsolutno poslednji. Mislim da sam prestigao četvoricu u prvom krugu. Isturio sam laktove, izbacio rogove i krenuo u napad. Auto je bio neverovatan i veoma brz. Iz kruga u krug je postajao bolji.”
Bivši prvak sveta odlučio je da se u prodor ka vrhu upusti bez ičije asistencije.
“Video sam automobile pred sobom, ali nisam imao pojma o poziciji niti o razdaljinama, jer ovde nemamo table s obaveštenjima, a nisam želeo da mi tim ništa govori preko radija. Kazao sam im samo da me ostave na miru.”
“Počeo sam da obilazim konkurente, jednog po jednog. Odabrao sam dobro vreme za džoker krug. Onda sam nastavio da sustižem ljude i da ih prilično brzo pretičem. Bilo je teško, ali ko god priča da na uličnim stazama ne može da se prestiže, taj nije gledao WTCC.”
Svojim izdanjem u Vila Realu Rob je zapravo još jednom dokazao koliki je ekspert za gradske staze, iako ovog puta njegova veština nije nagrađena i adekvatnim plasmanom.
Englez je posle Portugala vodeći u WTCC trofeju, što ipak nije zamena za ono glavno – višu poziciju u generalnom.
“Nisam baš siguran ni kako se to dogodilo. Uz onakav start i poslednje mesto na početku, nekako sam se vratio i pobedio u konkurenciji privatnika. Protiv Čiltona sam izveo dobar manevar, prevario sam ga, a on je naseo.”
“To je dobro, ali konačni cilj je ipak glavni šampionat, a ne samo Trofej. Ipak, utisak je pozitivan, jer je trka bila izvanredna, verovatno jedna od mojih najboljih u životu.”
“Sad imamo pauzu, koju nedelju odmora do Argentine, da saberemo misli i krenemo napred. Auto nije lak za vožnju, ali radimo kao tim i radimo veoma dobro. Osećamo da smo ovladali automobilom, i mislim da se to i pokazalo u glavnoj trci. Počeo sam je veoma razočaran, a završio veoma srećan.”
Na polovini sezone, Haf je sedmi u generalnom plasmanu, ima 127 bodova, što je 37 manje od vodećeg Monteira, ali 10 manje od četvrtoplasiranog Mihelisa. Kao lider WTCC trofeja, on Čiltonu beži 4 poena, a Benaniju 8.