Srpski automobilista Zoran Kastratović uspeo je da pretrči kompletan maraton u Barseloni!
On je ranije najavio da se sprema za polumaraton, ali je na kraju prošao kroz cilj na 42 kilometra i 195 metara.
Njegova najava da se sprema za trčanje izazvala je veliko interesovanje, pa smo odlučili da sa njim popričamo o utiscima koje nosi iz Španije.
“Kako sam već pričao, ideja se rodila kad sam pojačao kondicione treninge za trkačku sezonu, jer sam u prošlu ušao prilično nespreman. Ja sam takav čovek, uvek moram pred sebe da stavim neki cilj kako bih bio motivisan. U leto 2016. zacrtao sam sebi da ću da trčim Beogradski maraton i počeo sam da se pripremam. Međutim, ispostavilo se da će se ove godine maraton u našem gradu trčati istog vikenda kad se vozi CEZ na Hungaroringu i tako sam odlučio da odem u Barselonu”, objašnjava Kastro kako se našao sa još 20.500 takmičara na ulicama glavnog grada Katalonije.
On dodaje da je tek krajem novembra saznao da u Barseloni u martu polumaraton zapravo ne postoji, ali je nastavio sa pripremama iako je bio skeptičan da će moći da istrči 42 kilometra.
“Na mesec dana pred polazak intenzivirali smo treninge, dva trenera, Stefan Stanković i Stefan Rangelov, koja su trebala da trče sa mnom su se povredila i na kraju su oni krenuli put Barselone više kao podrška meni i Đorđu Mijatoviću sa kojim sam trenirao”, pojašnjava Kastro uz opasku da nikad u životu nije video jedno tako dobro organizovano takmičenje.
“Nosio sam broj 19.415. Nikad tako visok startni broj nisam imao”, šali se beogradski automobilista. “Pred start sam dobio majicu, na kraju me je čekala kabanica, neograničena količina napitaka za vraćanje elektrolita, gelova za osvežavanje mišića, sve vreme su nas pratile medicinske ekipe, na kraju su nas čekali maseri… Zaista je sve bilo fenomenalno. Ipak, najveći utisak je na mene ostavila energija na startu. Ta pozitivna trema je postojala kroz celu startnu proceduru, jer je moja grupa krenula više od pola sata kasnije u odnosu na prvu. Od tog adrenalina, u jednom trenutku sam osetio da mi se koče leva zadnja loža i levi list, koje sam ranije povređivao. Tada sam pomislio “Ja sam se pokvario, moram u boks!” (smeh)
Ipak je sve krenulo dobro. Prvih nekoliko kilometara je bilo sve u redu, Zoran je čak stigao da posmatra okolinu i publiku, a prva kriza je nastupila na osmom kilometru.
“Tada dolazi do klasičnog trkačkog problema sa bolom u slezini. Tu sam malo usporio, povratio se, nastavio. Druga slična kriza je bila na 16. kilometru, a na 21. kilometru sam definitivno odlučio da trčim dalje i da vidim koliko mogu. Najveća kriza je nastupila na 25. kilometru i trajala je do 31. Postajalo je sve teže, ali sam pomislio da, ako sam prešao 31, mogu i 42! Puno mi je pomoglo i što sam imao trkačkog partnera, sa kojim sam trenirao, bez kog ne znam da li bi mi pošlo za rukom da završim”.
Kao najneverovatniji doživaljaj Kastro ističe trenutak kad je Đorđe posle 20. kilometara imao veliku krizu i počeo da posustaje.
“Ja sam usporio, gledao sam gde je hitna pomoć, pokušao sam da stanem, ali nisam uspeo da ukočim. Meni je bilo neverovatno da apsolutno nisam uspeo da se zaustavim, kao da sam na nekakvim erbegovima i jedva sam nekako prešao u hod. Đorđe se u međuvremenu oporavio i nastavili smo, lakšim tempom”.
Kastratoviću, naravno, nije bio važan rezultat, ali kaže da je od 17.000 ljudi koji su završili maraton, on kroz cilj prošao ukupno oko 15.000 mesta. Lepo je što je svaki takmičar kome je pošlo za rukom da istrči distancu na kraju dobio medalju sa svojim vremenom (na Kastrovoj piše 5 sati i 21 minut), kao uspomenu na poduhvat.
Neminovno se nametnulo i pitanje koliko je različit adrenalin na auto-trci u odnosu na trkački.
“Adrenalin je adrenalin, uvek je isti. U automobilu se on povećava na startu, silniji je, ali traje kraće. Kod trčanja je slabiji, ali traje svih 42 kilometra, uz povremeno pojačavanje. Desilo mi se da sam protrčao pored neke bine gde su muzičari svirali pesmu koju jako volim. Tu je već bio povećan i endorfin (smeh). Ipak, bolje me rade trke automobila i ostajem u tom sportu, ali već merkam maraton u Amsterdamu u oktobru!”, završava Kastratović.
Свака част Касто, само напред. Подршка од великог Субаруовца.