I aktuelni TCR šampion Italije Nikola Baldan došao je na TCR Trofej Evropa na Adriji, ne kao takmičar, već da bi prostudirao dešavanja na sceni i poradio na svom angažmanu za 2018. godinu.
Njegov rodni gradić Pjove di Sako, smešten otprilike između Venecije i Padove, udaljen je manje od 40 kilometara od Adrije, pa pilot iz Veneta nije mogao da propusti TCR evropsko finale.
Baldan je iskusan 35-godišnji automobilista sa takmičarskom karijerom u najvećoj meri tečenom u Sakso, Klio, Abart, Seat i Mini nacionalnim kup takmičenjima. Vozio je i “mercedes” u EvroV8 seriji (nekadašnji Superstars) i instruktor je škole bezbedne vožnje časopisa Kvatroruote.
Italijansku TCR titiulu osvojio je kao debitant u prvenstvu. Na početku sezone, nije delovao kao favorit naspram vrlo moćne “honde” Erika Skalvinija, koji je trijumfovao u tri od prve četiri trke. U središnjici godine, na Monci, Muđelu i Imoli, Baldan se žestoko i uspešno borio da ostane u igri, a preokret je usledio na Valelungi, gde su suparnici iz MM motorsporta izgubili korak i gomilu bodova.
Finale u Monci poslužilo je našem sagovorniku da titulu overi jednu trku pre kraja, uz impresivni finalni bilans od 7 pobeda i još 4 plasmana na podijumu, 9 pol-pozicija i 6 najbržih krugova, te viškom od velika 52 boda u odnosu na prvog pratioca Skalvinija.
Šta znači nacionalna titula za tvoju karijeru i za tebe samog?
– S ličnog aspekta, mnogo mi je važna, jer sam njome krunisao jedan put koji sam započeo pre sedam ili osam godina, najpre u monomarka serijama, ali uvek usredređen na turing automobile s prednjim pogonom. Meni je cilj bio da osvojim turing titulu, u ovom slučaju nacionalnu. Zahvaljujem se TCR-u, tom lepom šampionatu koji je i u Italiji mnogo narastao, Seat motorsportu Italija, koji mi je mnogo pomogao, kao i timu Pit lejn kompeticioni, za koji se trkam. Uspeli smo da pobedimo, i to sa “seatom”. Ako bacite pogled na dešavanja po svetu, on ove godine i nije bio najkonkurentniji auto, pa me to čini još zadovoljnijim rezultatom koji sam postigao.
“Seat” možda nije najkonkurentniji, ali ipak s njim može da se pobeđuje. To ste dokazali ti u Italiji i Petr Fulin u Evropskom kupu turing automobila.
– Hvala na tim rečima, doživljavam ih kao kompliment. I po meni “seat” jeste konkurentan. Verovatno smo u ovom slučaju ja i Petr Fulin, koga smatram izuzetno moćnim pilotom, napravili razliku u vožnji “seata” i zasluženo smo došli do rezultata kojima smo se nadali, uprkos konkurenciji koja je bila krajnje žestoka. Uostalom, konkurentnost pre svega “honde” ne može se poricati, zna se koliko je jaka. Kao što sam rekao, to daje dodatnu vrednost mojoj pobedi.
Tokom sezone, prvi koraci su ti bili teški, ili teži od onih s kraja. Na kraju ti se skoro sve otvorilo i išlo je daleko bolje i lakše.
– Istina je. Na početku sezone, pre svega ovde, na Adriji, bili smo u nevolji. Videli smo da je “honda” bila jako konkurentna, takođe i “opel”. I, bacili smo se na posao. Otišli smo da testiramo, isprobavali smo nova rešenja. Mučili smo se s Hankuk gumama, njih vozimo u Italiji, ali kada smo shvatili u kom smeru treba da krenemo, odatle je krenuo uspon i sve je postalo lakše. Uspeli smo da pokažemo pravu vrednost, i našu, i auta koji sam vozio.
Dakle, nije samo stvar u tome da je “honda” pred kraj sezone izgubila korak i grešila, već ste i vi napredovali?
– Apsolutno, mi smo se poboljšali, pobeđivali smo i na pistama gde na papiru “seat” nije toliko konkurentan. Na primer, u Monci, sa dugačkim pravcima, gde smo mnogo gubili u maksimalnoj brzini. Ali, i na Mizanu smo bili vrlo konkurentni, bez obzira na to što tamo ima krivina na kojima se skoro zaustavljate pa ponovo krećete, a naš “seat” se tu pomalo muči. Zatim, dokazali smo vrednost našeg automobila i na Muđelu, gde je na brzim i dugačkim krivinama naš “seat” pravio razliku. U zbiru, na kraju smo bili konkurentni svuda i poneli smo titulu.
To neće biti samo vrednost i zasluga automobila, već i vozača i tima.
– Naravno, za pobedu su potrebni svi sastojci. Ako dobar pilot ima prosečan automobil, ne može da pobedi. U isto vreme, dobar auto treba da vozi dobar vozač.
Šta planiraš za budućnost?
– Radimo na tome. Veoma sam zadovoljan jer su me, da budem iskren, mnogo tražili. Ja sam na Adriju došao kao gledalac, ali u isto vreme posmatram unaokolo. Moj prioritet bio bi da ostanem sa Seatom, verujem da bi to bilo najispravnije. Međutim, moram da saznam da li kod Seata postoji volja da Nikolu Baldana ima sa sobom i dogodine. Dakle, razmatram i druge opcije. Još je dovoljno rano, imamo vremena da sve izvedemo. Sigurno ću biti ponovo prisutan u šampionatu Italije, ali bih voleo da iskoračim i na evropsku scenu i, ko zna, možda i dalje.
Već smo čuli za koncept TCR Evropa sa šest takmičarskih vikenda, govori se o tome. Da li je to takmičenje koje nišaniš?
– Da, da, voleo bih da budem u evropskom TCR šampionatu. Njega još organizuju, ne zna se tačno kako, šta i koliko. Ko zna, možda vozim i Internacionalnu seriju, ne sve trke, već možda samo evropske, one bi trebalo da su mi dostupne. Ja pre svega moram da pronađem pravo mesto, neko za koje ću dobiti i pomoć. Jer, meni je potrebna pomoć ekipe ili marke za koju se trkam zato što nemam na raspolaganju veliki budžet. Nikad ga nisam ni imao, mnogo puta sam “plaćao” rezultatima, pre svega u Italiji. Ali, samouveren sam, jer vidim da interesovanje postoji, primećujem da me zovu i traže. A ja sam tu.
U svakom slučaju, s kim god da se dogovoriš, TCR i turing biće tvoja budućnost?
– Da, ja sam turing pilot, vozač automobila s prednjim pogonom. TCR je po mom mišljenju budućnost turinga. Najzad se dešava nešto što mi liči na stari superturing, koji sam kod kuće gledao na televiziji i sanjao da postanem pilot. Želim da nastavim u ovoj kategoriji i nadam se da će mi i dalje ići dobro.
Seat motorsport Italija ima želju da ti pomogne?
– Seat motorsport Italija mi je već mnogo pomogao i mislim da će to želeti i dalje. Moramo da da sednemo i shvatimo da li možemo da pronađemo dogovor. Opet, kao što kažem, prirodno je da u ovom periodu razmatram i druge varijante. Nadam se da ću naći mesto koje mi najviše odgovara, ali prioritet dajem Seatu. I dalje sam im zahvalan na svoj pomoći koju su mi ove godine pružili.
Kad vidiš spisak osvajača turing prvenstva Italije, na njemu su imena kao Roberto Ravalja, Emanuele Piro, Rinaldo Kapelo, Fabricio Đovanardi, prošle godine Roberto Kolčago, sada je i tvoje tu. Kako ti to izgleda?
– To je prelepo! Devedesetih godina, kada sam gledao Tarkvinija, Kolčaga, Morbidelija, Larinija i ekipu koja se bori u superturing epohi, sanjao sam otvorenih očiju. Sada sam u njihovoj blizini. Osećam da još nisam na nivou tih imena, ali sam tu i sanjam da ih dogodine možda sretnem i na pisti i da mogu da se suočim s njima. To je veliki podsticaj, daću sve od sebe da budem na visini zadatka.