Opšte je poznato: kada Tom Koronel dođe u Japan kako bi se trkao, njemu je to kao povratak kući.
Holandski šoumen je tamo proveo lep i uspešan period između 1996. i 1999. godine. U toj fazi karijere osvojio je nacionalni F3 šampionat, kao i Formulu Nipon (danas Super formula), a potom se odlučio na prelazak u turing kategoriju, u kojoj je aktivan i danas.
Koronela i njegovu Komtuju “kupru” očekuje japanska runda Svetskog turing kupa i uoči takmičarskog vikenda na Suzuki, trkač iz Nardena prisetio se svojih slavnih dana u Zemlji izlazećeg sunca, dana kojima je malo nedostajalo da se nikada ne dogode.
Japan je odigrao veliku ulogu u tvojoj karijeri. Otkud ideja da uopšte odeš tamo?
“Nisam imao budžet da nastavim u Evropi i (holandski trkač) Jan Lamers savetovao je TOM’S Tojota timu da razgovara sa mnom. Kada su me pozvali i pitali da li želim da vozim Formulu 3 u Japanu 1996, izvinio sam se, kazao da me to ne zanima i spustio slušalicu. Deset minuta kasnije, pozvao je Lamers i rekao: ‘Tome, mislim da moramo da pričamo. To je profesionalno trkanje, dobar korak za tvoju karijeru i savetujem ti da ideš u Japan i da se tamo trkaš’. On je imao profesionalnu karijeru u Japanu, u Holandiji mi je bio dobar savetnik, pa sam pomislio da bi možda trebalo da počnem da ga slušam i razgovaram sa timom TOM’S. To je ispalo zabavno, jer su se iz ekipe ponovo javili, pitali me da li sam pričao sa Janom i tražili da ne prekinem vezu. To je bilo lepo. Naravno, to je bio početak moje karijere profesionalnog trkača, jer su mi ponudili platu, stan i odatle je krenula lepa karijera.”
Japan ti je daleko od kuće i iziskivao je promenu životnog stila. Kako je to prošlo?
“To je bio jedan od razloga zbog kojih sam na početku rekao da me to ne zanima! Naravno, Japan je drugačija kultura i morate da se naviknete na stil života u Japanu, način na koji se radi. Ali, počeo sam sve to mnogo da poštujem. U osnovi, to mi je bio sledeći korak u životu, da razumem drugačiji način života poštovanje, a i da se malo primirim, jer ja sam bio prilično divlja osoba kad sam bio mlad! Dobio sam vreme da porazmislim o životu i sledećim koracima. I, upalilo je.”
Dakle, to je bio pravi potez?
“Savršen potez, jer je to bila moja sledeća avantura i sve je ispalo vrlo dobro. Tamo sam osvojio sve šampionate, Formulu 3, Formulu Nipon, dva puta Ol-star GT trku. Kao vozač privatne Honde bio sam drugi u GT šampionatu 1998. Uvek smo bili najbrža “honda”, s najboljim rezultatima, ali nam je pre poslednje trke pukao kardan i zato smo izgubili titulu”
Osim što si tamo bio uspešan, kako ti je još pomogao prelazak u Japan?
“Što se tiče karijere, to je bio najbolji potez, puna koncentracija samo na jedno. Posvećujete 100 odsto svog vremena trkanju, ne morate da zarađujete za život radeći druge stvari. Fokus je bio samo na tome, ali je bilo dobro što sam tamo bio s drugim trkačim, kao što su Mihael Krum, Pedro de la Rosa, Ralf Šumaher, Norberto Fontana, Marko Apičela, bilo ih je toliko mnogo. Uvek smo bili zajedno, što je takođe lepo jer su tamo počela neka lepa prijateljstva.”
Da li si oklevao s odlaskom u Japan jer si se bojao da će ti se zatvoriti vrata Formule 1?
“To mi je otvorilo vrata Formule 1 jer je Formula Nipon u toj fazi bila mnogo jača od Formule 3000. F1 vozači su dolazili u Japan, Irvajn, Takagi, Šumaher, De la Rosa. Automobili su imali veći aeropotisak, jače prianjanje. Imao sam F1 test, ali ne i novac da se trkam.”
Nedostajao ti je dom?
“Apsolutno. Bilo je i pozitivnih i negativnih stvari. Društveni život vam potpuno nestane, vaši prijatelji, porodica, uobičajene navike. Vaša prošlost ne postoji i to su bila teška vremena. Ponekad odete kući i pričate s prijateljima, ali se veze gube, a tada niste imali internet ili društvene mreže kao danas. Vremena su bila mnogo drugačija.”
Ipak, proživeo si mnogo lepih trenutaka, pa mora biti da ti prija predstojeća WTCR trka na Suzuki?
“Prvu WTCC pobedu postigao sam na Okajami 2008, po kiši. Napravio sam poseban izbor guma, slikovi napred, kišne gume pozadi. Moja druga pobeda stigla je na Suzuki, jasno je da je taj osećaj kao da sam kod kuće vrlo važan, jer vam daje više snage, više usredsređenosti, lagodnije vam je u okruženju u kojem se nalazite. Takav je moj osećaj kad odem u Japan – prvi put sam bio mlad, ali sam se tamo naučio poštovanju, poverenju i iskrenosti.”
Imaš i priličan broj japanskih navijača?
“Tamo sam ih uvek imao zbog uspeha koje sam postizao. Ostajem u kontaktu s njima posredstvom društvenih mreža i uvek mi prija njihova podrška.”
Suzuka ima veze s Holandijom…
“Projektovao ju je Holanđanin Džon Hugenholc, isti čovek koji je u mojoj zemlji projektovao Zandvort. Gospodinu (Soičiru) Hondi toliko se dopao Zandvort sa svojim uzbrdicama i nizbrdicama da je zamolio Hugenholca da izvede to isto kada bude stvarao Suzuku.”
Govoreći o Suzuki, ti dobro poznaješ njenu istočnu konfiguraciju, na kojoj se vozi WTCR runda. Šta misliš o njoj?
“Pobedio sam na Suzuki Istok 2011. i 2013, pa su mi uspomene lepe. Staza je dobra za predstavu, a predstava je deo našeg posla. Konfiguracija je dobra i za navijače. Kada sam pobedio 2013, Mehdi Benani je vodio, ali sam ga prestigao u drugoj krivini, tako što sam mu prišao za napad u krivini 1 i tako ga dekoncentrisao. Prilično je zanimljiva i poslednja krivina, ide desno i uzbrdo. Za razliku od drugih srednjebrzih krivina, tamo auto ume da se zanjiše i ako neko pogreši, možete da ga prestignete.”