Ruki šampion TCR Nemačka, Luka Engstler, došao je na autodrom Adrija s ambicijom da završi kao jedan od prva tri vozača u konačnom plasmanu ovogodišnjeg TCR Trofeja Evropa.
Tinejdžer iz Vigenzbaha zabeležio je dva treća i jedno četvrto mesto na testovima u petak, čime je pokazao da njegov “golf” definitivno poseduje tempo za željeni rezultat. Lukini izgledi su utoliko bolji kad se uzme u obzir da “hjundai i30 N TCR” ovog vikenda ne može da osvaja bodove, odnosno da se tretira kao transparentan.
S Engstlerom smo napravili kratak pregled njegove karijere u turingu koja ne traje ni celu sezonu, a već je donela lepe rezultate.
“Kao što znate, vozio sam Formulu 4, a onda smo odlučili da se takmičim u TCR Nemačka”, počinje priču sin Franca Engstlera. “Za nju sam se pripremao vozeći TCR Bliski Istok. Početni korak je bio vrlo dobar, i sve to zahvaljujući mom ocu, koji je kazao da nam Formula 4 ne znači ništa i da idemo u turing trkanje.”
– Mislim da smo pokazali da imamo pravu brzinu, osvojili smo prvu trku TCR Bliski Istok u Dubaiju. Na Zahsenringu sam osvojio i prvu pol-poziciju za Folksvagen u TCR Nemačka, druge su stečene u inverznim startovima. Ja sam bio prvi vozač “golfa” koji je osvojio pol-poziciju.
– Taj start sam uprskao, izgubio sam živce, to je bila stopostotno moja greška. Kad startujete prvi ispred 39 automobila, osećate samo želju da im pobegnete. Ali, o tome ne moram mnogo da razmišljam, meni je 17 godina, osvojio sam prvu titulu u karijeri, ruki šampionat TCR Nemačka. Bilo je prilično teško, ali napravio sam velike korake i u apsolutnom plasmanu, završio sam kao apsolutno dvanaesti, najbolje rangirani vozač “folksvagena”. Godina nam je bila skoro savršena.
– Sada želimo da na Adriji završimo u istom stilu. Mislim da nam je brzina dobra, bio sam treći i četvrti na testovima. Ovde će biti teško protiv “honde”, to smo znali, one su vrlo brze na ovoj stazi. Kao i uvek, napadaćemo kao ludi i pokušaćemo da osvojimo trku.
Ovog vikenda svi voze Jokohama pneumatike, dok se u Nemačkoj vozi Hankuk. Kolika je razlika?
– Naravno, razlika je velika. U kvalifikacijama, na “jokohama” gumama imate jedan brzi krug i tu je kraj. S “hankukom” imate dva ili tri brza kruga, s “mišlenom” pet. Vrlo je teško izvesti savršene kvalifikacije, jer ako izađete krug kasnije, ili malo proklizate u brzom krugu, odmah ste tri desetinke sporiji. Biće nam teško, ali mnogo smo testirali, ekipa je pronašla vrlo dobar setap i sada možemo da se trkamo!
Ambicija je da osvojiš TCR Trofej Evropa na Adriji?
– Naravno da mi je cilj da osvojim trku. Ali, moj glavni cilj je da završim na podijumu u evropskom finalu, mislim da je to sasvim dobro za 17-godišnjaka. Brzinu za to imamo. Teško će nam biti da pobedimo u konkurenciji “hjundaija” i “honde”, ali o “hjundaiju” i ne razmišljam, on ne osvaja poene. Borićemo se.
Kako je protekla tvoja transformacija od formula do turing trkača?
– Pre svega, u Formuli 4 nemate krov (smeh), u TCR-u imate. Samo mogu da se zahvalim ocu, mnogo mi je pomogao u turing automobilima. Kada sam testirao, dovozili bismo i drugi auto sa sobom, on je sedao u njega i vozio kada i ja. Trenirao me je i podučavao vožnji u zavetrini, trkanju. Kao u kartingu, ovde ima kontakata, borite se vrata uz vrata, sve se to razlikuje od Formule 4.
Napravio sam veliku grešku na rundi u Nirburgringu, ostavio sam otvoren prolaz i onda su drugi vozači počeli da me prolaze, dobio sam i udarac, ali to su stvari iz kojih izvlačite pouke i kako se u borbi vozi agresivnije.
Pri kraju sezone TCR Nemačka, pokazao si da si naučio i kada da ne insistiraš previše na borbi.
– Naravno. Znali smo da na Hokenhajmu nemamo šanse s “golfom”, jer nam je u maksimalnoj brzini na pravcu nedostajalo 11 km/h u odnosu na “audi”.
Možeš sebe u dolazećim godinama da zamisliš kao turing trkača, ili barem kako se i dalje trkaš u nečemu s krovom?
– Mislim da je tako. U ovom trenutku ne razmatramo formule. Sledeći korak dogodine su TCR Nemačka i TCR Bliski Istok. Voziću i neke 24-časovne trke za Folksvagen. Veoma mi je drago što ovako rano mogu da objavim da vozim TCR Nemačka u “folksvagenu”, s istom ekipom, mehaničarima, inženjerima. Cilj nam je da godinu završimo u prva tri apsolutno, jer je ruki period za mene završen i sad ću morati još više da se trudim da bih stigao na podijum.
Planiraš neki start u Internacionalnoj seriji?
– Videćemo kako bude išlo. Gde ću konačno voziti, to je odluka Folksvagena. Na Ošerslebenu smo ove godine vozili i Internacionalnu, jer smo želeli da pokažemo da TCR Nemačka nije na nižem nivou. U kvalifikacijama sam imao tehnički problem, da njega nije bilo, osvojio bih pol-poziciju, 3 desetinke ispred Đanija Morbidelija. Dakle, vozači koji su na vrhu u TCR Nemačka mogu da budu na čelu i u TCR Internacionalnoj. To smo jedino i želeli da pokažemo, da smo dovoljno brzi da se trkamo s Robom Hafom, Morbidelijem, Pepeom Oriolom i mislim da nam je to lepo uspelo.
Koliko je komplikovano voziti kvalifikacije u seriji kao što je TCR Nemačka? Iako se kvalifikujete u grupama, učesnika je ipak mnogo.
– Takmičara je mnogo, ali tu moram da se zahvalim inženjeru, jer on planira kad treba da izađem na stazu. Kad smo osvojili pol-poziciju, imali smo dobru strategiju i izašli smo iz boksa u periodu kad su drugi vozači završili svoju prvu turu brzih krugova i otišli da montiraju nove gume. Ja sam imao samo dva kruga, bez šanse da ponovim nastup na novim gumama. Tada je presija još veća. Ja se uvek trudim da osvojim pol-poziciju, ali kada vas i ljudi iz Folksvagena bodre u Q2 i kažu da znaju da vi to možete, e tada pritisak postaje ogroman.
Da li je i koliko lakše kada je konkurenata manje?
– Naravno, ali i zavisi od staze. Kad ste na Hokenhajmu, tu nema šanse da izvezete dobar krug bez zavetrine. To ne možete sami, potrebno je da ima još automobila. Ovde, na Adriji, mislim da ima 22 automobila, ili nešto slično, a na ovako maloj stazi takođe je jako teško. Morate stalno da signalizirate sporijima da ste u brzom krugu i da vam se sklone, jer imate samo taj jedan krug na Jokohama gumama. Ako vas neko ne vidi, ili napravi samo malu grešku – ispali ste. Zato će presija sutra biti visoka, ali mislim da možemo da se istaknemo.
Tvoja tinejdž generacija sve je istaknutija na TCR sceni. Osim tebe, zapažene uloge igraju i Atila Taši i Đakomo Altoe…
– Tako je, tako i treba da bude. Opet, tu su i ljudi kao Gabrijele Tarkvini. On se trka ovog vikenda i pitao sam ga kako je tako star, a i dalje tako je*eno brz (smeh). Ozbiljno govoreći, meni je čast da vozim trku u kojoj je i Tarkvini, od njega toliko puno može da se nauči. Kad vozite zajedno s njim, ili s Robom Hafom, kao što je bio slučaj na Ošerslebenu, nikom ne morate ništa da objašnjavate o svojim performansama ili vremenima, ti vozači su referenca i merilo kako ste se pokazali.
Sećam se da sam kao mali gledao sve trke svog oca u Svetskom turing šampionatu, a njih je vozio i Rob Haf. Navijao sam za njega, a sad sam došao dotle da se trkam s njim. Svakako, prvo sam ga zamolio za zajedničku fotografiju, on mi je na određeni način bio idol.