Ovaj intervju s Robom Hafom nastao je na rundi TCR Internacionalne serije na Salcburgringu, dakle pre TCR trka u Mađarskoj i WTCC runde na Vila Realu.
Zato u njemu nema osvrta na događanja s tih takmičenja, ali je razgovor i inače bio više “sistemskog” tipa i pružio je uvid u to šta bivši turing šampion sveta misli o turing kategorijama u kojima trenutno nastupa. Kako nam se čini da se trkaču iz Kembridža poprilično skratio fitilj za sporne situacije, sportske ili tehničke, tom smo temom i otvorili priču.
Koliko se moglo videti, tvoje nezadovoljstvo situacijom u Svetskom šampionatu turing automobila nema samo jedan uzrok.
– Siguran sam da ste videli moje saopštenje za medije o nedoslednosti sudija. To jako frustrira, jer će na kraju sezone, ako nedoslednost ostane, sudije odlučiti o prvenstvu, a ne trkanje. Nemam ja problem zbog incidenta između mene i Nikija (Katsburga) na Nirburgringu. Ako kažu da je to trkački incident, nije problem. Ali, ono što se dogodilo u Budimpešti bilo je još manje od toga, a ja sam kažnjen prolaskom kroz boks. To me jako frustrira i jedini sam koji o tome govori. Kad god razgovaram s drugim vozačima ili članovima timova, svi se potpuno slažu sa mnom, ali niko nema muda da nešto kaže o tome. Ja ih imam, dovoljno sam dugo ovde, imam 37 godina i stižem do završnog dela moje karijere.
To će mi verovatno doneti još veće probleme sa sudijama kada sledeći put budem pogrešio, ali OK. Međutim, mnogo frustrira i nije pravedno. Ja sam dovoljno dugo u trkanju da to mogu da prihvatim, ali samo zato što ja to prihvatam ne znači da se slažem i svakako zbog toga ne postaje ispravno. Za mene je to baš šašavo. Ako smo FIA, onda smo FIA, ali FIA nije mala organizacija – zašto ne mogu da pošalju iste sudije na sve WTCC trke? Meni je to logično – imate iste sudije u F1, u WRC-u, u TCR-u. To nije teško organizovati. Ako gledamo isti incident sa istog mesta, vi vidite jedan, ja drugi. Posmatramo istu stvar, ali je možda vidimo različito. U tome i jeste problem – različite sudije različito vide incidente i različito odlučuju. Za mene je to pogrešno. Trošimo milione i milione evra pokušavajući da učestvujemo u šampionatu koji će potencijalno, ili koji će zaista biti rešen sudijskim odlukama tokom godine. Za mene to nije ispravno i svakako nije nivo jednog svetskog šampionata.
Jesi li u određenoj meri očekivao više od “C-elizea”?
– Mislim da sam se ja dobro srodio s automobilom, ali je vrlo očigledno da je Honda napravila najveći korak ikada. Konačno imaju dobar motor, mnogo su napredovali s njim posle pet godina stalnih primedbi vozača. Naravno, sad tamo imaju i Dankana Lejkoka, mog trkačkog inženjera iz Ševroleta. Njegova zasluga je novi aero paket i kombinacija ta dva faktora je vrlo moćna. Naravno, i Volvo je izveo veliki korak. Biće žestok šampionat, ali ja sam samouveren. Ako ne računate Budimpeštu (i Vila Real – prim.), ja sam osvojio 5 bodova više od bilo koga drugog. Svi su se jako uzbudili što je Tijago vodio s 40 bodova prednosti i pričali su da je prvenstvo već gotovo. Ma hajde, tri trke su bile završene, još sedam je ostalo. Jedan loš Tijagov vikend i ceo šampionat je potpuno otvoren. Svi su se prerano uzbudili.
A Makau tek dolazi…
– Da, vozi se i Makau. Ali, šampionat je dugačak. Mi smo u dobroj situaciji, tesno je, neizvesno je i mislim da će kraj godine biti vrlo uzbudljiv.
Kako ti vidiš budućnost WTCC-a, pre svega kad je tehnička osnova u pitanju?
– Ne znam. Tu sam 13 ili 14 godina i mislim da smo ga viđali i u gorim izdanjima od ovog – 2013. godina je bila loša, zar ne? OK, imali smo mnogo privatnika, ali smo imali samo jednog proizvođača (Haf ispušta iz vida da je i Lada bila proizvođač – prim.), dakle to je bila gora situacija nego danas. Ljudi kažu da je šampionat preskup. U redu, jeste. Ali, pitajte sve TCR vozače – da imaju novca, svi bi bili u Svetskom šampionatu. Pogledajte TCR Internacionalnu seriju – imate 16 redovnih automobila. U Svetskom šampionatu je takođe 16 automobila. Iskren odgovor je – zaista ne znam. Uvek je teško. Nije moj posao da brinem, niti da organizujem šampionat. Na kraju krajeva, Eurosport, Diskaveri i cela WTCC organizacija ići će putem koji budu želeli.
A ja zaista ne razumem ni zašto smo pre svega prešli na 1.6 turbo, jer to je ispao ogroman trošak. Kada je 1,6 turbo uvođen, 2010. ili 2011. godine, cela je poenta bila da uštedimo novac. Nismo uštedeli ništa. RML je potrošio dva miliona samo da projektuje i razvije motor i nikad nije povratio taj novac. Stari S2000 motori koštali su 35 do 40.000 komad, a imali ste ih šest u sezoni. A onda je došao TC1. Auto je fantastičan za vožnju, ali nema smisla. Čemu šampionat u kojem je kompletan prednji deo automobila od karbona? Samo prednji deo košta 60.000 evra, a pogledajte koliko ih izgubimo za sezonu.
WTCC budućnost nije pitanje za mene. Nadam se da će se nastaviti, jer – ako disanje stavimo na stranu – to sam najduže vremena radio u životu. Želim da nastavimo, volim WTCC, to je moj šampionat broj 1, nikada nisam govorio drugačije. Želim da ga vozim. Ali, ne mogu da nastavim ako ne bude šampionata.
Sudeći po tome da niko ne pravi novi TC1 automobil, izgleda kao da je šampionat na ivici da ga ne bude.
– Svakako. A tek ako žele da pređu na “Klasu 1” za 2019… E, zato sam ja u padoku TCR Internacionalne serije, s jednim od najboljih timova ovde. Naravno, tim (WRT – Leopard – prim.) ima veze i sa GT scenom. Ja nisam glup momak. Takođe vozim i Kineski turing šampionat. On beleži ogroman rast u Kini. Ulaže se puno novca, mnogo je proizvođača uključeno. Svaki proizvođač izrađuje četiri automobila, to je veliki šampionat i raste svake godine. On je dobro mesto za mene. Pokrivam sve opcije.
Kako bismo nazvali tvoj TCR angažman – projektom, misijom?
– Jako dobro poznajem Marčela Lotija i nikad ne odbijam ništa. Uvek govorim – WTCC je moj prioritet, tamo želim da budem i da se trkam, tamo sam proveo skoro ceo trkački život. Ali,ako on dođe do kraja, TCR mora biti sledeća, ne, jedina preostala stvar! Skoro da nema alternativa. Ali, u ovom trenutku, novac nije u TCR-u.
Ja sam vrlo dobar s momcima iz Leoparda, Vensan Vos (suosnivač WRT – prim.) i ja razgovarali smo od Makaua prošle godine. Propustili smo prve dve trke, ali smo na kraju nešto organizovali i eto me. Nije da ovde nema privatnog novca, ali za proizvođače ga nema. Hoće li ga biti u budućnosti? Ko zna? Naravno, svi govore da će ga biti, ali kako Folksvagen, Audi i Seat mogu da se trkaju jedan protiv drugog kao proizvođači, to neko mora da mi objasni. Pre 20 godina bilo je moguće, bili su nezavisne kompanije, a sad su svi pod istim vlasništvom.
To bi bilo pomalo kao DTM, tročlani kartel odlučuje šta ko radi i šta ko osvaja?
– Naravno, ali to nije trkanje i to me ne zanima. Na kraju krajeva, ja sam profesionalni trkač, zarađujem tako što vozim i ako mi ponude da vozim tri šampionata, zašto ne? Samac sam u životu, samom sebi polažem račune i, što se mene tiče, bez problema mogu da se trkam svakog vikenda i da zaradim mnogo novca.
TC1 je namenski izrađen auto, TCR je na bazi serijskog. Možeš li ih porediti s vozačkog aspekta?
– TCR je putnički auto i tu nema upoređenja. Marčelo je uradio sjajnu stvar. Automobili nisu teški za vožnju, ali to nisu pravi turing automobili, jer je prianjanje mnogo veće od snage. A za mene, to definiše turing auto. Kad morate biti oprezni kad date gas u drugom, trećem ili četvrtom stepenu prenosa, jer točkovi i dalje proklizavaju – to je pravi turing auto.
Isporuka snage kod TCR automobila je vrlo glatka, ide lako. S jedne strane, to je dobro, jer je kao GT3 auto. Svako može da dođe i vozi TCR automobil i, ako je dobar vozač, biće odmah brz. On ne krije nikakve trikove, vrlo je lak za vožnju, kao “nabudženi” putnički auto. Ali, funkcioniše. Trkanje je vrlo zabavno. Nema aerodinamike, ili je ima vrlo malo. Postoje otpor vazduha i malo aerodinamike i zaista s bliskog odstojanja možete pratiti konkurenta.
A balans performansi je po mom mišljenju i dalje potpuno pogrešan. “Honda” je totalno spora u krivini, a može da vas sa 40 metara zaostatka sustigne i prestigne. Problem je u tome što će nagla promena balansa performansi, izvedena za stazu na kojoj dolazi do izražaja ponašanje automobila, opet ispasti pogrešna ako se odmah pređe na jako brzu stazu. Mislim da WTCC ima vrlo dobar proces formiranja balansa performansi i mislim da to mora da se primeni i ovde, jer isuviše je lako samo oduzeti ili dodati snagu, oduzeti ili dodati kilograme, menjati klirens, varijabli je previše…
Zar to ne podseća na neke popuste koje je WTCC šakom i kapom davao različitim automobilima u svoje vreme?
– Ne, zato što nikad nismo imali promene klirensa. Po mom mišljenju, jedini način je da se to reši vrlo detaljnom kalkulacijom pritiska turbopunjača i težinom. Težina uvek funkcioniše. Trkanje je sjajno, ali kao i u svakom šampionatu, kao i u WTCC-u, ovde ima šta da se poboljšava. Dobro je kod TCR-a što se ono što treba poboljšati može obaviti vrlo lako. Volim što u njemu učestvujem, ja sam član kluba obožavalaca Marčela Lotija. Volim što sam ovde, lepo je što predstavljam Folksvagen i Leopard. Ali, posao mi je da pomognem mom prijatelju (Verneu – prim. aut.).
To bi bilo moje poslednje pitanje: zašto si toliko puta ponavljao da si tu da pomogneš?
– Nisam ja to mnogo puta ponavljao. Svi su me pitali šta radim ovde i odgovor je svaki put isti. Zašto me svi pitaju isto pitanje? Ako njih sto pita isto, sto puta će dobiti isti odgovor. Pola mog posla je da timu pomognem s automobilom. Inženjeri su veoma neiskusni kad je u pitanju prednji pogon, a ja donosim 15 godina iskustva s prednjom vučom. Druga polovina mog posla je da se postaram da ovaj momak (Verne) osvoji šampionat. I ne možete osporiti da smo na Spa to briljantno obavili. Ako je pogrešno ono što sam uradio i ako se ljudima to ne sviđa, to je u redu, ali za to me plaćaju. To je moj posao. Ako ljudi žele da se žale na to, i to je u redu, ali onda neka se žale šampionatu. Jer, to je dozvoljeno. To nisu timske naredbe. Mi nemamo timske naredbe. Ali, ja znam zašto sam ovde.