Hoće li uskoro biti WTCC = DTM = Super GT?

Najmanje tri specijalizovana portala su tokom ove sedmice spekulisala tezom da su FIA i Eurosport u portazi za novim tehničkim propisima za WTCC, koji bi bili primenjivani od 2019. ili čak 2018, i da u tom cilju gledaju u pravcu takozvane Klase 1.

Klasa 1 je, podsetimo, pokušaj ujednačenja tehničkog pravilnika na kome su od 2012. radili DTM i japanska Super GT serija, s ciljem da on vremenom obuhvati i američku IMSA organizaciju. Do unifikacije propisa je 2014. i došlo, ali samo na papiru. Ono što je predviđeno u teoriji još nije pretočeno u praksu, pa se nijedan šampionat ne vozi po tada definisanim pravilima.

Klasa 1 podrazumeva dvolitarske turboprehranjivane četvorocilindarske motore snage oko 600 KS, siluetne karoserije, istovetnost aerodinamičkih elemenata, sniženje operativnih i troškova razvoja. Globalno važenje ovih postulata trebalo je da omogući da se isti auto trka, recimo, na Suzuki (Super GT), nedelju dana kasnije na Nirburgringu (DTM) i, sedmicu potom, na Dejtona spidveju (IMSA).

Foto: GM media
Manuel Rojter, ITC šampion 1996. u “opel kalibri” Klase 1 Foto: GM media

TC1 regulativa uvedena je u WTCC 2014. Ona je plod nesporno opravdane želje za prelaskom sa tadašnjih prevaziđenih TC2T automobila na nešto savremenije, ali nije nikakva tajna da su bila u ogromnoj meri prilagođena Sitroenu i njegovoj ambiciji da uđe u Svetsko prvenstvo, a da su ih drugi timovi aminovali (ispostavilo se, na sopstvenu štetu). Takve automobile izradili su Sitroen, Ševrolet, Honda, Lada i Volvo, a sporadično najavljivanog novog proizvođača za WTCC 2017. više nema ni u nagoveštajima.

To bi značilo da niko posle Volvoa nije zainteresovan da izradi auto TC1 specifikacije. Samim tim, TC1 tehnički pravac postaje slepa ulica, preskupa i nikome potrebna. Ukoliko – ponavljamo, ukoliko – je stvar došla dotle, bilo bi tragično da WTCC promoter ne može da se seti ničeg pametnijeg nego da Svetsko turing prvenstvo preoblikuje u ko zna koji po redu GT derivat (kao da je malo kojekakvih Blanpan takmičenja u kojima startuje po četrdeset automobila i svako osvoji ponešto…).

Alternativno – i to samo nagađamo – put neke nove Klase 1 u turingu bi mogao da rezultira već viđenim sredinom devedesetih u tadašnjoj Klasi 1 u DTM/ITC seriji, kada su na sceni bili senzacionalni “alfa 155 V6 TI”, “mercedes C-klasa” i “opel kalibra V6 4×4”. Jeste bilo spektakularno i napredno, ali tehnički isuviše razuzdano i propalo je kao finansijski neodrživo.

TouringCarTimes iznosi tezu da je na WTCC rundi u Šangaju aktuelnim timovima i konstruktorima iznet određeni predlog, ali ni švedski portal nije došao do detalja o čemu se tu radilo. Upitan za izjavu, Fransoa Ribeiro ju je dao, ali WTCC promoter realno nije kazao ništa osim da “blisko sarađuje sa FIA” i da je “u kontaktu sa nizom proizvođača”.

polestar_cyan_racing_race1_002

Zaključujemo: kosi se sa zdravom pameću ako se posle TC1 propisa rešenje za budućnost Svetskog turing prvenstva traži na terenu i u setu pravila koji je u suštini domen GT ili sportskih automobila (mada treba pošteno reći da DTM nije ni GT, ni turing, već marketinška igračka nemačkih premijum brendova).

Mora biti da postoji i pametniji put, samo su valjda svi previše ponosni (uobraženi?) da bi za savet pitali, recimo, Marčela Lotija, čoveka koji je stvorio ETCC, WTCC i nedavno, TCR. U ovom poslednjem, Italijan je zaista iskoristio GT3 principe, ali ih je primenio na performantne produkcijske modele – u krajnjoj liniji, na turing automobile – a ne na sportska, GT vozila ili siluete. WTCC je danas zakucan na 5 pobrojanih proizvođača, dok su u TCR-u prisutni Seat, Honda, Folksvagen, Opel, Ford, Alfa Romeo, Subaru i Pežo, a na scenu izlaze Audi i Kia.