Vozačka postava Polstar Cijan rejsinga za WTCC sezonu 2017. nije samo uvećana za jednog pilota, s ciljem da se realno napadne proizvođačka titula, već njen sastav odražava i suštinsku promenu u pristupu ovom takmičenju.
U njoj je, naime, ostao samo jedan Šveđanin – Ted Bjerk – iako je fabrički tim Volvoa prošle godine na platnom spisku i u akciji imao još i Fredrika Ekbloma i Roberta Dalgrena, koji više nisu u igri.
Filozofija ekipe, o kojoj nam je svojevremeno govorio Aleksandar Murdževski, šef sportskog odseka Polstara, počivala je i na sledećem izazovu: Švedska nikad nije dala FIA vozačkog prvaka sveta, niti je neki brend iz ove zemlje poneo FIA konstruktorski naslov. Volvou je delovalo primamljivo da na oba polja prednjači.
U međuvremenu je Matijas Ekstrem osvojio relikros svetsku krunu i, iako to nije učinio u nekoj od disciplina na krugu, prvi izazov je tehnički gledano postao bespredmetan.
Ekstremov uspeh verovatno nimalo nije uticao na Volvo da “razblaži” svoj “domaće je najbolje” pristup, koji je 2016. počivao i na premisi da u prvoj povratničkoj WTCC sezoni ima već dovoljno posla da bi inženjeri i tehničari usput još morali da savlađuju i jezičke i prepreke u komunikaciji. Tek, činjenica je da je za svoju drugu TC1 godinu Volvo regrutovao Argentinca Nestora Đirolamija i Holanđanina Nikija Katsburga.
Đirolami je kao dvostruki šampion dokazan u Super TC2000 seriji, iz koje je Pečito Lopes izašao na globalnu scenu i pokorio WTCC. Prvu saradnju s Volvoom Nestor je uspostavio na testu na pisti Terme Rio Ondo, da bi je krunisao trkačkim nastupom na Motegiju, gde je osvojio peto mesto u glavnom sprintu, što mu je i najbolji dosadašnji WTCC rezultat.
“Posle testa u Argentini prilično nas je zainteresovalo rezultat koji smo videli”, kazao je Murdževski portalu TouringCars.Net. “Imali smo priliku da ga pustimo da se trka na Motegiju i posle toga smo znali da nešto s njim moramo da potpišemo.”
Dodajmo tome da je promoter Svetskog turing prvenstva Fransoa Ribeiro “pogurao” početni Lopesov angažman, a da je istu stvar još 2015. ponovio i u slučaju 27-godišnjeg Đirolamija.
Ako Argentinac ima krajnje ograničeno trkačko iskustvo u “volvou S60”, Katsburg nema baš nikakvo. On je dokazano brz GT i turing trkač, pa njegov jedini nedostatak u ovom trenutku može biti nepoznavanje automobila u takmičarskim uslovima. Ipak, i ovakva situacija je napredak u odnosu na onu iz 2016. kada Polstar Cijan rejsing nije imao relevantne podatke ni sa jedne staze u kalendaru, jer su mu osim Šangaja sve bile nove, a i telemetrija sa Šangaja 2013. poticala je sa potpuno drugačijeg automobila.
Stoga se, iako je doveo dva imena za respekt, opet ne može reći da je Volvo u sastavljanju vozačke postave išao na sigurno. Samo će Ted Bjerk odmah moći da uspostavi vezu između ovogodišnjih test i trkačkih podataka sa onim skupljenim tokom 2016.
Uz Argentinca i Holanđanina u ekipi, stoprocentno švedski projekat izgubio je takav status, o čemu Murdževski vrlo otvoreno govori: “Prošle godine smo nastupili s trkačima koji ranije nisu vozili taj auto, koji se nisu trkali na svim WTCC stazama i inženjerima koji za sve to nisu imali druge podatke ni iz jednog projekta na kojem su ranije radili. Možda smo 2016. bili pomalo tvrdoglavi, govoreći da je deo celog paketa da pokažemo svetu da postoji kvalitet u švedskoj trkačkoj industriji i da su švedski trkači kvalitetni.”
“Kad to kažem, mislim da smo do određenog stepena to i dokazali, ali ne želimo da potpuno preteramo sa švedskim karakterom ovog projekta. Zato smo u odabiru vozača i drugim segmentima odabrali komercijalno prilagođeniji pristup. Ceo paket se uklapa deo po deo i mislimo da svetska titula kao cilj nije isuviše odvažna namera ako posao obavimo kako treba, na osnovu podataka koje imamo. To nije izjava data u panici, već nešto verodostojnije. Opet, nikad nije garantovano da ćete pobediti.”
Kad je u pitanju unapređenje tehnike, Volvo već zna da ima vrlo kvalitetan i moćan motor, i to takav čiji blok vodi poreklo iz serijskog, čime se u kući izuzetno ponose. Murdževski priznaje da je ekipa u međusezoni morala da utvrđuje koje elemente automobila zaista treba unaprediti, a koja rešenja nisu bila loša, ali možda nisu dala rezultat zbog manjka iskustva i neposedovanja telemetrijskih podataka s novih autodroma.
“To je kao da idete lekaru a ne znate zašto ste bolesni. Pokušate s nekoliko lekova, onda vidite pozitivne ili negativne promene, pa počnete da shvatate koje su vam jače strane i koje nisu baš tako jake. Ovako kako su pravila napisana, nećete pronaći magično dugme i odjednom postati za sekundu brži. Pritisnućete deset hiljada dugmića i izvući ćete desetinku! I tako nastavljate, korak po korak, dok ne unapredite ceo paket.”
“Sigurno znamo da naš motor predstavlja vrlo moćan paket. To je očigledno, zato što ovaj šampionat nije posebno okrenut ka aerodinamici. U tom smislu, kad ste najbrži u šest od deset slučajeva gde se meri krajnja brzina, onda znate da pod haubom imate nešto zaista dobro.”
“Ali, odjednom vam se desi da vas u Marakešu pretiču za krug. Tad postane očigledno da nam ne ide dobro sa sporim krivinama i da na tome moramo da radimo. Nema jedne određene stvari koja je pretrpela duboke izmene. To su sve sitni detalji i kontinuirani razvoj.”
Tri automobila, godinu dana iskustva, obilje sakupljenih informacija i odlazak fabričkog Sitroena predstavljaju već sada izvesne pozitivne aspekte predstojeće WTCC kampanje Volvoa. A kako će se “renovirani” Polstar Cijan rejsing pokazati u okršaju s fabričkim “hondama” i privatnim “sitroenima”, pokazaće već prva ovogodišnja WTCC runda u Marakešu.
“Volvo Cars” je Kineska firma. U Evropi ih “čupaju” još XC60 i XC90 do jedne mere. Što se sporta tiče, koliko više nikoga ne zanima Volvo je to što Skandinavski šampionat prelazi na TCR. U BTCC nema Volvoa. Ali niti vlasnike Volvoa zanimaju ovi šampionati. TCR nema Volvo. U WTCC je takvo rasulo je da su dočekani kao slamka spasa, ali nemaju ni auto ni nekog da ga vozi. Prošle godine su trebali uzeti Tarkvinija, čovek je razradio onu Ladu.