O bodovanju se najviše razmišlja pred sam kraj sezone, kada počnu kalkulacije koliko kome treba poena da bi postao šampion, međutim sistem bodovanja je veoma važan baš na početku sezone da bi se postavila prava strategija.
U svakoj disciplini sistem bodovanja ima težak zadatak da promoviše prave vrednosti trkača, da stvori neophodnu neizvesnost kod onih koji direktno ne učestvuju, ali prate takmičenja i da, naravno, zadovolji potrebe organizatora, promotera, predstavnika medija i sponzora.
Kod sistema bodovanja je osnovno koliko poena će vozač dobiti za pobedu. To treba da bude dovoljno veliki broj bodova da ohrabri vozače da se bore za pobedu umesto da se “drže” drugog ili trećeg mesta i sakupljanja bodova.
Formula 1 je u svojoj istoriji nekoliko puta menjala sistem bodovanja. Pedesetih godina bodovi su dodeljivani samo petorici prvoplasiranih (8-6-4-3-2). Pouzdanost vozila je tada bila mala, pa je tek nekoliko vozača ostajalo bez bodova. Recimo, 1950. je u dve trke kroz cilj prošlo samo po sedam takmičara, a oni koji nisu završili u bodovima zaostajali su po nekoliko krugova za prvoplasiranima. Jedan bod se dodeljivao i za najbrži krug u toku trke.
Tehnologija merenja vremena je mogla da izmeri vreme sa tačnošću od jedne desetinke sekunde, pa se tako 1954. godine u Silverstonu dogodilo da sedam vozača ima isto izmereno najbrže vreme kruga. To je rezultiralo podelom tog jednog boda na sedam delova tako da je svaki vozač dobio po 0,14 bodova.
Argentinac Frojlan Gonzales osvojio je prvu trku Formule 1 u istoriji
Bod za najbrži krug je poslednji put u Formuli 1 dodeljen 1959. a zatim se od njega odustalo, mada postoji predlog da se on posle 60 godina vrati za sezonu koja predstoji. Inače, predlog za dodelu jednog boda za najbržeg na kvalifikacijama u F1 nije prošao. Vlasnici nisu hteli da se šampionat odluči u subotu, odnosno da neki od pretendenata na titulu osvoji nedostižnu prednost od 25-26 bodova i tako umanji značaj nedeljne trke i uskrati uzbuđenje posmatračima koji očekuju neizvestan ishod do kraja.
Ali, da se vratimo za bod za najbrži krug. Ako se uvede, žaliće Felipe Masa što nije uveden 2008. godine, jer bi tada on bio šampion a ne Hamilton. Imao bi plus tri boda,a Hamilton samo jedan više i anulirao bi prednost Hamiltona od jednog boda. Još nešto: ukoliko se taj bod uvede, važiće samo za one koji trku završe u prvih deset što je preslikano iz Formule E.
Svojevremeno nisu sve F1 trke u sezoni bodovane za šampionat, pa se 1958. Majk Hotorn dočepao titule sa samo jednom pobedom i uz 5 drugih mesta, kao i sa 4 boda za najbrži krug. Posle sabiranja neto bodova, on je za bod pretekao Stirlinga Mosa, koji je četiri puta pobedio, ali je uz pobede imao samo jedno drugo mesto.
To je bio signal da bodovanje mora da se menja. U 1961. pobeda vredi 1 bod više (9-6-4-3-2-1), a 1991. još jedan, odnosno 66% više od drugog mesta (10-6-4-3-2-1). Odustalo se od podele sezone na dva dela i ograničavanja broja trka koje se boduju za šampionat, to jest od bruto i neto bodova.
Mihael Šumaher u julu 2002. u Francuskoj postaje šampion 6 trka pre kraja sezone. Opet alarm za promenu bodovanja i od 2003. uvodi se novi sistem: prvo mesto vredi samo 25% više od drugog, a poene stiču prvih deset (10-8-6-5-4-3-2-1). Bez obzira na to, Šumaher 2004. osvaja titulu 4 trke pre kraja sezone. Sistem koji je do danas na snazi uveden je 2010. (25-18-15-12-10-8-6-4-2-1) i prihvatile su ga i druge discipline kao što su WRC, DTM…
Pored poena po toj lestvici, DTM dodeljuje bodove i prvoj trojici u kvalifikacijama (3-2-1).
Svetski reli šampionat koristi istu skalu, a dodatne poene stiču i petorica najbržih na završnom specijalnom ispitu (5-4-3-2-1).
Identično osnovno bodovanje ima i Formula E (25-18-15-12-10-8-6-4-2-1), ali daje i 3 poena za prvo mesto u kvalifikacijama i 1 bod za najbrži krug, ako je vozač koji ga je postigao među prvih 10 na cilju i ako najbrži krug nije postignut dodatnom “snagom navijača” sa društvenih mreža (fanbust).
Svetski šampionat u trkama izdržljivosti dodeljuje bodove u svakoj klasi po skali (25-18-15-12-10-8-6-4-2-1) + pola boda za svaki automobil koji završi u plasmanu iznad 10. mesta
Specijalni, izmenjeni sistem bodovanja, primenjuje se za trku 1000 milja Sebringa (32-23-19-15-13-10-8-5-3-2) i za trku 24 časa Le Mana (38-27-23-18-15-12-9-6-3-2), plus, u oba slučaja po 1 bod za svaki automobil koji završi u plasmanu iznad 10. mesta.
Za prvo mesto u kvalifikacijama dodeljuje se ekstra bod svakom timu u svakoj klasi i svakom članu vozačke posade tog tima.
U Indikaru se boduju 33 vozača na cilju (50-40-35-32-30-28-26-24-22-20-19-18-17-16-15-14-13-12-11-10-9-8-7-6-5 i tako sve do 33. mesta), plus bod za prvo mesto u kvalifikacijama, bod za vođstvo u barem jednom krugu i 2 boda za najviše krugova provedenih u vođstvu. Trka 500 milja Indijanapolisa i trka u Sonomi vrede dvostruko, a na Indi 500 kvalifikacijama prvih 9 dobijaju bodove (9-8-7-6-5-4-3-2-1).
(nastaviće se)