DTM sezona 2018. startovala je pre nepune dve sedmice odličnim trkama na Hokenhajmringu, a posebno atraktivan bio je nedeljni duel Tima Gloka i Garija Pafeta, koji je, vrata uz vrata, vođen tokom desetak krugova i koji je doneo osam promena u vođstvu.
Pomenuta dvojica pilota su i osvajala trke u Baden-Virtembergu, Pafet prvu a Glok drugu, ali je, kako je to BMW vozač umesno primetio, pravi pobednik bio DTM.
Sledeća stanica šampionata je istočnonemački Lauzicring, gde se voze ovogodišnje trke 3 i 4. U opticaju je ovog puta gran pri konfiguracija od 4,579 kilometara koja se smatra tehnički prohtevnom. Presvučena je glatkim asfaltom fine strukture koji pruža slabo prianjanje.
Pista ima 14 krivina i samo nekoliko pravaca, što akcenat stavlja na prenos snage na podlogu u vijugavim sekcijama, utoliko više što je aerodinamički potisak DTM automobila ove sezone ciljano snižen za jednu trećinu prošlogodišnjeg.
“Kako nije dozvoljeno zagrevati set pneumatika, pritisak vazduha u hladnim gumama mora da bude korektan posle zaustavljanja u boksu. Tek tada je moguće “ventus rejs” gume brzo zagrejati na njihovu idealnu radnu temperaturu. Na glatkoj površini Lauzicringa to je veoma važno, jer je aeropotisak na prednjem kraju automobila redukovan, pa je mehaničko prianjanje koje stvaraju gume od izuzetnog značaja”, ističe glavni inženjer Hankuka Tomas Baltes.
Lauzicring ima još jednu specifičnost. Određeni delovi površine piste, naročito oni na kraju brzih sekcija, umeju da budu neravni. To otežava kočenje za oštre krivine, jer u tim zonama automobili nekontrolisano poskakuju.
“Na Lauzicringu je ključno imati uravnotežen setap automobila”, dodaje Baltes. “Ako je setap isuviše agresivan, vozači će imati problema jer će im automobili poskakivati. Ako je isuviše defanzivan, može da im fali prianjanje na glatkoj površini. Kako automobili ne stvaraju onoliko aerodinamičkog potiska kao ranije, timovi sa aspekta guma mogu da idu još bliže limitu.”