Srpski automobilista Nemanja Milovanović prošle godine je debitovao na međunarodnoj sceni, nastupima u prvenstvu Centralnoevropske zone na kružnim stazama.
Uz mnogo pehova i tehničkih problema, uspeo je da na Grobniku osvoji treće mesto i popne se na podijum. Ove sezone mnogo spremnije dočekuje početak sezone, a za naš portal je ispričao kakva su mu očekivanja od nove CEZ kampanje i kako vidi globalnu turing scenu.
Kakav ti je okvirni plan za 2017?
– Spremam se da vozim CEZ, ali i domaći šampionat jer mi je takav ugovor sa sponzorom, a i želim da ispoštujem domaću publiku. U CEZ-u planiram sedam trkačkih vikenda, preskočiću tri staze koje su baš daleko. Od domaćih trka, biće to dva Ušća i Mišeluk i šta još budem uspeo da uklopim sa CEZ kalendarom. Nadam se da ću uspeti da odvezem Banjaluku, jer mi je to domaća staza.
Kako teku pripreme automobila i šta si unapredio?
– Na “siviku” radimo punom parom, a dosta toga je već završeno. Nabavili smo neke nove delove iz Amerike, ugrađen je treći leptir, nova usisna grana… Posle tri peha sa menjačem u 2016. sad imam ugrađen jedan potpuno nov i još jedan nov u rezervi. Podigli smo snagu motora, ne znam tačno koliko jer tek treba da je izmerimo. Dosad sam vozio sa okvirno 250 KS, ali mislim da je bitno da to maksimalno pojačam kako bih se borio za najviši plasman u CEZ-u, jer smo sada posebna klasa i šanse su mi veće.
Da li si zadovoljan odlukom o rekompoziciji klasa u CEZ-u i izdvajanjem TCR tehnike iz tvoje klase D4-2000?
– Apsolutno. Ja sam već na prvoj trci u Mađarskoj 2016. protestovao što su TCR automobili vozili sa nama. Sad je napravljen mnogo pošteniji sistem, jer smo mi sa atmosferskim motorima posebna klasa i sada mogu da razmišljam o visokom plasmanu. Najozbiljniji konkurent mi je Zoran Kastratović, tako da mi je cilj ulazak u prva tri. Posebno bih voleo da pobedim na Hungaroringu.
Da li znaš ko će još voziti u klasi sa tobom?
– Koliko znam, Višomirski je u procesu nabavke TCR automobila, ali se to još nije dogodilo i postoji šansa da ostane sa starom “hondom” u mojoj klasi. Rudi je prodao “BMW”, tako da će najverovatnije nastupiti u “audiju RS3 LMS” koji je kupio. Od jačih konkurenata tu je Mandelik, a mislim da će na startu biti i bar još jedan “lotus”. Prema mojim saznanjima biće nas desetak, jer dolaze dva nova momka iz Republike Srpske, a čujem da se interesuju i neke kolege iz Hrvatske. Mene posebno raduje što će trkanje u mojoj klasi ponovo dobiti smisao, jer ćemo svi imati iste šanse da se borimo za pobedu.
Ti automobil spremaš praktično napamet, bez testiranja. Kako ti uspeva?
– Osnovni problem je u tome što mi možemo da testiramo samo na Navaku, a sad je još hladno za tako nešto. Sezona počinje krajem aprila, pa ne zanm kako to da izvedemo makar i tamo. Auto se ipak ne testira tri dana pred trku… Ja ću početkom aprila ići na merenje snage i da vožnjom u mestu vidim da li sve na automobilu funkcioniše.
Radiš li na fizičkoj kondiciji?
– Ja inače treniram u teretani svaki drugi dan. Ne preterujem sa tegovima, radim na snazi i kondiciji. Ponekad pauziram jer od različitih udesa imam problem sa kičmom. Veoma pazim šta jedem, pazim na kilažu, a posebno sam ponosan što pred ovu sezonu imam tri kilograma manje nego inače. Nedostatak kondicije se posebno oseti na samoj trci, negde oko polovine, kad počinju prvo da bole ruke. Nije tajna da vozač tokom jedne trke izgubi do dva kilograma, jer svaki mišić u telu radi opterećen velikim G silama.
Kako uklapaš privatne obaveze sa trkama?
– Ja u teretanu idem uvek ujutru, pre posla. Pauza je samo kad se krene na put, jer cela moja ekipa kreće zajedno, svi radimo sve i ne stižem da se bavim sobom.
Koliko učestvuješ u pripremanju automobila?
– Ja se dosta razumem u mehaniku, ali imam ljude koji to bolje znaju od mene. Imam ekipu koju čine jedan inženjer, jedan elektroničar i dvojica mehaničara. Zajedno radimo na pripremi i veoma tesno sarađujemo. Ja ih uglavnom samo usmeravam, ali mi nije teško da zavrnem rukave kad je to potrebno.
Kastro i ti ste u ekipi GM rejsing čiji je vlasnik Rudi Pešović. Da li ćete ove sezone voziti kao timske kolege?
– Rudi je prošle sezone vozio za drugu ekipu. Ako tako bude i ove, mislim da ću se odlučiti da formiram sopstveni tim.
Koliko Kastro i ti razmenjujete iskustva?
– On je stariji i iskusniji od mene, a pri tom i inženjer, i mnogo puta me je ‘pogurao’. Mi smo pre svega drugari i kad god sam ga pozvao za savet, on mi je izašao u susret. Svaki put sam ga poslušao i svaki put je to bilo dobro rešenje.
U žiži interesovanja je svojevrstan rat između WTCC-a i TCR-a. Kakvo je tvoje viđenje svetske turing scene?
– Marčelo Loti je dva puta dokazao da ume da napravi dobar šampionat. On je posle osnivanja TCR-a pokazao da mnogi proizvođači žele da se trkaju u turingu i oberučke ih prihvatio. TCR je sada interesantniji za gledanje, jer su automobili sličnih performansi. Sam auto je mnogo pristupačniji od onih koji se voze u WTCC-u i samo takmičenje manje košta.
S druge strane, bilo bi mi žao da se WTCC ugasi, jer je to pandan Formuli 1, najbolje takmičenje na svetu. Njihov problem je u tome što učešće sve više košta i timovi se povlače jer ne mogu to da isprate. A Loti je pokazao da to ne mora da bude tako i time je privukao mnogo vozača i učinio takmičenje zanimljivijim. Možda bih samo zamerio TCR automobilima što izgledaju “prenabudženo”, kao da su na silu prošireni da izgledaju “opasnije”. Ja volim “prirodnije” automobile, kakav je bio “ševrolet kruz” u WTCC-u kada se pojavio.
Da imaš mogućnosti, šta bi ti radije vozio?
– TCR koncept mi se dopada, ali bih vozio bih tamo gde je jača konkurencija, jer se ja nikad nisam bojao konkurencije. Meni je bitno da se kvalitetno trkamo, a rezultatski mogu da budem i peti i deseti, to je manje važno.