Do WTCC trka u Dohi ostalo je manje od dva meseca, a posle njih će veliki mag Ivan Miler sići sa globalne turing scene.
U 9 od svojih 11 sezona u Svetskom prvenstvu bio je konačno prvi ili drugi, samo 2012. je “osvojio bronzu”, a samo 2006. završio je van godišnjeg podijuma.
Miler neće ostati upamćen “samo” kao rekorder po broju WTCC titula, pobeda, pol-pozicija, bodova, najbržih krugova i krugova provedenih u vođstvu, već i po nenadmašnoj sposobnosti kontrole automobila, veštine u kojoj mu nije bilo ravnog.
Slavnog Alzašanina sreli smo na ETCC finalu u Imoli, gde se našao u dvojakoj ulozi: kao vlasnik brojnih automobila u francuskoj GT tur seriji, koja je tog vikenda takođe nastupala na autodromu Enco i Dino Ferari, ali i kao čovek zadužen za predaju pehara na zvaničnoj ceremoniji posle trka ETC kupa. Za naš portal, detaljnije je opisao razloge koji su ga naveli na povlačenje i naznačio u kom pravcu bi se mogla kretati njegova profesionalna budućnost.
Tvoja odluka o povlačenju iz Svetskog prvenstva u određenoj meri je zatekla navijače i ljubitelje turinga. Ima i onih kod vlada mišljenje da nema WTCC-a bez tebe. Kako si se rešio na takvu radikalnu odluku?
– Pre svega, ne znam da li je to bilo neočekivano, ali meni je 47 godina, u jednom trenutku morate stati…
Ali Tarkvini ima 54!
– Istina, ali možda je Gabrijele izuzetniji od mene. Međutim, nije to samo pitanje godina, već i motivacije i želje, a moja želja nije onakva kakva bi na ovom nivou morala da postoji. Ne želim da prihvatim i ne želim da budem na ovom nivou sa takvom motivacijom ako mi konstruktor veruje. Moram da budem na 100%, ne na 80%. To je prvo, pitanje iskrenosti
Zatim, ne znam da li nema WTCC-a bez mene. WTCC je postojao i pre mene, postojaće i posle mene. Meni je bilo važno da tu odluku donesem, ali svakako nije bilo lako kad ste tako dugo na visokom nivou. Pogotovu uz sve predloge koji mi i dalje stižu. U isto vreme, meni je bilo važno da odustanem kad imam izbor da to uradim. Imao sam izbor da ostanem ili odem i odabrao sam da odem.
Kakav je ostanak bio u pitanju? Da li je bilo šanse da nastaviš u nekoj drugoj ekipi?
– Bilo je šanse. Neću da ulazim u detalje, ali postojala je mogućnost sa jednim drugim fabričkim timom, možda je bilo šanse sa “sitroenom” u Lebovom timu. Ja sam to već izveo 2013. sa starim “ševijem” i privatnim timom. Bilo je moguće da to ponovim, bilo je možda prilike da se borim i za titulu! Ali, ne – sada želim nešto drugo.
Nema šanse da se predomisliš, možda za 2018?
– Ne, objavio sam to i više ne mogu natrag. Više od toga ne mogu da kažem. Normalno, kad stanete, to je zauvek. Ali, ja u ovom trenutku prestajem sa WTCC-om, dakle idemo korak po korak.
Nedavno si rekao da si tokom 11 proteklih godina “disao” WTCC, da si ga sanjao si i imao košmare o njemu. Posle svega, mora da imaš neke određenije planove za budućnost.
– Svakako, ja već razmišljam o budućnosti, ali mi je želja da ne razmišljam previše i da ostavim sebi vremena. Već 25 godina, svake godine, u ovo doba sezone ja razmišljam o sledećoj sezoni. Sada najzad ne želim da razmišljam. Slušam ljude koji mi iznose različite predloge. Samo ih slušam i možda ću se jednog jutra probuditi i kazati – u redu, prihvatam tu ponudu. Na moje veliko iznenađenje, ovo je godina u kojoj mi je stiglo najviše predloga u poslednjih 20 godina. To je lepo, ali tek treba da vidim šta ću.
Dolazi li u obzir povratak vožnjama na ledu?
– Ne. Neću se više trkati na ledu. Voziću u Laponiji, sarađujem sa ljudima iz tamošnjeg centra za vožnju na ledu. Otići ću tamo na zimu, da se zabavim.
Sa snimka onbord kamere u Motegiju videlo se i čulo da nisi želeo da osvojiš trku tako da te Lopes propusti. Posle je i objašnjeno da je on to učinio samoinicijativno, ali tvoja prva reakcija bila je da to ne želiš.
– Naravno. Ja sam borac i ne želim tako da pobeđujem. OK, Pečito je sam odlučio da učini tako, ali sve i da je Sitroen doneo odluku, to bi bilo normalno. Ja sam to u prošlosti činio za neke vozače, neki su to ranije činili za mene. To je zato što auto-trke nisu individualni, već timski sport!
Osećam da su moj nivo i moja motivacija pomalo na silaznoj putanji, pa sam odmah znao da će ljudi reći da mi treba da me neko propusti da bih pobedio. Odmah su mi pala na pamet sva sra*a koja će se pojaviti. Znam to pogotovu zbog Argentine. Kada sam ja odlučio da ne napadam Hosea, ljudi su mislili da je to timska naredba Sitroena, a nije bila. Ali, i da jeste, to bi bilo normalno. Čemu cela ta priča ni zbog čega?
Apsolutno se ne kaješ što si se pridružio Sitroenu i što si sve svoje godine iskustva i znanja uložio u tri šampionske titule drugog čoveka?
– I da i ne. Kajem se što nisam pobedio ja, ali takav je život. Ali, ne kajem se što sam dao svoj maksimum. Sitroen me je angažovao i platio me je da dam svoj maksimum. Da budem iskren, i morao sam da dam maksimum. Tako sam i učinio. Dakle – nema kajanja, jer sam ja radio svoj posao.
Da li ti Sitroen ili FIA predlažu neku ulogu? Recimo, konsultant u Sitroen rejsingu, ili, da neka dužnost u, na primer, FIA komisiji za turing automobile?
– Imam neke predloge Sitroena u tom smislu, jer izgleda da su zadovoljni poslom koji sam za njih obavio. To je još jedna opcija koju imam, ali o njoj nisam još odlučio. Nisu to zapravo bili predlozi, to je više bio razgovor na temu da li bih mogao biti zainteresovan da radim ovo ili ono. Moj odgovor je bio – mogao bih biti. Kad god postoji predlog, moj odgovor je – da, kažite mi više o tome. Ne bi to bilo u reliju, ali u grupi PSA, tu su Pežo, Sitroen i DS, mogu da im pomognem.
U ovom trenutku od FIA direktno nije stiglo ništa. Još mi ništa jasno nisu predložili, možda i neće, ja to ne znam. Razgovarao sam i s Fransoa Ribeirom (WTCC promoter – prim.) i Eurosportom i to je nalikovalo na razgovor sa Sitroenom. Pitali su da li bih mogao da budem zainteresovan i rekao sam da bih mogao biti. Razgovori nisu odmakli dalje. Sve slušam, sačekaću, a u decembru ću odlučiti.
To znači da još nismo čuli poslednju reč Milera – trkača, da bi ipak mogao da se trkaš u nečemu, makar i povremeno?
– Da… Moguće je da ću se u nekom trenutku opet trkati. Ali, u ovom trenutku mi to nije na umu, niti je to moj cilj. Ali, imam tim, sa mnogo automobila i možda ću se trkati u nečemu. Možda u relikrosu, ili nečem sličnom. Imam jedan takav predlog o kojem tek treba da odlučim.
Relikros ti je inspirativno takmičenje?
– Jeste. U svakom slučaju, više vremena ću provoditi s porodicom – u decembru idem s njima na tromesečni odmor.
Kaži nam nešto više o Ivan Miler rejsingu.
– To je moj tim, drugačiji izazov. Imam ga četiri godine, učestvujemo u tri discipline: Mitdžet, Francuski superturizam i LMP3. Vozili smo i Porše kup. Redukovaćemo program za iduću godinu, fokusiraćemo se samo na LMP3 program, s ovim ostalim automobilima biću samo vozački instruktor, a trkaćemo se samo u LMP3. To je lepa priča, staram se o mladim vozačima, to mi pomaže da ostanem mlad.
Kada sam s njima, tu sam kao trener, veliki brat, ili šta već, ali ne pada mi na pamet da stavim kacigu i da vozim. Vreme je da se mladi pokažu. Da, ponekad vozim iz hobija, ali sam ove godine mislio da izvezem LMP3 trku pre Le Mana sa svojim sestrićem, on je u njoj učestvovao. Nažalost, nisu mi dopustili da startujem, jer su mi rekli da je moj FIA vozački rang isuviše visok. Zamolio sam organizatore da me puste da vozim, ali da me ne klasifikuju. Nažalost, oni to nisu prihvatili.
Od svih tvojih turing automobila (BMW, audi, voksol, seat, ševi, sitroen), kojeg ćeš se najradije sećati?
– Sećaću se svog sledećeg automobila! Ne želim da budem zagledan u prošlost. Počinje novi život i potražiću nove suvenire!
Sada izgledaš vrlo opušteno. Moramo da primetimo da se to razlikuje od utiska koji uobičajeno ostavljaš.
– Kad sam na trkama, moram da ostanem usredsređen na svoj posao. Kada se ne trkam, drugačiji sam. To vidite i sami.