Mato Homola se održao na globalnoj sceni, sklopivši ugovor o nastavku saradnje sa svojim prošlogodišnjim timom, DG sportom.
Sve ostalo se ipak promenilo za vozača iz Bratislave, počev od takmičarskog automobila, koji je u 2018. “pežo 308 TCR”, delo slavnog Pežo sporta, pa do, naravno, samog šampionata.
Mato je imao dobre uloge i u ETC kupu i u protekle dve sezone u TCR Internacionalnoj seriji, ali nije bila tajna da je još od prvih turing koraka želeo da se nađe u globalnoj seriji pod FIA patronatom – WTCC mu osim jednokatnog gostovanja nije bio dostižan, ali WTCR danas jeste. Otud i njegov, na početku našeg razgovora, vrlo pozitivan komentar o Svetskom kupu turing automobila.
– Startna rešetka je dobra, automobili su vrlo dobri zbog balansa između njih. Staze su dobre, a promoter Eurosport obezbediće dobru vidljivost šampionata. Mislim da je ovo najbolje što se moglo dogoditi vozačima, medijima i navijačima. U TCR Internacionalnoj seriji bilo je dobrih vozača, ali moram da kažem da je ove godine u WTCR mnogo bolje, mnogi iskusni vozači su se vratili trkanju i sve to deluje jako dobro.
“Pežo” ti je potpuno nov. Koliko si ga vozio?
– Testirao sam vrlo malo. Ali, moram reći da je auto vrlo dobar, dao mi je dobar osećaj. Mogu da ga osetim, a to je voma važno. Mogu da ga uporedim s “opelom” i meni deluje mnogo bolji s aspekta upravljivosti. Ne znam kakav će biti s BoP, kakva će “pežou” biti snaga motora, ali na osnovu osećaja, bio je mnogo bolji. Naravno, nisam testirao onoliko mnogo kao drugi timovi, jer je do sporazuma između nas došlo malo kasno. Takođe, Pežo je užurbano razvijao auto da ga završi za 2018. Meni je to bio projekat u poslednji čas, jer nisam imao vremena da mnogo testiram. Prešao sam malu kilometražu, ali ja se na to navikavam, jer ni prošle godine nisam testirao pre TCR sezone. Ne osećam da je to neka naročita mana, mi smo iskusan tim, Orelijen Komt je razvijao auto, ima iskustva s njim. I ceo tim je iskusan i ima iskustva s “pežoom”.
Koliko god bio snažan, taj auto ipak ima 1,6 motor, a ne 2.0 kao većina konkurenata. To mora negde da se oseti ili pokaže?
– Iskreno, ne oseća se. Čudno je, jer sam očekivao da će manja zapremina motora da se oseti, ali na moje iznenađenje to nije bilo tako. “Opel” prošle godine nije imao obrtni moment iz niskih obrtaja i zato smo se mučili na vijugavim sekcijama i stazama. Moram da kažem da je “pežo” s manjom kubikažom bolji iz niskih obrtaja nego što je opel bio s 2-litarskim motorom. I moram da kažem da su momci iz Pežo sporta obavili dobar posao što su tako blizu obrtnog momenta drugih, 2-litarskih automobila. Uvek ima razlike između 1.6 i 2.0, to mora negde da se oseti, ali ja to iskreno nisam osetio. Nisam osetio nedostatak ni snage ni obrtnog momenta. Naravno, sve će to biti izbalansirano kroz BoP, a on će valjda biti objavljen posle Barselone, između Barselone i Marakeša.
Jesi li imao plan B da WTCR nije uspeo? Jesi li planirao, recimo, TCR Evropa?
– Meni je od kraja sezone 2017. glavni cilj bio WTCR. To nam je bio glavni fokus. Zatim, imali smo i plan B, a to je TCR Evropa. To je očigledan plan B koji mora da postoji u vozačevoj glavi. Ali, srećan sam što sam u WTCR, mnogi dobri vozači nisu uspeli da ovde pronađu sedište i voleo bih da ovu priliku iskoristim da se nađem na vrhu.
Poznajemo se dugo i znam da ti je želja oduvek bila ovaj nivo takmičenja, još od ETCC godina. Gde bi voleo da završiš sezonu, čime bi bio zadovoljan?
– Kad sam vozio ETCC, želeli smo da uđemo u WTCC, to je bio naš glavni cilj. Ali, znate da u 2014. i 2015. to zbog budžeta nije bilo moguće. Stalno smo posmatrali i mnogo smo se trudili da stignemo do šampionata svetkskog nivoa, a sada smo to postigli. Za mene je to neverovatno, neki vozači bi osećali presiju, ja ne želim da budem pod presijom, za mene je to normalno trkanje, kao na regionalnom nivou, samo da se ne izlažem pritisku i da bih izveo maksimum onoga što mogu.
Što se tiče drugog dela pitanja, ja sam vozač i zadovoljan sam kada pobeđujem. Dakle, želim da pobeđujem. Uvek sam zadovoljan svojim radom kad u sebi znam da sam izveo maksimum koji sam mogao. Ako je i dvanaesto mesto, ali ako osećam da nisam mogao brže u automobilu i da sam dao sve od sebe u podešavanjima, tada sam zadovoljan. Ali, ja sam ovde da pobeđujem, da budem na vrhu. Nisam ni pod kakvom presijom, jer nisam prvak sveta koji mora nešto da dokazuje. Mi smo tu da iznenadimo, jer je i auto nov, ne postoji nikakvo iskustvo s njim iz prošle godine, koje drugi brendovi imaju. Mi samo možemo da iznenadimo i mnogo bismo voleli da to tokom sezone i uradimo.
Kalendar je skoro preuzet iz WTCC. Postoji li neka posebna staza koja te privlači?
– Hungaroring, jer je blizu Slovačke. Zatim, sigurno Nordšlajfe. Tamo nisam bio, ali mu se radujem, dopao mi se na simulatoru, tako sam ga vozio od detinjstva. Suzuka je F1 staza s bogatom istorijom. Takođe Makau. U 2016. sam se tamo sudario u trci 1 sa Džejmsom Nešom, ali dopada mi se duh te staze, opasna je i morate da budete precizni. Video sam konfiguraciju Vila Reala. Lepa je i izazovna, ali nisam bio tamo. Možda će našem automobilu odgovarati, jer on treba da je dobar na vijugavim stazama. Možda će nam ova ulična staza odgovarati, ali videćemo.
Konkurencija je neverovatna i uliva strahopoštovanje.
– Lepo je samo biti među tim imenima. Mnogi vozači kažu da je ovo najbolja startna rešetka u poslednjih 10 godina. Zaista je jako dobra, ne znam da li će ovakva biti i dogodine, ili 2019, možda će se neko od starijih vozača povući, ali ova sada je dobra. Ona podiže svest o šampionatu na sasvim drugačiji nivo. Ima starijih, iskusnijih vozača, ima nekih jako mladih. Nadam se da sam i ja još mlad, jer i ja postajem stariji (smeh). Ipak, verujem da su svi moji konkurenti normalna ljudska bića, koja mogu normalno da preteknem, ne tiče me se da li su iskusni ili ne. U ranijim godinama uvek sam ja bio taj mlađi vozač i skoro uvek sam imao starije suparnike, pa mi je to normalno. Ali, ja želim da sve preteknem i da budem prvi!
Posle našeg razgovora u padoku autodroma Katalunja, Mato je učestvovao na zajedničkom testu. Prešao je osamdesetak krugova, otprilike 370 kilometara u visokom ritmu i postigao je ukupno 10. vreme dana, čime je bio zadovoljan.
“Radili smo na oslanjanju, geometriji i brojnim drugim područjima i mogu da kažem da je auto funkcionisao sjajno. Ja sam tokom zime redovno vežbao, posle toliko krugova jesam osetio mali umor, ali znam da sam mogao da vozim još, pa zato imam pozitivan utisak i o samom sebi”, prokomentarisao je Homola na kraju.