Srpski automobilista Zoran Kastratović debitovao je prošlog vikenda u Naskar Evroseriji na autodromu Grobnik.
On je prvi Srbin koji se našao u ovom prestižnom takmičenju, vozio je za ekipu NotOnlyMotorsport , pod vođstvom Luke Đovanelija, a zbog sticaja okolnosti nije startovao u prvoj trci, dok je u drugoj sa poslednjeg stigao do 16. mesta.
“Auto koji sam vozio delio sam sa vozačem iz PRO klase, koji je imao peh u svojoj trci, kad je oštetio motor. Ekipa se trudila da osposobi auto do mog sprinta, ali zamena motora nije mogla da se obavi za četiri sata i morao sam da propustim prvu trku”, objašnjava Kastratović.
Prvi izlazak na stazu bio je sasvim novo iskustvo za našeg iskusnog trkača, jer auto koji je vozio ne liči ni na jedan koji je u svojoj bogatoj karijeri vozio.
“Vozio sam automobile i sa prednjom i sa zadnjom vučom, a ovaj mogu da uporedim jedino sa kartingom, samo sa 450 konja! Sve što sam ranije vozio nije mi pomoglo, Naskar auto moraš da shvatiš, njegovu težinu, način upravljanja… Mašina je na veoma niskom tehničkom nivou, kao da je iz sedamdesetih godina prošlog veka. Auto je prilično limitiran i nema mnogo lutanja u setapu. Sve što sam imao ideju da eventualno promenim nije bilo moguće, jer to možeš sa svojim autom i svojom ekipom, a ovde je sve i vremenski ograničeno i delio sam kokpit sa drugim trkačem”.
Kastratović kaže da je Naskar za njega bio novi izazov i veliko i lepo iskustvo, i da je rezultat bio irelevantan.
“Ja sam napravio grešku, jer sam pokušao da ga vozim kao svaki drugi auto. Tamo gde misliš da ne možeš da staneš, auto stane. Na pravcima nije spektakularno brz, ali brzina kroz krivine je sjajna, auto je fluidniji, mora da se vozi opušteno, a sve vreme na ivici. Voziš se kao po ledu. Ja sam imao malo kilometara, svega dva treninga i kvalifikacije pre trke, ali sam uspeo barem da shvatim kako funkcioniše”, priznaje on.
“Druga nepoznanica za mene bila je veličina točkova od 15 inča sa profilom od 70 cm. Ti točkovi su i jedan od razloga zašto se auto tako fluidno vozi, što daje taj osećaj da beži. Guma se drugačije ponaša od svih pneumatika na kojima sam se trkao, a probao sam skoro sve proizvođače, pa je i zato kilometraža veoma bitan faktor”.
“Na treningu sam bio stegnut, menjač je sa četiri brzine i veoma tvrd, pri svakoj promeni sve puca, lomi se, odvikao sam se od takvih mašina. Volan je servo, ali je veliki, sve mora da se radi sporije, a da se vozi brže. Takođe mi je smetalo što je auto ekstremno nepregledan, sa malim retrovizorima. Sve o čemu sam razmišljao da može da bude problem, nije bio problem, nailazio sam na neke neverovatne prepreke”.
“Nisam očekivao da ću da napravim neko čudo, iako su mnogi očekivali, prvi izlazak je bio strašno spor, na drugom treningu sam skinuo 2-3 sekunde, i svaki sledeći izlazak je bio sve bolji. Kvalifikacije su bile dva puta prekidane zbog izletanja, pa i nije bilo vremena da se to vreme popravi, tako dam se kvalifikovao kao 22. od 30 automobila. Naoštrio sam se za prvu trku, ali se desilo da auto nije bio osposobljen, pa sam u drugom sprintu startovao sa začelja jer nisam imao vreme iz trke 1 po kojoj se pravi startni raspored”.
“Ideja za drugu trku mi je nije bila da jurim rezultat, već da nastavim da učim i da ne napravim neku štetu na autu. Sa poslednjeg mesta sam se probio do 16, što nije neki veliki uspeh, ali sam prošao kroz cilj i to mi je bilo bitno”.
Naš as se osvrnuo i na konkurenciju, ali nije mogao sa sigurnošću da kaže ništa o svom potencijalnom učešću u narednoj sezoni ove serije.
“Ljudi uopšte nisu svesni koliko dobrih vozača ima u Naskar Evroseriji, posebno u PRO klasi. Možeš biti prvak neke formule ili GT serije, a opet da budeš loš u Naskaru. Na početku sam bio pomalo frustriran, jer Grobnik odlično poznajem, ali mi to ništa nije značilo jer se Naskar vozi drugačijim putanjama. Možda je bilo bolje da sam vozio Zolder, jer mi se sada čini da je lakše da jednom početniku sve bude novo. Ja sam pokušavao da ga vozim kao turing auto, a on se uopšte ne vozi tako”.
“Još mi se nisu slegli utisci, pa ne mogu jasno da kažem šta mislim o Naskaru i da li bi ta serija zadovoljila ono što ja očekujem od trkanja. Jeste mi se dopalo, ali je njihov kalendar veoma komplikovan, idu po celoj Evropi, čak i na sever Finske gde je u planu trka po ledu. Nisam siguran da bih mogao da obezbedim sredstva za celu sezonu, ali se nadam da ću moći ponovo da gostujem na nekoj od trka. Mogu da vidim sebe tamo, ali sve zavisi od finansija. Moram da se zahvalim mom sponzoru kompaniji Neo tools, koja mi je izašla u susret i obezbedila sredstva da se oprobam u Naskaru. Nadam se da ćemo nastaviti saradnju i u 2023.”.
Kastratović je pohvalio i organizaciju Naskar vikenda u Hrvatskoj, koja je na veoma visokom nivou, a prijatno ga je iznenadio i broj gledalaca koji su došli na Grobnik.
“Tek kad sam proveo ceo vikend u Naskaru shvatio sam koliko sve sjajno funkcioniše sa svega šestoro ljudi u organizaciji. Oni su non-stop na radio vezi, svi su uključeni u apsolutno svaki problem u svakom timu i sve rešavaju u rekordnom roku. Kad se desio peh sa autom koji je stavio pod sumnju hoću li moći da vozim, ja sam za pet minuta dobio odgovore na sva pitanja. Na stazi je u svakom trenutku kamion sa svim delovima i vozila se u kratkom roku repariraju. To su isti automobili, praktično monomarka, sa Ševroletovim motorima, samo se maske menjaju, prema potrebi. I nikad više publike na Grobniku nisam video”, završava Kastratović.