Vozač Honde Norbert Mihelis bio je specijalni gost konferencije za medije na kojoj je Dušan Borković najavio WTCC sezonu 2015. Susret u Beogradu iskoristili smo da s mađarskim automobilistom porazgovaramo o dolazećoj takmičarskoj godini, efektima tehničkih izmena na „siviku“ i njegovom novom statusu u Hondi.
Počevši kao trkač u virtuelnom svetu, Norbi je prešao put od prvaka nacionalnih kup takmičenja, preko pobednika Seat leon Evrokupa i osvajača Jokohama trofeja, do etabliranog WTCC asa koji je, iako privatnik, završio ispred fabričkih pilota „sivika“ i bio prvi pratilac Sitroenove trojke u 2014.
Superstar u rodnoj Mađarskoj, Mihelis generalno uživa reputaciju jednog od najboljih i najpopularnihih vozača u Svetskom turing šampionatu. Sumnje nema: uz odgovarajuću tehniku, on je kadar da se umeša u borbu za titulu. Što je najlepše, ostao je nepretenciozan, skroman i otvoren kao kada ga je pre četiri i po godine potpisnik ovih redova upoznao.
Učestvovao si na testu fabričke Honde zajedno sa fabričkim vozačima. Da li je to bilo iznenađenje?
– Jeste. Nedelju dana posle trke u Makauu, pozvali su me da se spremim, jer je fabrički tim išao u Aragon i tamo su im bile potrebne i moje veštine. To je bilo fantastično i bio sam ponosan na sebe. Srećom sve je prošlo dobro – testirao sam jedan dan na Aragonu i to mi je bilo kao Božićni poklon. Nisam bio siguran da li su bili zadovoljni mnome i kakvi su planovi za budućnost. Velika je stvar što su me pozvali i drugi put, to mi je pokazalo da sam verovatno obavio dobar posao.
Šef J.A.S. motorsporta Alesandro Marijani pohvalio je tvoj doprinos testiranju.
– Ako možete da doprinesete uz vozača kakav je Gabrijele Tarkvini, to je divan osećaj. Zahvalan sam za pruženu priliku. Znam da moram da popravim svoje veštine u razvoju automobila. Naravno, morate poboljšati i trkačke veštine, ali je veoma važno da se unapredite i s tehničke strane, da bi rezultati bilo bolji. Mogućnost da budem na testu i da radim sa fabričkim timom predstavlja veliki korak u mojoj karijeri.
Da li je istina da si prešao više test kilometara od Monteira?
– Jeste. Vozio sam dva dana, a Tijago jedan. Prešao sam oko 700 kilometara bez ikakvih problema, što je prilično. Gabrijele je imao pet test dana i mislim da je prešao dva i po puta više kilometara od mene.
Pošto si isprobao unapređeni „sivik“ za 2015, gde vidiš poboljšanja u odnosu na verziju 2014?
– Motor je veliko poboljšanje u odnosu na prošlu godinu, a to je i bilo neophodno – na stazama gde je bila potrebna velika krajnja brzina, nedostajale su nam performanse. Dobro je što sam kao vozač odmah mogao da osetim poboljšanja, bez potrebe da gledam u podatke telemetrije, to je obično dobar znak.
Pored toga, ima unapređenja na prednjem delu, na aerodinamici. Više je aeropotiska, što nam može pomoći na stazama kakva je Slovakija ring, gde ima mnogo brzih i srednjebrzih krivina. Imamo i unapređenja na prednjem i zadnjem oslanjanju, što će generalno pomoći balansu automobila.
Da li bi rekao da je „sivik“ sada bitno poboljšan auto?
– On to jeste, ali moramo biti realni, naročito u poređenju sa Sitroenom. Oni su prošle godine bili dva koraka ispred svih ostalih. Nisam siguran da čak ni sa mnogo unapređenim automobilom možemo biti na istom nivou kao oni. Ubeđen sam da smo se od svih proizvođača mi najviše poboljšali, ali je nemoguće kazati da li je to dovoljno da budemo na istom nivou kao Sitroen.
U 2014. bio si ukupno četvrti u vozačkom poretku, prvi iza postave Sitroena i najbolji pilot Honde. Jesi li time bio iznenađen?
– Bio sam, pogotovu ako imate u vidu da mi prvi deo sezone nije prošao baš najbolje, imali smo tehničkih problema, izgubili smo mnogo poena. Da mi je posle Salcburga iko rekao da ću završiti ispred fabričkih vozača, sigurno mu ne bih verovao. Ali, bili smo odlični u finim podešavanjima automobila i stalni u osvajanju bodova na svakoj trci. Stalnost i brzina su ključ za uspeh u ovom šampionatu, što se videlo i u borbi za titulu prvaka. Cilj mi je da u 2015. budem konstantan i da možda osvojim barem jednu trku.
Kada kažeš „odlični u finim podešavanjima“, misliš na svoj tim Zenge motorsport, ili na fabričku Hondu?
– To je bio Zenge, ali i Honda, jer je bilo i finih podešavanja motora. Naravno, J.A.S. je testirao, ali je bilo jako teško da se za kratko vreme razviju delovi koji su testirani i koji su jasno poboljšanje. Videli ste u Argentini – doneli su neke nove delove za oslanjanje, ali to nije naročito dobro funkcionisalo. Ne zato što je J.A.S. loš tim, već samo zato što nisu imali vremena da to fino podese.
Kako je sezona odmicala, sve „honde“ su se poboljšale zahvaljujući unapređenjima J.A.S-a i Honde. Ali, mislim da su ključ za moje četvrto mesto bila unapređenja koja smo mi u Zenge motorsportu izveli.
Zenge je ipak mali privatni tim, znači li to da neke stvari znate i radite bolje od drugih?
– Morate uzeti u obzir da je to i lakša pozicija. Naravno da nemate sve mogućnosti, ali s psihološkog stanovišta – nema nikakve presije. To znači da radite stabilno i meni je ta pozicija mnogo lakša nego ona fabričkih vozača.
Ako je Sitroen dva koraka ispred svih, možeš li da odrediš koliko je jači u kom segmentu, na primer na kočenju, u aerodinamici, snazi motora, upravljanju…
– Vrlo teško, skoro nemoguće. Već sam oblik „C-elizea“ je prednost, on je limuzina i sa stanovišta otpora vazduha mnogo je aerodinamički efikasniji od hečbek „sivika“. „Sitroen“ ima snažan motor, vrlo dobru trakciju – tu im je mnogo pomoglo znanje sa relija, pogotovu u ubrzanju iz sporih krivina, u prenosu snage na asfalt.
I, oni su imali neverovatno dobre vozače – Pečito, Ivan, Sebastijan Leb… Uz takvu postavu, teško je želeti nešto više. Nije samo tehnika, ceo paket im omogućuje da budu ispred svih ostalih. Dobra referenca ove godine biće Mehdi Benani. Tu će se videti koliko je za performanse zaslužan vozač, a koliko automobil.
Jedina Hondina prednost prošle godine bio je raketni start iz mesta.
– Slažem se, ali će ove godine razlike u maksimalnim brzinama biti mnogo manje nego 2014. I ako to uspemo da postignemo, vremena krugova će se mnogo poboljšati.
U Barseloni si kazao da ti Jokohama trofej više nije cilj. Ti si ga već osvojio 2012.
– Zato nisam siguran ni da će me pustiti da se takmičim u njemu – čujem da Rikardu Rajdelu neće biti dopušteno. Ali ako mi i dozvole (a jesu! – prim. aut.), pošto sam prošle godine završio ukupno četvrti, cilj mi nije da osvojim Jokohama trofej. Naravno, to je lepo, ali ja sam to već postigao 2012. Nekad morate da usporite, da vozite strateški da biste osvojili poene za Jokohama trofej, a ja to više ne želim da radim.
Ti zapravo nišaniš pobede u trci 1, a ne one sa inverznog starta?
– Naravno da ću biti srećan i ako osvojim trku 2, ali trka 1 pokazuje potencijal vašeg paketa. Ako ne možete da osvojite trku 1, ne možete da osvojite šampionat. Možete imati sreće i osvajati trke 2 zbog povoljne startne pozicije ili konfiguracije staze, tamo gde nije moguće preticati, ali tako se postižu rezultati s vremena na vreme. Meðutim, potrebni su vam stalni plasmani na podijumu i osvojene trke 1 da biste mogli da se borite za finiš na podijumu na kraju godine.
Osim starta u Superstars seriji na Hungaroringu 2012, ne sećam se da si pokušavao u drugim takmičarskim kategorijama. Ne želiš to, ne treba ti, nemaš takve ambicije?
– Imam neke ideje, ali zasad još imam ciljeva u WTCC koje treba da ostvarim. I nije bilo zaista profesionalnih ponuda. Takođe, ako se bilo šta imalo kosi sa WTCC projektom, ja to ne želim. Kao trkač, volim da se takmičim, ali je glavno da uštedim svu svoju energiju za WTCC. Naravno, ako imam ponudu kao Superstars, ili Lamborgini supertrofeo, koji sam vozio 2010. godine, i ako imam vremena, rado ću pokušati, ali mi WTCC iz godine u godinu uzima sve više i više energije, pogotovu što sam sve uspešniji i želim da nastavim taj trend.
Možeš li da nam kažeš nešto više o TCR programu vlasnika tvog tima Zoltana Zengea? On tamo treba da ima tri automobila…
– Pričao sam mnogo s njim i bio je veoma zagrejan za TCR, ali mi nikad nije rekao da će definitivno učestvovati. Mislim da je njemu važno da nađe nove talente s kojima može da radi, a TCR je savršena serija da razvije ili pronađe nove vozače koji možda jednog dana mogu da se takmiče i u WTCC-u.
Zoltana zanimaju samo mađarski trkači?
– Mislim da je tako. Budžet morate pronaći u Mađarskoj, a mađarska kompanija najverovatnije će dati novac samo ako imate mađarski tim sa mađarskim talentima.
Kako komentarišeš tezu da u tvojoj zemlji postoji „velika četvorka“ u trkama na krugu, koju činite ti, Norbert Kiš, Tamaš Pal Kiš i Gabor Veber?
– Ah, velika četvorka… U Mađarskoj ima mnogo talenata. Tamaš Pal Kiš je bio AutoGP vicešampion. Norbert Kiš je neverovatno talentovan i osvojio je Evropski kup u trkama kamiona prošle godine. Gabor Veber je bio malerozan u Seat leon Evrokupu. Da imaju šansu da se poput mene trkaju u WTCC-u, najverovatnije bi bili slično konkurentni.
Ali, ja vozim i dosta trka na simulatorima, pogotovu zimi, kad nemamo pravih trka i u Mađarskoj se pojavljuje prosto neverovatna mlada generacija talentovanih tinejdžera. Ubeđen sam da mogu da doguraju jako daleko, samo ako neko ima oko da ih pronađe.
Vratimo se na WTCC. Lopes ima 31 godinu, Miler ima više iskustva, ali je i 15 godina stariji. Da li je to znak da godine postaju faktor u ovom šampionatu? Lopes je to čak nagovestio…
– Ne. Ne mislim da je da je to fer upoređenje i ne mislim da to ima veze s godinama. One su veći faktor u formulama, gde telo doživljava veliki stres i tu ste hendikepirani u poređenju s ljudima u dvadesetim, jer vreme reakcije postaje sve duže. Pri velikim brzinama, to nesporno postaje mana.
U WTCC-u nije neophodno biti mlad, brzine nisu kao u formulama, rutina i iskustvo koje steknete kompenzuju hendikep godina. U Lopesovom slučaju nisu u pitanju godine, već motivacija. Ako imate 45 godina, decu, četiri svetske titule, sigurno niste podjednako motivisani kao kad imate 25 ili 30, novi ste u šampionatu i želite svima da se dokažete.
Za kraj: tvoje mišljenje o predstojećoj Nirburgring-Nordšlajfe avanturi.
– Ah, veliki izazov za sve! Nisam vozio na toj stazi, znam je sa simulatora. Svi trkači s kojima sam pričao rekli su mi da jednom morate voziti Nirburgring, ako ste pravi trkač. Imao sam priliku da vozim Makau, sada imam priliku da vozim Nirburgring i srećan sam što ću moći ću da kažem da sam se trkao na dvema stazama koje spadaju u najčuvenije na svetu, a imam samo 30 godina.
Kako ćeš se pripremati za Nordšlajfe?
– Imaćemo jedan test, mislim da je 21. aprila, ali ništa osim toga.